HRAM GOTOV U OKTOBRU POSLE VIŠE OD 100 GODINA
Predsednik Aleksandar Vučić i patrijarh SPC Irinej obišli su radove na unutrašnjem uređenju Hrama Svetog Save, koji bi, prema planu, trebalo da budu završeni u oktobru.
VUČIĆ JE IZJAVIO da je država u prethodne tri i po godine u izgradnju Hrama Svetog Save uložila 43 miliona evra, što je najviše u prethodnih 50 godina. Istakao je i da očekuje ruskog predsednika Vladimira Putina na otvaranju Hrama.
- Ja sam ponosan na to što smo kao država mogli najviše da pomognemo. To je narod dao, jer je država bila efikasna, desetostruko snažnija nego što je bila 2012, 2005, 2000, 1985. godine i bilo kad u svojoj prošlosti od 1945. godine pa naovamo - rekao je Vučić prilikom obilaska radova na Hramu sa patrijarhom Irinejem.
Predsednik se zahvalio je ruskim prijateljima i partnerima na podršci i pomoći na uređenju Hrama.
Naveo je i da Hram Svetog Save ima više sličnosti sa “Svetom Sofijom u Carigradu”, odnosno Aja Sofijom u Istanbulu, koji više nije ni muzej, ni crkva.
Patrijarh Irinej poklonio je predsedniku Vučiću pločicu – srpsku zastavu u mozaiku.
Predstoje radovi na podu, kao i na 20 odsto mozaika.
Rusija je i uložila novac u oslikavanje Hrama, ruski umetnici rade na ukrašavanju kupole, a timove domaćih i ruskih majstora predvodi ruski akademik Nikolaj Muhin, glavni autor i tvorac mozaika. Inače, mozaik od stakla i kamena učiniće kupolu najvećom u pravoslavnim hramovima, a samo još jedan hram – Pećka
patrijaršija – ima prikaz Vaznesenja u kupoli. Više od 15.000 kvadrata u Hramu biće pod mozaikom, što nije slučaj ni u jednoj pravoslavnoj svetinji.
Oltarski ikonostas biće izrađen u kamenu (karara mermer) sa prikazima u mozaiku. Radovi se izvode i na izradi čak 300 lustera.
n
O novoj minimalnoj mesečnoj zaradi u Srbiji trebalo bi da preseče nova vlada, a do njenog formiranja, sindikati, poslodavci i država ukrstiće stavove i pokušati da nađu rešenje. Kako nam kažu u sindikatu koji će učestvovati na pregovorima, njihov stav je da je 34.000 dinara „suma ispod koje se ne bi išlo”, a što bi bilo povećanje trenutnog minimalca za oko 4.000 dinara.
Danas će biti prvi sastanak tri strane, a sindikati su, kako saznajemo, spremili tri opcije sa kojima će izaći na pregovore: Prvi je da se minimalna zarada, koja danas iznosi 30.022. dinara, izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, što bi značilo povećanje minimalca za oko 25 odsto - na 37.700 dinara.
Ovakav tempo rasta je dogovoren ranijih godina. Sindikalci su, međutim, danas svesni okolnosti i novih problema u privredi, tako da teško i očekuju realizaciju ovog ranijeg obećanja.
Drugi predlog koji će izneti pred poslodavce i vladu jeste povećanje minimalca za 5.000 dinara, na 35.000, što bi bio rast od oko 11 odsto. Toliko procentualno povećanje, podsetimo, bilo je i prethodne godine kada je dogovoreno povećanje minimalne zarade sa 27.000 na 30.000 dinara.
- I treći predlog, ispod koga ne bismo išli, jeste povećanje na 34.000 dinara - kaže Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
To bi bilo nešto manje povećanje nego prošle godine, kada je Vlada odobrila najveći rast minimalca do sada. Naš sagovornik dodaje i da će o minimalcu najverovatnije prelomiti nova vlada.
S druge strane, veliki broj poslodavaca, čak 85 odsto, prema anketi Unije poslodavaca, smatra da povećanje minimalca nije opravdano.
- Minimalna cena rada se uvek određuje na osnovu nagoveštaja kako će izgledati sledeća godina. S obzirom na celu situaciju sa pandemijom i neizvesnost o daljem toku i zdravstvene i ekonomske krize, nikome nije dovoljno jasno kojim kriterijumima bi se trebalo voditi sada - objasnio je nedavno u razgovoru za „Blic Biznis” Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Atanacković podseća da je stav Unije poslodavaca da se cena minimalca određuje u odnosu na BDP i u odnosu na inflaciju, a to su do sada bili relativno stabilni pokazatelji - srpska privreda je rasla između 3,5 i 4 odsto, dok je inflacija bila ispod 2 procenta.
- Mi ćemo ovog puta tražiti moratorijum na cenu minimalne zarade, odnosno da ostane na sadašnjem nivou sve dok se ne ustanove neke druge okolnosti i dok ne budemo bili u prilici da predviđamo dalja dešavanja. Nećemo biti ni za rast, a ni za smanjenje - ističe sagovornik „Blica”.
n