Šerbedžija

Na nedavno završenimi ovogodišnjim T1K aubrovačkim letnjim igrama - čuvenom nekad jugoslovenskom danas regionalnom festivalu - veliko i prestižno priznanje lrlandoi kako su izvestile agencijei pripalo je oadetu Šerbedžiji za ulogu ažordža u predstavi „Ko se boji sirdžinije sulf ” bdvarda llbija u režiji ienke rdovičkii a rađene u kooprodukciji Teatra rlysses f Beogradskog dramskog pozorištak

u obrazloženju koje potpisuje Žiri Paolo Tišljarić, Mirej Stanić i Petra Jelača, između ostalog se navodi da je Šerbedžija u ovoj ulozi pokazao „preciznost glume, karakternu tačnost, slojevitost i razrađenost, i izvanrednu partnersku igru s Katarinom Bistrović Darvaš”, što su bili samo neki od segmenata kojima je zaslužio ovogodišnju nagradu Orlando.

Najblaže rečeno, zaista lepa vest. Rade Šerbedžija je, nema sumnje, vrhunski glumac svetskog kalibra, što je dokazao i ulogom Džordža u ovoj predstavi koju je publika pozdravila ovacijama, i na premijeri na Brionima i na onoj u Beogradskom dramskom, gde je i dalje na repertoaru.

Prisetimo se, već od prvih scena gledaoci su bili poneseni pričom o starijem bračnom paru kojima u nedoba jedne pijane noći u goste dolazi mlađi bračni par s kojima su jedva poznanici, da bi se u kolopletu svakovrsnih dijaloga, situacija i gestova preplitali njihovi životi, sudbine, stavovi, karakteri... dok se istovremeno, otvarajući vrtloge tema i dilema, ogoljavaju i njihovi odnosi, i svako ponaosob. Vrhunski glumački slalom kroz brzake mržnje, uvreda, povređivanja, ljubavi, međusobne istovremene neraskidive vezanosti i organske odbojnosti... izneli su maestralni Rade Šerbedžija kao Džorž i izvanredna Katarina Bistrović Dervaš kao Marta. Ukratko, u ovom pozorišnom ostvarenju koje nikako ne bi valjalo propustiti snažno je dočarana duhovno-emotivna mutacija koja - u spoju nemoći i poruge - potvrđuje nadolazak tame. A kao pogonska snaga predstave Šerbedžija je i likove i radnju i publiku prebacio i na onu ravan gde se u vrtlozima koji proždiru i ljude i vreme otvara pitanje suočavanja sa strahom od realnosti, od izlaska iz sopstvenih zidova, od priznavanja i razračunavanja u odnosu na sopstvene zablude... Lične, intimne, društvene, političke, kakve god. I ovom svojom ulogom, između ostalog, učinio je da od krvi i mesa postanu i njegove reči: „Umetnost je čovek stvorio da mu pomogne da razume svet oko sebe, da mu pomogne da lakše savlada nevolje, da ga učini srećnim na neki način, da ga oplemeni. Sve to umetnost daruje čoveku. Nema tog mračnog vremena koje može zatrti trag umetnosti. Ali ima vremena u kojima određene politike svojim katastrofalnim potezima čine da ljudi budu nesrećni. To naši umetnici danas žive, jednu neizvesnost i nesigurnost. Mislim da nismo to zaslužili.”