Šapić: Ušli smo u poslednju fazu pregovora o vladi
Analitičari se slažu da postoji mogućnost formiranja koncentracione vlade, ali smatraju da takva vlada zahteva detaljno političko objašnjenje, pa i ocenjuju da to rešenje nije potrebno i da nije logično s obzirom na ubedljivu pobedu SNS. Politički akteri su oprezni u procenama i čekaju odluku predsednika Aleksandra Vučića.
FORMIRANJE KONCENTRACIONE VLADE pomenuo je kao jednu od opcija predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić, uz najavu da bi u tom slučaju građani ponovo izašli na birališta 2022. godine.
Predsednik SPAS-A Aleksandar Šapić je na pitanje Tanjuga da li se obavlja drugi krug konsultacija iza zatvorenih vrata i da li je Srbija bliža koncentracionoj ili koalicionoj vladi odgovorio da nema ništa novo da kaže, ali očekuje da će se situacija “raspetljati” u prvoj polovini septembra.
- Mislim da smo objektivno došli u tu poslednju fazu i da je realno da se u prvoj polovini septembra raspetlja situacija rekao je Šapić.
Poslanik SPS Đorđe Milićević kaže da je na Vučiću i SNS da donesu odluku kako će biti koncipirana vlada, a razgovore o koaliciji sa SPS i vidi kao nešto daleko ozbiljnije od matematike, a to su razgovori koji se tiču budućnosti Srbije
- Predsednik Ivica Dačić je više puta jasno rekao da smatramo da smo uradili dobre stvari zajedno i da smo spremni na nastavak saradnje, kao i da smo ponosni na poziciju Srbije danas - rekao je Milićević za Tanjug.
Analitičar Dejan Vuk Stanković podseća da smo imali koncetracionu vladu u dve prilike u prošlosti, 1908. godine kada je bila aneksija BIH, i u vreme Prvog svetskog rata, navodeći da sada nema ni aneksije, a ni rata nalik onom koji se vodio 1914. godine da bi se pod uticajem takvih okolnosti formirala koncentraciona vlada.
On dodaje da su izazovi ovog trenutka virus korona i pregovarački proces o Kosovu, a sve to, kaže, može, a i ne mora da vodi do neke saglasnosti.
- Sve to nužno ne vodi ka formiranju koncentracione vlade - dodao je on.
Stanković smatra da se argumenti za formiranje takve vlade teško mogu naći osim procene vladajuće stranke da im je potrebno jedinstvo u parlamentu za možda neke teške odluke u domenu ekonomije ili zbog nekih kontroverznih odluka u vezi s Kosovom, ako se takve odluke nameravaju doneti.
- Ja nešto ne vidim u najavi neke kontroverzne odluke ni po pitanju Kosova ni kada je reč o ekonomskoj krizi, tako da ne mislim da su aktuelni izazovi osnova za koncentracionu vladu - kaže on.
Napominje da takva vlada može biti neka vrsta prečice da se dođe do jedinstvenih izbora za dve godine, i u slučaju spajanja izbora SNS bi imao maksimalne šanse da igrajući na kartu Vučićeve harizme ponovo dobije mandat.
- Istovremeno, koncentraciona vlada znači i otupljivanje ionako ne baš tako jake oštrice opozicione kritike u parlamentu. To je način da se dosta elegantno i SPS uvuče u vlast i da onda sutra sa jedinstvenim predsedničkim kandidatom SPS i SNS idu na izbore - ocenjuje Stanković.
Koncentraciona vlada bi, takođe, kaže, bila i izazov za vanparlamentarnu opoziciju da se uključi u političku utakmicu kroz nove izbore.
- Neće biti lako objasniti formiranje koncentracione vlade zato što je izborni rezultat jasan. Bilo bi paradoksalno formirati koncentracionu vladu u uslovima u kojima su izbori bili legitimni i legalni. Zašto formirati oročenu vladu ako se zna ko je pobednik izbora? To je za mene najveći paradoks, jer u demokratiji vlada poredak čistih računa. Onaj ko dobije poverenje, on treba i da vodi vlast smatra Stanković.