Preživeo je obe atomske bombe bačene na Japan
Cutomu Jamaguči je, prema zvaničnim podacima, jedina priznata osoba koja je preživela obe eksplozije atomskih bombi u Hirošimi i Nagasakiju. gamaguči je preminuo od raka želuca, što ne iznenađuje budući šta je preživeo ranijih godina.
Zapravo je bilo više od 1.000 osoba koje su, takođe, preživele oba napada atomskim bombama, ali to japanska vlada, za razliku od gamagučija, nikada do sada nije zvanično objavila. Ono što najviše iznenađuje, imajući u vidu gamagučijev život, jeste što je izbegao bolest toliko dugo - sve do svoje 93. godine. Umro je 4. januara 2010, piše „Nacionalna geografija“.
U svojoj 29. godini, gamaguči se vraćao kući sa tromesečnog poslovnog putovanja u Hirošimu 6. avgusta 1945. U to vreme, bio je inženjer u kompaniji „Micubiši“- radio je kao dizajner tankera za naftu. Na putu ka železničkoj stanici, odakle je obično išao kući u Nagasaki, primetio je da je zaboravio putne isprave i krenuo je nazad, dok su kolege akira Ivanaga i Kunijoši Sato nastavile bez njega.
Pokupio je propusnicu i krenuo nazad ka stanici, kada je u 8.15 ujutru video bombarder koji nadleće grad i „dva mala padobrana“, a potom nalet bleštavog i zaslepljujućeg svetla, zvuka, vetra i toplote koji ga je oborio na pod. gamaguči je imao tu nesreću da bude oko tri kilometra udaljenosti od nuklearne eksplozije. Momentalni efekti bili su pucanje bubnih opni, privremeno slepilo i opekotine preko veće površine gornjeg dela tela, piše „Nacionalna geografija“.
Nakon prvobitne dezorijentisanosti i uprkos povredama, Cutomu je uspeo da se probije do skloništa, gde se sreo sa kolegama koje su takođe preživele eksploziju. Proveo je noć u skloništu, a ujutru su svi krenuli nazad za Nagasaki. Kada je stigao, u lokalnoj bolnici su mu stavili zavoje i osećao se toliko dobro da se javio na posao 9. avgusta, samo tri dana kasnije. Naravno, gamaguči je morao da objasni svoje opekotine kolegama. Njegov šef nije verovao u njegovu tvrdnju da je samo jedna eksplozija uništila veći deo Hirošime. „Ti si inženjer, izračunaj... Kako jedna bomba može da uništi čitav grad?“, pitao ga je šef. Prema gamagučijevim rečima, tokom ove rasprave sirene za vazdušnu opasnost su se oglasile i onda je ponovo ugledao zaslepljuću svetlost. Momentalno je pao na pod, upoznat sa procedurom.
„Mislio sam da me je oblak u obliku pečurke pratio iz Hirošime“, izjavio je gamaguči.
Obe bombe eksplodirale su nedaleko
Obe bombe eksplodirale su nedaleko od gradskij centara i obe su bile na samo tri kilometra od Jamagučijeve lokacije od gradskih centara i obe su, veoma zanimljivo, bile na samo tri kilometra od gamagučijeve lokacije u datim trenucima. Uprkos tome što je ova eksplozija bila nešto jača od one u Hirošimi (21 kiloton naspram 16 kilotona), zahvaljujući neravnom terenu grada i činjenici da su mnogi delovi grada odvojeni vodom, koja je sprečila ogromnu štetu od požara koja se desila Hirošimi, nije bilo jednake štete u infrastrukturnom smislu. gamaguči nije osetio momentalne povrede nakon druge eksplozije, mada je naravno bio izložen još jednoj velikoj dozi jonizujućeg zračenja i uz to je medicinska oprema potrebna za lečenje opekotina bila u velikoj oskudici.
Nagasaki nije bio prvobitna meta drugog napada - bio je to grad Kokura. Međutim, zahvaljujući oblaku koji je prekrio Kokuru kada je bombarder stigao, morali su da se okrenu ka sekundarnoj meti, Nagasakiju, pošto je misija naglašavala da ne ispuštaju bombu dok ne vide metu. Kada je bombarder stigao do Nagasakija, otkrili su da je i on prekriven oblacima, ali zbog manjka goriva, nije bilo mogućnosti da se preusmere na neku drugu metu, tako da su ispustili bombu.
Za razliku od mnogih koji su iskusili makar jednu od eksplozija, gamaguči je živeo dugo i imao je lep život. gedino je gubitak sluha u levom uhu bio zdravstveni problem nastao kao rezultat bombardovanja, mada je opekotinama bilo potrebno vremena da se zaleče, kao i kosi, koja mu je bila privremeno opala. Tu je i psihološka trauma koju je doživeo. On i njegova žena Hisako dobili su decu koja su rođena zdrava, što je u ono vreme bilo nešto poput čuda, s obzirom na to da su oba roditelja bila izložena ogromnim dozama jonizujućeg zračenja.
gamagučijeva žena živela je do 88. godine, kada je umrla od raka bubrega i jetre. gamaguči je doživeo 93. godinu i tokom većeg dela svog života malo govorio o tome da je bio prisutan tokom obe eksplozije. Prvobitno se prijavio samo kao preživeli iz Nagasakija. Prema rečima jedne od njegovih kćerki, razlog zbog kojeg se nije prijavio i kao preživeli iz Hirošime bilo je njegovo zdravlje tokom većeg dela života. Osećao je da bi to bilo uvredljivo za mnoge od hiljadu ljudi koji nisu bili tako srećni.
U svojim osamdesetim, promenio je svoj stav, otvorio dušu i priznao da je preživeo obe eksplozije, što mu je japanska vlada 2009. priznala. Odlučio je da ostatak života posveti kampanji za eliminisanje nuklearnog naoružanja u svim državama. Uprkos svemu, gamaguči je sebe smatrao srećnikom. Kao što je pred svoju smrt izjavio: „Mogao sam da umrem na bilo koji od tih dana. Sve što je dolazilo posle bilo je bonus“.
Preminuo je 4. januara 2010.