ŽESTOKO LOBIRANJE ZA PODELU PROSVETE NA DVA MINISTARSTVA
Jedno od najživljih lobiranja vezanih za buduću vladu, a da nije reč o personalnim rešenjima, jeste deljenje osnovnog i srednjeg obrazovanja od visokog. Praktično, podela sadašnjeg Ministarstva prosvete. Ukoliko se to i dogodi, Srbija će biti jedina u Evropi koja je podelila obrazovanje.
Uiščekivanju nove vlade i onoga što javnost ipak najviše interesuje, imena ministara, uporedo traje pokušaj da se obezbedi još jedno ministarstvo. Iako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije izjašnjavao, niti pričao pojedinosti budućeg zakona o ministarstvima, deljenje obrazovanja i još jedan ministar skoro pa se uzimaju zdravo za gotovo.
„Blic“je istražio malo dublje i otkrili smo o čemu je uopšte reč, kao i da li je ta ideja dobra ili loša za đake, studente i generalno sistem obrazovanja u Srbiji.
Prema saznanjima „Blica“, ideju o podeli obrazovanja i deljenju ministarstva, ali po šemi da na jednu stranu u zasebnu celinu odu visoko i nauka, u ovom mandatu gurao je jedan od profesora, inače i funkcioner. Podršku je dobio u jednom od ministara koji je u direktnoj vezi sa privatnim fakultetom u Beogradu. Tako je priča krenula, a angažman traje mesecima unazad.
Spekulacije u odgovoru na pitanje – zašto, najviše se vrte oko „pogodnosti za privatne fakultete“, a tako i favorizovanje u odnosu na državne institucije.
S druge strane, lobiranja u Nemanjinoj 11 je činjenica da države Evrope svoje obrazovanje ovako nisu podelile. Ima sistema gde je nauka izdvojena, ali ne i samo obrazovanje. Deljenje visokog u odnosu na ostale nivoe obrazovanja prema dostupnim podacima postoji samo u Banjaluci.
Rektor Niškog univerziteta profesor Dragan Antić kaže za „Blic“da ideja o podeli ministarstva gravitira odavno i često se poteže.
- Mi imamo Strategiju obrazovanja 2030. Radi se na formiranju tela koja povezuju srednje i visoko obrazovanje. Imamo projekat državne mature za dve godine, koji je, moram da priznam, dobar. Sve urađeno jeste prirodna i administrativna veza između nivoa obrazovanja srednjeg i visokog. Loše bi bilo to presecati - kaže rektor Antić.
On dodaje da deljenje samog obrazovanja udvostručuje administraciju jer je dosad obrazovanje bilo celina.
- Od inspekcije do praćenja standarda trebaće duplo ljudi. Ne isključujemo mogućnost da se to jednom i dogodi, ali pre toga je potreban novi zakon o visokom obrazovanju i nauci. Ne odučujem o tome, ali kada bih bio pitan, opredelio bih se da propratimo rezultate državne mature i strategije u koju smo ušli - kaže rektor Niškog univerziteta.
U spekulacijama koje trenutno kruže, čak i njihovi učesnici, mora se priznati, ne prave razliku između visokog obrazovanja i nauke. Nauka je i dosad bila celina kroz institute i sa svojim fondovima, za koje se aplicira i iz visokog obazovanja. Kada je reč o nauci, grubo rečeno, ima je svugde u svim granama, posebno u privredi, a i instituti su privredna društva. Tako da, kako kažu rektori sa kojima je „Blic“razgovarao, podela na celovito obrazovane s jedne strane i samo nauke s duge, nije nešto što bi pravilo grubi rez.
Rektor Univerziteta u Kragujevcu Nenad Filipović kaže za „Blic“da na organima Univerziteta nije bilo diskusije, niti razgovora o podeli obrazovanja, tako da može da govori samo u svoje ime.
- Nauka je dosad imala svoje fondove i može se govoriti o tom izdvajanju. Ali kada je reč o obrazovanju, to ne može da se odvoji tek tako jer je usko povezano. Taj niz se sada dodatno ojačava državnom maturom koja je u tom smislu dobar projekat jer je centralni test za medicinu, tehničke nauke... - kaže rektor.
Državna matura, koja je jedan od većih projekata sadašnje Vlade jeste izlaz iz srednjeg obrazovanja i ulaz u visoko obrazovanje. Strategija 2030 predviđa da se formiraju potrebna tela koja prate kvalitet. Predviđa i dualno i srednje obrazovanje i vezu sa dualnim u visokom, ali i dualno srednje i visoko stručno obrazovanje sa celoživotnim obrazovanjem. Školovanje počinje tako što svaki prvak dobija svoj obrazovni broj i kreće u obrazovanje koje se prati i beleži na svim stepenima.
Sve dosad urađneo jeste prirodna i administrativna veza između nivoa obrazovanja srednjeg i visokog. Loše bi bilo to preseca
DRAGAN ANTIĆ
REKTOR UNIVERZITETA U NIŠU
Nauka je imala svoje fondove i može se govoriti o tom izdvajanju. Ali, kada je reč o obrazovanju, to ne može da se odvoji
NENAD FILIPOVIĆ
REKTOR KRAGUJEVAČKOG UNIVERZITETA