„STEFAN PRVOVENČANI” BRANKU KUKIĆU
Visoko priznanje Raških duhovnih svečanosti
Živimo u velikoj krizi morala, dijaloga, umetnosti i ideja, pa je - kada nema bistrog pogleda u budućnost - ponekad dobar i pogled u prošlost. Ali ne u smislu da bi se otud nešto prenelo ili preslikalo, nego da bi se videlo šta tamo nije valjalo a što je dovelo do ove krize.
Ovako je svojevremeno, u razgovoru za “Blic”, govorio aktuelni laureat prestižne nagrade „Stefan Prvovenčani“Branko Kukić (69). Visoko priznanje Raških duhovnih svečanosti „Stefan Prvovenčani”, ove godine pripalo je Branku Kukiću, kulturnom pregaocu, pesniku, esejisti, pokretaču značajnih časopisa i edicija - jednom rečju, polihistoru.
U njegovom bogatom doprinosu ovdašnjoj kulturi visoko mesto zauzima i činjenica da je kao urednik čačanskog časopisa „Gradac”, od 1977. godine do danas, u više od dve stotine zamašnih svezaka ostavio dragocene zbornike o piscima, pokretima, pojmovima u temelju svake ozbiljne kulture. Posvećeni su Mediali, Vladimiru
Nabokovu, Danilu Kišu, Ljubi Popoviću, Dadi Đuriću, Ernstu Jingeru, Žanu Ženeu, Baltusu, Vasku Popi, Luju Ferdinandu Selinu... Pokrenuo je i svoju izdavačku kuću „Gradac K”, sa nekoliko kolekcija: „Alfa”, „Peščana knjiga” i „Cveće zla” u kojima su se pojavile i retke, nedovoljno poznate knjige autora kao što su Beket, Umberto Eko, Jursenar, Hajdeger, Arto, Genon... Takođe i izdanja koja su otvarala nove vidike, upoznavala nas sa novim autorima...
Organizacioni odbor Raških svečanosti napominje da su „oni koji su pisali o Kukićevoj prosvetiteljskoj misiji upotrebljavali čudne oznake: čačanski fanatik (Miljenko Jergović), džentlmen elitističkog stava (Zdravko Zima), a poštovaoci njegovog rada iz kruga njegovih prijatelja naglašavaju da je primenjivao Skerlićevu radnu etiku: misliti kao skeptik, raditi kao vernik. To će reći da nikad nije nalazio lako opravdanje da nisu ispunjeni svi uslovi, da treba sačekati bolja vremena. Kukić je znao da je ovo vreme jedino naše vreme i zato se nije štedeo.”
Na razne načine dao je nemerljivi doprinos kulturi ove zemlje i ovog naroda, na svoj suptilan ali snažan način pronoseći ideju da kultura ne treba da poznaje granice, da za nju tabui i duh začaurenosti (palanaštva) ne smeju da postoje. Kao pesnik, Kukić je okrenut metafizičkim temama, kao istoričar umetnosti objavio je četiri dela u kojima je analizirao slikarstvo fantastike, a među njima su prve ozbiljnije studije o Šejki i Ljubi Popoviću...
Kukić nikad nije nalazio lako opravdanje da nisu ispunjeni svi uslovi, da treba sačekati bolja vremena. Kukić je znao da je ovo vreme jedino naše vreme i zato se nije štedeo