Kad svet odraslih uništi detinjstvo
Sprski glumac za „Blic” otvoreno govori o uspesima, sredini u kojoj živimo i mladim glumcima za koje smatra da im je potrebna lična sreća kako bi bilo šta ostvarili.
Evo sad da me neko pita – zašto nisi gledao “Tigers are not afraid”, ja bih mu rekao: “Izvini čiko, samo nemoj u glavu da me udaraš”. Mada, kad malo bolje razmislim, fascinacija publike filmskim i televizijskim adaptacijama narko-kartela i meksičkih narko-bosova u slučaju ostvarenju Ise Lopez je kontraudarac pesnicom u glavu. Iako kasnim na ovaj voz godinu dana, srećom sačekao me je u pravom trenutku na ovom praznom letnjem filmskom peronu. Entuzijazam za životnom peripetijom margine društva tone kao šupalj brod u “Tigers are not afraid” jer objektiv nije uperen u lokalnog bandita ili „narko-legendu”, već se okreće ka ljudima, tačnije, deci, ostavljenoj u neobranom grožđu moralno posrnulog sistema koji je i previše šansi dobio na velikom platnu i malom ekranu. Odrastanje u ovom surovom svetu je jedino moguće ako veruješ u magično dejstvo kreda koje ti je učiteljica gurnula u ruku, dok leži na patosu u nadi da tebe i nju neće pogoditi metak besnih bandi koje više ne znaju u šta tačno pucaju. Rasipništvo, nasilje i korupcija sa jedne strane, sa druge puste ulice u neimenovanom gradu u Meksiku, kojima lutaju mališani bez korena, repa i glave sa maštovitim idejama za preživljavanje. Idejama koje samo deci mogu da padnu na pamet. U ovom gradu duhova i političkog-mafijaškog mulja šeta grupica dečaka i jedna devojčica.
Prvi samoodbrambeni mehanizam dece na traumu je magični svet. Klinci, za razliku od nas matorih, nemaju koncept prošlosti, bojaznosti od budućnost ili anksioznost sadašnjice. Njihov svet je sad i ovde. Magijska realnost kao mehanizam suočavanja sa surovom realnošću je podjednako mračna i traumatična kao stvarnost, ali najmlađima daje smisao u besmislu grimizne svakodnevice.
Kao i u slučaju magijskog realizma u “Panovom lavirintu” Giljerma del Tora, u kojem junakinja traži smisao za građanski rat, stradanje i nasilno ponašanje prema majci od strane generala u bajkovitom svetu mitološkog stvorenja Pana, tako i Estreja u Meksiku u kojem deca nestaju, a desetine hiljada biva ubijeno od strane mafijoza godišnje, zarobljena je u svetu duhova nemirnih duša koji je progone dok joj magične krede koje je dobila od učiteljice omogućavaju tri želje. Tri želje će sprečiti da je tri traumatična događaja poput divlje životinje ne rastrgnu.
Estreja, kao i svako dete je odrasla okovana pričama o prinčevima, princezama, čarobnim kulama, magičnim žabama i vešticama koje lete na metlama bez motora. Život kao život, prerano joj je pokazao da nijedno od bajkovitih stvorenja ne postoji, ali postoje tigrovi u ovoj bajci u Meksiku koji su ratnici, i postoje utvare koje sa njima žele rat. Stvorenja bez lica koja dozivaju decu da pođu sa njima u neki drugi svet. Estreja je prvu đavolsku neman videla kad se jednog dana njena majka nije vratila kući. Crna figura koju prati trag krvi u korak upozorila ju je da joj je bolje da beži i traži utočište, majku i hranu daleko od zidina koje više nisu njen dom.
Na tom putu upoznaće grupu dečaka predvođenih Šajneom. Mališan nečujnog koraka, brzih prstiju i uličarskog rečnika ukrao je nešto što nije smeo od lokalne bande koja je u vezi sa, popularno rečeno, perspektivnim političarem El Ćinom. Iako je starmali ubeđen da devojčice donosi nesreće, sažalio se nad njenom nemoći i gladi, pa Estreja postaje deo priče o ratnicima tigrovima i užasom koja ih prati u korak.
Priča o preživljavanju ili kako kaže Estreja: “Svaki put kad poželim želju, nešto se loše desi” nasilna je i tragična priča o deci koja očajnički žele da budu deca, ali im svet oko njih to ne dozvoljava.
U crnokomičnom tonu klinci maštaju o kući sa fudbalskim terenom i bazenom, dok leže u hrpi smeća, komuniciraju kao da su ratni veterani i kuju plan kako da izbegnu metak koji im zuji iza glave. Ništa u vezi sa njihovim životima ne miriše na detinjstvo. Smrdi na ubuđale kontejnere i tela mrtvih ljudi koje je policija odavno prestala da traži.
Isa Lopez, kao i Giljermo del Toro, predstavlja psihološki profil dece u traumatičnim okolnostima. Možda njihov svet je nelogičan odraslom čoveku, ali je mračan i preteći kao senka koja iznenadno zatreperi pred očima racionalnog čoveka. Nada se da je nije video, ali ju je video.
Kad maestralne glumačke sposobnosti mališana, emotivna konekcija grupe i katarzičan kraj počnu sa udarcima taško je ostati mrtav hladan.
Uostalom, Šejn u nekom trenutku kaže Estreji: “Shvati, ženo. Nema želja, nema ničega, nema ni tigrova. Jedino smo mi ovde”. I to je najmračniji deo priče.
PRVI SAMOODBRAMBENI MEHANIZAM DECE NA TRAUMU JE MAGIČNI SVET. KLINCI, ZA RAZLIKU OD NAS MATORIH, NEMAJU KONCEPT PROŠLOSTI, BOJAZNOST OD BUDUĆNOSTI ILI ANKSIOZNOST SADAŠNJICE
KADA MAESTRALNE GLUMAČKE SPOSOBNOSTI MALIŠANA, EMOTIVNA KONEKCIJA GRUPE I KATARZIČAN KRAJ POČNU SA UDARCIMA, TEŠKO JE OSTATI MRTAV ‘LADAN
Glumac Milan - lane Gutović iza sebe ima zavidnu karijeru koju bi mnogi mladi glumci priželjkivali u svojoj karijeri. serije i filmovi poput „Tesne kože”, „Metle bez drške”, „Otvorenih vrata”, „Bele lađe” samo su neki od njegovih ostvarenja i projekata u kojima je dao svoj lični pečat. lane trenutno igra u predstavi „Ukrađena ličnost“koja na ironičan način prikazuje sliku današnjeg društva. Po njegovom mišljenju, nemoral i laž su preplavile društvo.
- smatram da je društvo potonulo u prevare, laži i nemoral, a omladinac koji ne ume da se prilagodi tom novom vremenu i brzo se oslobodi kućnog vaspitanja ostaje u siromaštvu - započinje intervju za „Blic” glumac.
skroman i povučen, Gutović svoje vreme najviše provodi u vikendici u Vojvodini gde dane provodi u miru. U javnosti se ne sreće toliko često, a sada za „Blic” otkriva da mu vikendica služi kao sklonište za pecanje.
- nije to vikendica, nego kontejner. služi mi kao sklonište kad pecam - pojašnjava detaljnije za „Blic” Gutović, kojem je pecanje jedan od omiljenijih hobija.
- Verovatno je razlog što me lov nije zanimao. nije me zanimao ne samo što imam neki sažaljiv odnos prema životinjama, nego se u lov uglavnom ide u nekoj gužvi, a na pecanju nema nikoga - poručuje lane, koji je kultnom ulogom srećka Šojića u „Tesnoj koži”, a kasnije i u „Beloj lađi” stekao ogromne simpatije domaće publike.
spekulisalo se da do nastavka ove serije nije došlo jer je Milan bio nezadovoljan honorarom koji mu je tada bio ponuđen. On sada otkriva da je to pitanje za nekog drugog.
- ne umem da odgovorim, jer je to pitanje za one koji daju novac i projektuju dobit - kaže glumac, koji se rado seća anegdota sa snimanja popularne serije. kako sam naglašava, to mu je jedna od najomiljenijih uloga.
- evo ova uloga o kojoj sada govorimo mi je omiljena. Pamtim da smo se svakoga dana i ekipa i mi glumci smejali. nikada mi nije bilo dosadno na snimanju i uvek sam rado išao na snimanje, što je kod mene retkost - izjavljuje za „Blic” Gutović.
Apropo priče oko serije „Bela lađa”, samo se nameće pitanje da li nam je danas potrebno malo više komedije.
- naravno. Mnogo nam nedostaje komedija, ali evo počinju da snimaju i to - kaže glumac, koji smatra da je sve veće propagiranje kriminala u domaćim serijama odraz nemaštovitošti, a ne odraz društva u kom se nalazimo.
- Više je to odraz nemaštovitosti stvaralaca, a ne stanja društva. ne umeju da se sete druge teme - govori glumac, koji za kraj intervjua dodaje da ne razmišlja o budućnosti i planovima unapred.
Imam kontejner koji mi služi kao sklonište kada pecam. Pecanje mi je omiljen hobi jer tada nema nikoga
NEMAM ŠTA DA KAŽEM MLADIM GLUMICMA, U OVIM USLOVIMA SAMO LIČNA SREĆA POMAŽE
MNOGO MI NEDOSTAJU KOMEDIJE, ALI KOLIKO VIDIM, I TO POČINJU DA SNIMAJU, KAŽE MILAN - LANE GUTOVIĆ
- Toliko je duga ova pauza od kada ne igramo predstave, da su se i svi dogovori koje sam imao negde zaturili - zaključuje Milan Lane Gutović za „Blic”.
S obzirom na to da glumac u ovom poslu stvara godinama i može da se pohvali zavidnom karijerom, pitali smo ga šta bi mogao da poruči mlađim glumcima. Njegov odgovor je bio jasan.
- Ništa. Od njihove sposobnosti ionako ništa ne zavisi. U ovim uslovima samo lična sreća pomaže. Bolje je da imaju gde da igraju i da nam pomognu kod izbora omiljenog glumca - govori Gutović.