PAO EURIBOR, NIŽE RATE OD SEPTEMBRA
Nova rata za kredit u evrima od septembra mogla bi da bude manja za koji evro, imajući u vidu novi pad euribora, evropske kamate koja utiče na cenu kredita i u Srbiji.
Tromesečna stopa euribora pala je na rekordno niskih -0,491 odsto, objavila je juče ujturu Evropska centralna banka, što bi mesečnu ratu od 300 evra iz juna moglo da smanji za dva do tri evra. Trenutna vrednost jednomesečnog euribora je tolika da se može govoriti o njegovom minimalnom uticaju na cenu kredita. Poređenja radi, pre deset godina euribor je bio i veći od 4,5 procenata, a eventualni skok na dva procenta mogao bi današnju mesečnu ratu kredita od 250 evra da poveća na 310 evra. Ipak, stručnjaci kažu, da povratak euribora na stare visoke vrednosti neće tako brzo, ali da se lagani rast evropske kamate treba očekivati.
Nakon dugogodišnjeg stagniranja, euribor je lagano počeo da raste početkom marta. Domaći i strani finansijski stručnjaci danas kažu da razloga za brigu nema još uvek nema. Kako ocenjuju, euribor će postepeno početi da raste tek kada se završi aktuelna kriza i njene posledice, odnosno kada se ekonomija oporavi i poraste tražnja za novcem.
Glavni ekonomista Švedske banke u Estoniji Toni Mertsina rekao je nedavno razgovoru za “Blic” da nova kretanja euribora i rata treba vezivati za aktuelnu krizu.
- Očekujemo da će euribor početi postepeno da raste kada se kriza završi i kada poraste tražnja za novcem. Međutim, trenutno ne predviđamo njegov snažan rast. Ne vidimo da će Evropska centralna banka ove godine menjati svoju politiku kamatnih stopa. Takođe, banke radije osiguravaju svoju likvidnost nego što bi pozajmljivale novac bankama sa većim kamatama - ocenio je Mertsina za “Blic”.
Euribor je kamatna stopa po kojoj banke međusobno pozajmljuju novac. Njegova vrednost deo je ukupne kamate na kredit, što znači da njegov rast direktno povećava i kamatu i mesečnu ratu.
Pre ekonomske krize 2008. godine, euribor je dostigao rekordnih 4,7 odsto, da bi već sledeće godine pao na ispod tri odsto, a u 2010. na manje od jedan odsto. Nakon blagog oporavka narednih godina, euribor je od 2016. godine u minusu gde približno stoji i danas.
U Srbiji su za kretanje euribora vezani gotovo svi stambeni krediti, ali i veliki broj potrošačkih zajmova. Trenutno se primenjuje moratorijum, odnosno korisnici banaka mogli su da se odluče za zastoj u otplati kredita tokom avgusta i do kraja septembra. On se odnosi na obaveze po osnovu kredita, minusa po tekućem računu, kreditnih kartica, ali i drugih bankarskih usluga poput obaveza po osnovu instrumenata zaštite od kamatnog rizika koji su povezani sa kreditima i bankarskih garancija. Banke neće naplaćivati, ali će obračunavati kamate tokom naredna dva meseca, koje će posle ravnomerno rasporediti na period otplate, i to bez pripisivanja glavnici duga. Klijenti će nakon isteka moratorijuma imati mogućnost da se odluče da li će odmah da isplate zaostale dve rate ili će se rok otplate kredita produžiti za dva meseca. Treća je opcija da se u oktobru otplati iznos kamate za prethodna dva meseca, a da se produži rok otplate za dva meseca.