Jedna od najboljih ove godine

Hauard Filips lavkraft pre nego što je napustio ovaj svet 15. marta 1937. godine u književnoj istoriji ostao je zapisan kao gospodin kosmičkog horor žanra, narator koji je pleo priče koncem od eteričnih fraza i sa još jednom, ruku na srce, nezahvalnom titulom - rasiste. Mnogo godina kasnije njegov kolega i ljubitelj pisane zaostavštine Lavkrafa, Metju Teron Raf (Met Raf) 2016. godine kosmičkom pravdom pomirio je loše i dobre strane pisca u romanu “Lavkraftova zemlja”. Konceptom priče u priči, pshodeličnim narativom i glavnim akterom afroameričkog porekla koji je zaljubljenik u Lavkraftove avanture, poslao je glavne junake iz Čikaga na jedan uzbudljiv, provokativan i groteskni put kroz “Lavkraftovu zemlju”. Televizijska adaptacija romana pod budnim rediteljskim okom Miše Grin, i producentskim nadzorom Džordana Pila (Get Out, Us) i J. J. Abramsa je ostvarenje košmarnih snova ljubitelja misterije i avanutre s elementima monstruoznih stvorenja koji su krasili stranice priča Hauarda Filipsa Lavkrafta.

Nimalo naivna kreativna ekipa Miša Grin, Džordan Pil i J. J. Abrams otvaraju vrata serije rečima: “Izvol‘te u salonu” da bi ih istom silinom zalupili u poslednjem minutu pete epizode u nameri da gledaoca ostave zabezeknutim psihodeličnom idejom obrta. Kompromis je nepoznanica za autore serije koji poput mađioničara sakrivaju kečeve u rukavu po nekoliko epizoda, da bi potom bez prevare izvukli kad se najmanje nadate, ali su prethodno bacili par mrvica kao mamac do iznenađujućeg obrta.

Uvodna scena u trajanju dva i po minuta kao san pod visokom temperaturom je refleksija svega što će se dogoditi u epizodama koje slede. Koliko god uvrnut i na granici zdravog razuma bio početak, on je možda najbolji pokazatelj da li želite da izađete iz salona ili da nastavite da šetate kroz sobe, dok se za vama zatvaraju vrata bez namere da vas neko pusti napolje.

Atikus posle povratka iz Korejskog rata 1953. godine sa knjigom “Marsovska princeza” Edgara Rajsa Barouza u ruci vraća se nevoljno u rodni Čikago. Konfuzno pismo oca o “Lavkraftovoj zemlji” i okrugu Devon u kojem se nalazi grad Ardam, ako je verovati čoveku sa kojim nikad nije bio najsrećnijim odnosima, jeste ostrvo sa blagom kao u romanu “Grof Monte Kristo” (još jedna knjiga i referenca koja će se pojavljivati kroz čitavu seriju). Ali, ozloglašeni grad koji je nemoguće naći na mapi ne krije rudnik zlata, već poreklo Atikusa i životnu priču njegove pokojne majke.

Ocu se već nedeljama gubi svaki trag, ali harizmatični i beskrajno simpatični stric Džordž zbunjen pričom o njegovom bratu osvrće se po sobi prepunoj knjiga i pita se da li je u pitanju ludilo njegovog brata ili suluda ideja Atikusa o nestanku jedinog živog roditelja.

Atikusova familija kroz generacije je opsednuta naučnom fantastikom i pričama sadruge strane razuma, pa za Džordža i Atikusa je najmanji problem da sipaju benzin i zapute se u ozloglašeni okrug Devon. Pošto nijedna priča ne ide bez ideje Svetog trojstva, Džordžu i Atikusu se pridržuje drugarica iz detinjstva i davno odbegla problematična devojka iz Čikaga - Leti.

Užasi, obrti, okreti, veštičarenje, uklete kuće, bića sa neke druge planete, magijske i vudu vragolije su samo vrh ledenog brega “Lavkraftove zemlje”.

Priča zasnovana na romanu Meta Rafa koji je inspirisan radom Lavkrafta seriju, kao ni originalni roman, ne vodi linearnom putanjom od početne misterije do finala. Koncept priča u priči s elementima antologijskog koncepta započinje kao misterija o nestanku oca, ali kroz epizode analizira živote junaka i pojedničane užase koji će ih snaći. Nijedan lik u priči nema jedinstvenu sudbinu, niti ga proganja isti demon prošlosti ili sadašnjosti.

Anksiozna priroda druge epizode u kojoj su Lati, Atikus i Džoržd zarobljeni u izolovanom dvorcu, preko jezivo napete scene u Devonu u kojem po zakonu Afroamerikanci ne smeju da ordiniraju noću, dok je junacima za vratom ozloglašeni šerif koji čeka da sunce zađe kako bi im pucao u potiljak, pa do vrlo provokativnog spleta okolnosti u petoj epizodi koji će sigurno izazvati burne reakcije, “Lavkraftovu zemlju” čine uzbudljivom i nepredvidivom iz priče u priču.

Pojedine epizode, poput četvrte, više je Indijana Džouns - Tomb Raider avanturistički raspoložena, za razliku od treće u ukletoj kući ili pete sa osvetničkim tendencijama.

Lude misteriozne, horor i avanturističke ideje leže na plećima fantastične glume. Džurni Smolet Bel u ulozi Leti može sa sigurnošću da se nada nominaciji za Emi sledeće godine za maestralne dramske i komične momente. Džonatan Majers kao Atikus, Džejmi Nauman kao Hilari, Kortni Bi Vens kao stric Džordž i Obri Li Keršo kao Kristina Brajtvajt blistaju iz scene u scenu, dajući život i živopisnost likovima čije se namere i tendencije jasno vide.

Jedine dve mane serije, doduše jedna nema veze sa samom serijom, tiču se povremeno prevelike ekstravagantnosti serije u naraciji, naročito pred kraj druge i tokom četvrte epizode koji mogu delovati nešto naivnije iako se predstavljaju grandiozno, i priroda serije nikako nije predviđena za gledanje jednom nedeljno, kako će se prikazivati. Dinamika priče i obrti su stvoreni da se serija gleda u cugu. Iako epizode traju od 58 do 68 minuta, zbog odličnog tempa i kretanja radnje prolaze mnogo brže nego što traju.

“Lavkraftova zemlja” sebi je obezbedila mesto na listi omiljenih serija ove godine zbog svoje avanturističke, misteriozne i na momente groteskne prirode priče, koju uopšte ne interesuje šta će prosečni ili rekreativni gledalac da pomisli. Lavkraftova zemlja uživa u svojoj psihodeličnoj prirodi između natprirodnih monstruoznosti i onih stvarnih.

UVODNA SCENA U TRAJANJU DVA I PO MINUTA KAO SAN POD VISOKOM TEMPERATUROM REFLEKSIJA JE SVEGA ŠTO će SE DOGODITI U EPIZODAMA KOJE SLEDE

TELEVIZIJSKA ADAPTACIJA ROMANA OSTVARENJE JE KOŠMARNIH SNOVA LJUBITELJA MISTERIJE I AVANUTRE S ELEMENTIMA MONSTRUOZNIH STVORENJA KOJI SU KRASILI STRANICE PRIČA HAUARDA FILIPSA LAVKRAFTA