SPOROVI PRED ČETIRI NOVA SUDA
Da bi se postigla veća efikasnost, strategijom razvoja pravosuđa od 2020. do 2025. godine predviđeno je da upravno sudstvo u Srbiji bude znatno reformisano i to tako što će postati višestepeno, zbog čega će dobiti i svoju novu organizacionu mrežu, saznaje “Blic”.
To praktično znači da će biti formirana četiri nova prvostepena suda po teritorijalnom principu i jedan drugostepeni u Beogradu koji će odlučivati po žalbama, zbog čega će neka od postojeća zakonska rešenja, uključujući i ona koja se odnose na nadležnost, status i način uređenja upravnog spora, morati da se menjaju. Razlog za ovako radikalne mere krije se u činjenici što Evropska komisija u okviru poglavlja 23 insistira da se ostvarivanje prava građana pred upravnim organima brže rešavaju, što sa postojećom organizacijom i nadležnostima nije moguće. Da je to tako potvrđuje i analiza Ministarstva pravde, koja je poslužila kao osnov za izradu nove strategije razvoja pravosuđa od 2020. do 2025. godine, koju je Vlada nedavno usvojila, iz koje se vidi da je Upravni sud po broju predmeta po sudiji najopterećeniji. Ta opterećenost, uslovljena malim brojem sudija, u znatnoj meri utiče i na dužinu trajanja sporova, koja za devet godina rada prosečno iznosi 759 dana. Taj rok je neprihvatljiv za Evropsku komisiju i ako se ne smanji, može biti upitno zatvaranje poglavlja 23.
Izvor “Blica” iz Nemanjine 11 tvrdi da su upravo zbog toga predviđene značajne mere reforme ovog dela pravosuđa, koje će imati prioritet.
- Analiza Ministarstva pravde pokazala je da je Upravni sud najopterećeniji u Srbiji. Relativno je mali broj sudija, a znatno veći broj priliva predmeta. Naime, prosečan mesečni priliv po sudiji od 2010. do 2018. godine je oko 60 predmeta, što je znatno više od evropskih standarda. Ta disproporcija se negativno odrazila na dužinu trajanja upravnih sporova, koji u proseku traju više od dve godine. Te, ali i neke druge, anomalije, nadležnost Upravnog suda vrlo značajna za funkcionisanje kompletnog državnog uređenja. Ovaj sud obavlja sudsku kontrolu zakonitosti akata i rada izvršne vlasti navodi naš sagovornik.
Njegove navode potvrđuju i iz Upravnog suda.
- Od efikasnosti i kvaliteta zaštite pred Upravnim sudom zavisi ne samo realizacija ustavnih načela vladavine prava i podele vlasti, već i kompletno funkcionisanje države počev od zaštite izbornog prava u svim nivoima do kontrole zakonitosti rada uprave u svim segmentima, kao što su građevina, saobraćaj, konkurencija, javne nabavke, penzije, porezi i drugo. Sud je izuzetno opterećen jer je od 1. januara 2010. do 31. decembra 2019. godine primio 222.274 inicijalna akta, rešio 183.505, a svaki sudija je na mesečnom nivou rešavao 47,66 predmeta iako je norma 25 - kažu u Upravnom sudu.
Opterećenost sudija znatno utiče na efikasnost, ali i neadekvatna organizacija suda.
- Za promene je potreban i dovoljan broj sudija, ali i izmena Zakona o upravnim sporovima, Zakona o uređenju sudova i drugih, s čime treba da se krene 2021. godine - navode u Upravnom sudu.