Kamata za nedozvoljeni minus i do 35,53 odsto

POZAJMICE PO TEKUĆEM računu su najskuplje pozajmice pošto kamate banaka na dozvoljena prekoračenja idu do 36 odsto, a za nedozvoljeni minus i do 78 odsto.

U Narodnoj banci Srbije zbog toga poručuju građanima da bi trebalo da ih koriste samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. Prosečna kamata 25 banaka u Srbiji za dozvoljeno prekoračenje, prema podacima NBS, iznosila je u junu 28,93 odsto, a za nedozvoljeni minus 35,53 odsto.

Pozajmice po tekućem računu svuda predstavljaju najskuplju vrstu pozajmice, pre svega, zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni, rečeno je Tanjugu u NBS.

Napominju da to, ipak, ne znači da građani ne treba da koriste tu vrstu pozajmice, već da odluku o korišćenju donose imajući u vidu koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit.

Takođe, ističu da zbog dužeg roka i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara i drugo nego pozajmice po tekućem računu.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže u izjavi za Tanjug da se generalno visina kamatnih stopa na razne bankarske proizvode određuje prema riziku i kreditnom rejtingu zemlje.

On je rekao Tanjugu da nisu tačne tvrdnje da su kamate banaka u Srbiji među najvišim u Evropi i da su to paušalne ocene.

Objašnjava da je kamata uvek odraz rizika i da banke moraju da ga zaračunaju, a posebno kada je reč o tzv. vrućem novcu i minusu (overdraft).

- Tu banka nema instrument obezbeđenja i zaštite i mora da ima svoju cenu. Zato korisnici treba da budu svesni toga, kao i da su im na raspolaganju i drugi bankarski proizvodi poput gotovinskih kredita i slično - naveo je Grubišić.

U NBS kažu da se u narednom periodu može očekivati dalje smanjenje kamatnih stopa na sve dinarske plasmane banaka, uključujući i kamatne stope na dozvoljena prekoračenja, imajući u vidu da je Narodna banka Srbije počev od marta snizila referentnu stopu tri puta za ukupno jedan odsto, na 1,25 odsto.