Naše dvorište

Slavili su u Srbiji svi poraz DPS-A Mila Đukanovića. Dobro, de. Skoro svi. Čanak, Čeda, profesor Samardžić, Jelena Milić su bili vidno nezadovoljni.

Ostali su se radovali, skoro, pa više nego u Beranama, Mojkovcu, Andrijevici, Budvi i Nikšiću gde je DPS bukvalno potučen do nogu. A zašto su se radovali, šta je time Srbija dobila. I da li je dobila. Pored onog emotivnog i iracionalnog momenta, naročito utemeljenog kod građana Srbije, stvarnih razloga za radovanje u Srbiji nije da nema, ali nema previše. Ne sigurno u onoj meri koji mnogi naivno očekuju.

Znalo se to odavno, a juče je to potvrdio nosilac najjače opozicione grupe Zdravko Krivokapić. Crna Gora će ostati nezavisna država, neće biti nikakvog referenduma o ujedinjenju sa Srbijom. Crna Gora će nastaviti sa svim preuzetim obavezama u spoljnoj politici. Dakle, ostaće članica NATO, a ostaće i priznanje Kosova kao nezavisne države. Opozicionu listu sa najviše glasova čine zaista mahom prosrpski birači, ali ako Crna Gora hoće da ima stabilnu vladu, nju moraju da čine sve nacije i vere koje žive u toj državi.

Ono što je sigurno, Zakon o slobodi veroispovesti će biti povučen, a SPC u Crnoj Gori će nastaviti da funkcioniše i radi nesmetano.

Naravno, i neke javne ličnosti iz Srbije će opet moći da uđu u Srbiju, a svi se nadamo da će se ubrzati gradnja kapitalnog projekta autoputa Beogradbar. Verovatno u nekom trenutku se može i očekivati mogućnost za dobijanje dvojnog državljanstva, što do sada nije regulisano.

Crna Gora je svoj evropski put započela 2006. godine i tu nema dalje polemike. Građani Srbije bi sada mogli da pokažu mnogo veće interesovanje za dešavanje u našoj državi. Predsednika Vučića očekuju veoma teški razgovori u Vašingtonu o budućnosti odnosa da Prištinom. I to je ono što će umnogome kreirati budućnost čitavog regiona, a ne samo Srbiju. Crna Gora nek bije svoje bitke, mi imamo o čemu da vodimo računa.

Pored onog emotivnog i iracionalnog momenta, stvarnih razloga za radovanje u Srbiji nije da nema, ali nema previše