KOLIKO JE SRBIJA DALEKO OD POLITKE EU
Potpisivanje EU deklaracije o Belorusiji je pozitivan signal Beograda Briselu, ali temeljnije usklađivanje spoljne politike Srbije i Evropske unije, koje je u prvih šest meseci bilo na svega 48 odsto, ne treba očekivati pre rešavanja kosovskog pitanja, ocenjuju analitičari za „Blic“.
Srbija je ove nedelje podržala deklaraciju Evropske unije u vezi sa nedavno održanim predsedničkim izborima u Belorusiji u kojoj je praktično rečeno da oni nisu bili ni fer ni slobodni. ako se ima u vidu da je u prvoj polovini ove godine Srbija potpisala svega 12 od 25 spoljnopolitičkih deklaracija EU, a da je prošle godine usklađenost bila 57 odsto, postavlja se pitanje da li je Beograd deleći stav o Belorusiji čvršće stao uz diplomatiju Brisela?
Premijerka ana Brnabić izjavila je da je potpisivanje deklaracije EU o Belorusiji nešto što je potrebno da Srbija radi u okviru sinhronizacije spoljne politike sa politikama Unije, ali je istakla i da Srbija ne bi smela da zaboravi prijateljski odnos sa aleksandrom Lukašenkom. Brnabićeva je istakla da lično nikada neće promeniti politiku prema Belorusiji i podsetila je na čin prijateljstva i podrške aleksandra Lukašenka Srbiji, koji je jedini državnik koji je posetio našu zemlju za vreme Nato bombardovanja.
- To Srbija ne sme da zaboravi. Mi imamo jako dobre odnose sa Belorusijom, a to što smo se pridružili deklaraciji ne znači da se naši odnosi zasnovani na prijateljstvu menjaju - rekla je Brnabićeva.
S druge strane, zapadne diplomate su sa zadovoljstvom prihvatile stav Srbije u vezi sa situacijom u Belorusiji.
- Pozdravljam Srbiju zbog pridruživanja deklaraciji o izborima u Belorusiji - objavio je na Tviteru ambasador EU u Srbiji Sem Fabrici. Zadovoljstvo nije krio ni ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri.
- Sjajno je videti da Srbija stoji uz svoje evropsko okruženje - napisao je Godfri na Tviteru.
Na sajtu Saveta EU navedeno je da su deklaraciju podržale i države kandidati za članstvo EU, kao i Island, Lihtenštajn, Norveška, članice Evropske ekonomske zone, i Ukrajina. od zemalja u regionu, Srbija ima ubedljivo najmanju usklađenost spoljne politike sa diplomatijom EU. Da li je potpisivanje deklaracije EU o Belorusiji signal da dolazi do približavanja Briselu i kad bi moglo da se očekuje otvaranje poglavlja 31 u pristupnim pregovorima sa EU za „Blic“, odgovaraju analitičari.
oportun Politički momenat
Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Igor Novaković ističe za „Blic” da je podrška Srbije Deklaracije EU o Belorusiji oportun politički momenat.
- Srbija je u prethodnom periodu imala česte primere neusklađenosti sa spoljnom politikom EU. Tako, recimo, nismo potpisali dvetri deklaracije u vezi sa Hongkongom i ulogom kine, zatim i deklaracije o Ukrajini. od 2012. do 2018. Srbija se usklađivala sa deklaracijama o Belorusiji iz koje su proizilazile i restriktivne mere prema ovoj zemlji. Međutim, prošle i ove godine smo prekinuli tu praksu. Sada smo opet podržali deklaraciju o Belorusiji i ne verujem da će zbog toga biti problema u odnosima sa tom državom jer ih nije bilo ni punih šest godina,
koliko smo bili uz restriktivne mere EU - naglašava Novaković.
Kako kaže, ovo jeste pozitivan signal Beograda Briselu, ali ne veruje da će brzo doći do temeljnijeg usklađivanja spoljnih politika.
- Dok god se ne reši pitanje Kosova i Metohije, ne treba očekivati veće usklađivanje spoljnih politika Srbije i EU. Rusija i Kina kao članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ne priznaju nezavisnost Kosova i Srbija se sigurno neće odreći takve podrške i potpisivati deklaracije EU protiv tih sila. Zbog toga je i percepcija Zapada da je pitanje Kosova politički izlaz. Problem je što je politički dijalog sklonjen od očiju javnosti koja ne zna zbog čega je usklađivanje sa spoljnom politikom EU značajno za Srbiju podvlači Novaković.
Naš sagovornik vidi još prepreka Srbiji na putu ka otvaranju poglavlja 31. i ulasku u EU.
- Trenutno se ne razgovara o poglavlju 31. To je uz poglavlje 35. čisto političko pitanje, dok sva ostala poglavlja zahtevaju reformski proces u Srbiji. EU je političko-ekonomska unija i treba imati u vidu da pojedine države poput baltičkih zemalja i Poljske su vrlo skeptične prema ulasku Srbije u EU. To je, naravno, zbog odnosa Srbije sa Rusijom i činjenice da se tokom šest godina krize u Ukrajini nismo uskladili sa spoljnom politikom EU - zaključuje Novaković.
U fokusu dijalog Beograda i Prištine
I predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović smatra da je trenutno fokus EU ka dijalogu Beograda i Prištine.
- To ne znači da je usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU manje bitno, nego da će doći na red ako dijalog Beograda i Prištine da rezultat. Tada se može očekivati i otvaranje poglavlja 31, koje je uz poglavlja 23. i 24. jedno od najbitnijih na putu ka EU. Trenutna usklađenost spoljne politike Srbije sa diplomatijom EU ne korespondira sa zemljom koja je kandidat za članstvo u EU ili je započela proces pristupanja Uniji - objašnjava Đukanović.
Kako kaže, diplomatska usklađenost Srbije sa Briselom direktno zavisi od rešavanja kosovskog pitanja.
- Mi ne prihvatamo rezolucije EU o zemljama koje ne priznaju nezavisnost Kosova. S druge strane, ne treba da imamo iluziju da će svako pridržavanje rezolucijama EU u vezi sa određenom zemljom imati posledice u odnosima sa tom državom. Tako je i sad slučaj sa Belorusijom - ocenjuje Đukanović.
nismo U obavezi da sledimo eu
Doktorand na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić podseća da Srbija nije u obavezi da u potpunosti uskladi svoju spoljnu politiku sa EU.
- To će morati da radi tek kad postane punopravni član EU ili ima definisani okvir o ulasku u Uniju. To je proces. Potpisivanje Srbije deklaracije EU o Belorusiji vidim kao stratešku odluku pošto smo trpeli najveće kritike zbog odbijanja uvođenja sankcija Rusiji. Ovakva odluka donosi nam najmanje štete, a s druge strane pokazujemo i da nismo u svemu mimo spoljne politike EU. Pogotovo što postoji jednoglasnost u osudi lidera koji šeta s automatskom puškom ili napada oružjem civile u Belorusiji - kaže Surlić, i dodaje da otvaranje poglavlja 31. treba očekivati tek kada Srbija svoji spoljnu politiku uskladi sa EU 80-90 odsto, a „tada će početi i jača uslovljavanja iz Brisela”.
On smatra da je tek polovična usklađenost diplomatije Srbije sa spoljnom politikom EU posledica odnosa naše zemlje prema Rusiji, Kini i Turskoj, smatra doktorand na FPN-U Stefan Surlić.
53%
STOPA PRIDRUŽIVANJA STAVOVIMA U 2020.
ZAPADNE DIPLOMATE SU SA ZADOVOLJSTVOM PRIHVATILE STAV SRBIJE U VEZI SA SITUACIJOM U BELORUSIJI
SADA SMO
OPET PODRŽALI DEKLARACIJU O BELORUSIJI I NE VERUJEM DA će BITI PROBLEMA. OVO JESTE POZITIVAN SIGNAL BEOGRADA BRISELU, ALI NE VERUJEM DA će BRZO DOĆI DO TEMELJNIJEG USKLAĐIVANJA SPOLJNIH POLITIKA, KAŽE NOVAKOVIĆ