Moj okršaj sa Holbrukom

Vreme: novembar 1999K Mesto: Hotel „cor sizons“, Vašington, paak oičard Holbruk je stigao s gotovo pola sata zadocnjenja u pratnji hristofera Hila i još dvojice svojih saradnikak

Krupan, glasan, upadljivo dobrog raspoloženja. Bahati Amerikanac u ophođenju, neposredan do agresivnosti. Lažno ljubazan s notom jetkosti. Arogantan. Krajnje antipatičan.

Počeo je ovako: “Ja verujem da ste vi, gospodo, budućnost Srbije. Vi ste naša jedina nada. Siguran sam da večeras sedim s budućim predsednikom Srbije. Ne znam ko će to konkretno biti, ali znam da će biti jedan od vas.”

Zatim kratka pauza, pa nastavak: “Vi, naravno, znate, gospodo, da rezolucija SB 1244 predviđa u budućnosti konferenciju o Kosovu kao što je bila ona u Dejtonu. Mene zanima jedna stvar. Kakav ćete vi stav zastupati na toj konferenciji kao buduća srpska vlast?”

Holbruk je bacio udicu koju su svi prisutni lakomo progutali. Bila je to jasna provokacija. U sledećih pola sata pali su različiti, i mogući i nemogući, predlozi bez mnogo razložnosti, ali s mnogo strasti. Svilanović je vikao “Oslobodite nas Kosova”, gotovo van sebe. Avramović je pričao svoju staru priču o Kosovu kao trećoj federalnoj jedinici, Đinđić o evropeizaciji Srbije, Kosova i Balkana.

Holbruk me je ostavio poslednjeg, verovatno zato što smo pre večere već poveli nelagodan razgovor o srpskoj istoriji. Tek na došaptavanje Krisa Hila ko sam, odustao je od dalje rasprave o toj temi. “A vi, profesore?”, prvi put me tako oslovio. Sa neviđenim cinizmom. Aludirao je na moje univerzitetske dane u Kaliforniji.

“Želite li iskren odgovor?”, odvratih. “Svakako”.

“Mislim da vaše pitanje nije fer”.

“Kako to mislite?”

“Evo kako mislim. Deset godina je o Kosovu odlučivao isključivo Milošević i doveo ga do potpunog kraha. Onda ste nastupili vi, ušavši na Kosovo i vojskom i civilnom upravom. I sad vi mene pitate šta je budućnost Kosova. Mnogo bi logičnije bilo da pitam ja vas šta će s Kosovom biti”.

“Ali”, reče Holbruk, “vi imate odgovornost prema svom narodu, šta ćete njima reći?”

“Isto što i vama. Istinu. Mi nemamo ni sredstava ni mogućnosti da utičemo na sudbinu Kosova. It`s your show all the way, Mister, and your sole responsibility, not ours.*

“A šta ćete reći na konferenciji”, upita Holbruk. “Ništa. Ćutaću.”

“Nećete moći”, uzvrati on.

“Just watch me”*, rekoh izazivački.

“Vi ste svesni, profesore, da američki građani neće dozvoliti da naše trupe tamo ostanu beskonačno”,

- U junu je rast ukupne industrijske proizvodnje iznosio 2,6%, a rast prerađivačke industrije, kao najznačajnijeg segmenta, čak 4,1%. Istovremeno, promet u trgovini na malo je realno bio veći za 11,5%, a ovogodišnja kretanja karakteriše i bolja poljoprivredna sezona od prošlogodišnje. Takođe, nastavljen je i trend rasta realnih zarada koje su u junu veće za 9,6% - ocenio je Mali.

Kako je dodao, Srbija je imala prostora da se zaduži za dve milijarde evra, a da nam javni dug ostane na nivou ispod 60%, što smo odredili kao maksimalnu i optimalnu granicu za zaduživanje u vreme pandemije.

Po preliminarnim podacima dug je trenutno na oko 56,8% (sa 57,3% koliko je iznosio nakon emisije obveznica na međunarodnom tržištu) sa ciljem i planom finansiranja do kraja godine, da ne pređe zadate limite.

Govoreći o donetim merama, rekao je da su one zajedno sa zaduživanjemu pod stalnim nadzorom kako Međunarodnog monetarnog fonda, tako i rejting agencija koje u vreme povećanja deficita i zaduživanja nisu menjale kreditni rejting Srbije.

- Juče su nam stigle i pohvale MMF-A, koji je istakao da su „vlasti u Srbiji na pandemiju odgovorile odmah, velikim paketom fiskalnih i monetarnih mera, kao i merama usmerenih ka bankarskom sektoru“. Ocenjuju i da su mere dobro osmišljene, i da su na pravi način usmerene na zaštitu i podršku domaćinstvima, podršku očuvanju radnih mesta, na veća ulaganja u zdravstvo, obezbeđenje dovoljne likvidnosti u bankarskom sektoru i olakšanje obaveza otplate kredita - ocenio je Mali.

DODAJE DA MINIMALNA ZARADA U GLAVI GRAĐANA SRBIJE ZNAČI DA SE ŽIVOTNI STANDARD POBOLJŠAVA, A S DRUGE STRANE, KAŽE, TREBA IMATI U VIDU I INTERESE POSLODAVACA, JER PREVELIKO POVEĆANJE MINIMALCA VODI U SIVU ZONU I OTPUŠTANJE RADNIKA