VIŠE VERUJU SRPSKOJ CRKVI NEGO MILU
Veliko predizborno istraživanje CEDEM-A u Crnoj Gori Srpska pravoslavna crkva ima daleko veće poverenje građana Crne Gore od tamošnjeg predsednika Mila Đukanovića, pokazalo je avgustovsko istraživanje CEDEM-A. Čak 46,4 građana ima poverenje u SPC, a 33,8
Ovo pokazuju rezultati istraživanja crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska prava. Istraživanje „Političko javno mnjenje Crne Gore“sprovedeno je od 5. do 12. avgusta, a učestvovalo je 1.037 ispitanika. Izbori u Crnoj Gori zakazani su za 30. avgust, prijavljeno je 11 izbornih lista i sve one su bile na upitniku CEDEM-A.
OPOZICIJA IMA VIŠE Kada je u pitanju poverenje u institucije, građani u Crnoj Gori imaju najviše poverenja u sistem obrazovanja, 52 odsto, pa u Srpsku pravoslavnu crkvu, a na trećem mestu je zdravstveni sistem sa 43,4 odsto podrške. Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je na dalekom 13. mestu sa 33,8 odsto podrške. Ispred predsednika su čak i Ujedinjene nacije, nevladine organizacije i NATO. Najniži rejting ima Crnogroska pravoslavna crkva sa 12,8 odsto podrške.
Ovo istraživanje je specifično jer je pokazalo trend pada podrške Đukanoviću kao političaru, ali i poverenja u institucije sistema. Pad poverenja je takav da je, kako za “Blic” kažu iz CEDEM-A, “na istorijskom minimumu”.
U odnosu na istraživanje iz decembra prošle godine, i lični rejting Đukanovića je pao, pa on više nije najpopularniji političar u Crnoj Gori. Milo je krajem 2019. bio prvi na listi sa prosečnom ocenom 2,52, a ovoga puta je dobio 2,45. Sada najviši rejting ima lider opozicione izborne liste “Za budućnost Crne Gore” Zdravko Krivokapić sa ocenom 2,53. Zamenik predsednika DPS i premijer Duško Marković ima prosečnu ocenu 2,37, što je rast u odnosu na decembarsku ocenu od 2,29, dok Milan Knežević ima 2,06, Nebojša Medojević 2,02, Andrija Mandić 1,97 i
Marko Milačić 1,9.
Trend pada podrške prati i vladajuću koaliciju, a raste podrška opozicionim koalicijama. Tako koalicija “Odlučno za Crnu Goru DPS - Milo Đukanović“na izborima koji su zakazani za nedelju (30. avgust) može da računa na 35,3 odsto glasova, a u decembru je samo DPS imao 37 odsto.
Savez „Za budućnost Crne Gore“, koju čine DF, Socijalistička narodna partija,
Narodni pokret, Prava Crna Gora i nestranačke ličnosti, ima podršku 24,7 odsto građana (više nego stranke pojedinačno u decembru 2019).
Koalicija “Mir je naša nacija” Demokrata, Demosa, Nove levice i Partije penzionera invalida ima podršku 16,5 odsto, a “Crno na bijelo” URA, Civisa i nestranačkih ličnosti 6,6 odsto birača.
Socijaldemokrate podržava 5,3 odsto građana, Bošnjačku stranku 4,8, a Socijaldemokratsku partiju 4,2 odsto. Albansku listu “Genci Nimanbegu - Nik Đeljošaj” podržava 1,9 odsto, a albansku koaliciju “Jednoglasno” 0,4 odsto građana, dok Hrvatska reformska snaga ima podršku 0,3 odsto.
Važno je reći i da skoro polovina građana, 45,9 odsto, smatra da se Crna Gora kreće pogrešnim putem, nešto
manje od trećine da se kreće pravim putem (26,3 odsto njih), a isti je procenat građana onih koji ne znaju ili ne mogu da procene (27,8).
Takođe, veći je broj građana koji nisu zadovoljni radom Vlade od onih koji su zadovoljni - veoma nezadovoljnih je 32,1 odsto, a samo 10,3 veoma zadovoljnih.
PAD POVERENJA
Na sve ove trendove ukazuje i programski direktor CEDEM-A Marko Pejović, koji za „Blic“ocenjuje da je to u uskoj vezi sa padom poverenja u institucije.
- Ukoliko analiziramo trend poverenja građana u institucije, možemo govoriti o istorijskom minimumu kada su u pitanju političke institucije. Prema rezultatima istraživanja, poverenje u sve institucije beleži nastavak negativnog trenda iz
2019. što korespondira
sa iskazanim nezadovoljstvom u kom pravcu se kreće Crna Gora, jer skoro polovina građana smatra da se Crna Gora kreće pogrešnim putem, dok nešto manje od trećine građana smatra da se kreće pravim putem - napominje Pejović. Na sve to uticali su, ocenjuje Pejović, politička kriza, ali i ekonomski aspekt. - Postoji veliki broj faktora koji utiče na ovakav stav građana, a isti se mogu posmatrati sa tri aspekta, i to političkog, ekonomskog i aspekta vladavine prava. Najpre, politička i institucionalna kriza obeležile su ovaj mandat, pa na kraju 26. saziva parlamenta Crne Gore možemo prvi put govoriti da se pojedini birani predstavnici najvišeg zakonodavnog organa vlasti nisu pojavili niti jednom u parlamentarnim klupama, zbog čega je u narednom periodu neophodno učešće svih parlamentarnih stranaka u društveni i politički život sa ciljem rešavanja ključnih društvenih i političkih pitanja. Osmogodišnjica pregovaranja (sa EU, prim. aut.) opominje da trenutno brojimo tri privremeno zatvorena poglavlja te da je neophodna veća politička volja i odlučnost političkih aktera sa ciljem poboljšanja implementacije usvojenog normativnog okvira i sprovođenja neophodnih reformi - precizira Pejović.
ZAVISI OD MALIH On ukazuje i na još neke razloge za ovakvo raspoloženje građana:
- Rast nezaposlenosti
i rast učešće javnog duga u BDP-U predstavljaju ekonomske razloge za ovakav stav građana, dok kada govorimo o vladavini prava, imenovanje sudija na najmanje treći mandat, v.d. stanja u ključnim pravosudnim institucijama, selektivna primena zakona, nedelovanje Agencije za sprečavanje korupcije, pitanje objektivnosti nacionalnih i lokalnih javnih servisa, privođenje novinara itd. ukazuju na razloge zbog čega je došlo do pada poverenja građana u političke institucije - zaključuje Pejović.
Pejović ocenjuje i da su najneizvesniji parlamentarni izbori pred Crnom Gorom i da, ako se analiziraju rejtinzi izbornih lista, građanska
opozicija koja je malo iznad cenzusa, može biti odlučujući akter za konačan ishod izbora i sastavljanje nove vladajuće većine.
- Na kraju, važno je istaći i da procentualno gledano formiranje bilo koje postizborne koalicije ne garantuje stabilnost vlasti, jer se govori o ukupnom skoru od oko 50%. Formiranje postizbornih koalicija na lokalnom nivou od ideoloških različitih partija, te stalni nesporazumi i status kvo govori da i formiranje postizborne koalicije sa sadašnjim opozicionim partijama neće biti obećavajući kada je u pitanju politička i institucionalna stabilnost - zaključuje Pejović.
PO POLA
Formiranje bilo koje postizborne koalicije ne garantuje stabilnost vlasti, jer će obe strane biti na po 50 odsto