DA LI JE OPOZICIJA U CRNOJ GORI PAMETNIJA OD NAŠE?
Bojkot izbora ili borba, jedna, dve ili tri kolone, izbor tema u kampanji, sujeta lidera. Ovo su samo neki od testova koje je crnogorska opozicija položila, dok je srpska pokazala da još nije dorasla velikim delima.
ISTORIJSKI REZULTAT OSTVARILA je crnogorska opozicija i posle 30 godina uspela da razvlasti DPS Mila Đukanovića. Oni koji bi da relativizuju ovu pobedu, reći će da im je Đukanović usvajanjem Zakona o slobodi veroispovesti pomogao, ali u politici su važne okolnosti i tajming, i još je važnije, iskoristiti ih.
Zašto su crnogorske opozicione stranke mogle da naprave ovakav rezultat, dok one u Srbiji nisu spremne ni da učestvuju na izborima?
Grešku u koracima Đukanovića opozicija je iskoristila i, mora se reći, na krilima Mitropolije crnogorsko-primorske došla u situaciju da formira vladu. Bilo je sad ili nikad. Nisu, razume se, sve liste jednako bliske SPC, što se jasno videlo i kada je mitropolit Amfilohije “greškom” okrenuo glasački list i pokazao kako je glasao. Drugim opozicionim listama to nije bio znak da udare na Crkvu i mitropolita.
Ako pogledamo prilike u Srbiji, videćemo da “miroljubive koegzistencije” političara i sveštenstva SPC nema i da gotovo svaka politička opcija ima svog omiljenog vladiku (?!).
Dragan Đilas nije shvatio da bi bilo pametno da prećuti i patrijarhu progleda kroz prste, a ne da govori kako “neverovatnim udvorištem prema Vučiću šteti i sebi i Crkvi”. I ovo nije odbrana patrijarha ili napad na Đilasa, ovo je samo ocena da se mora mudrije i politički pametnije, jer se do sada više puta pokazalo koliki je uticaj Crkve.
Viđeniji opozicioni lideri u Crnoj Gori shvatili su da ih javnost ne percipira najbolje i da je vreme da deluju iz drugog plana. Pozornicu su preuzeli neukaljani i nekompromitovani Zdravko Krivokapić, Aleksa Bečić i Dritan Abazović.
U izbornom štabu, dok je nosilac opozicione liste Za budućnost Crne
Gore Zdravko Krivokapić proglašavao pobedu, u prvom redu do njega nije bilo “vedeta” poput Nebojše Medojevića, Andrije Mandića ili Milana Kneževića. Samo nova lica.
U Srbiji, potpuno drugačija slika. Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić, Boško Obradović, Zoran Živković, Nenad Čanak... i dalje misle da mogu mnogo da daju i da su nezamenljivi. Istini na volju, traže povremeno kandidate za neke izbore i neke pozicije, ali bar za sada, neuspešno. Videćemo hoće li bolji izbor kandidata napraviti na predsedničkim izborima 2022. godine.
JEDINSTVO NE ZNAČI JEDNU LISTU
Odluka da idu u tri kolone možda je i odnela prevagu da mandat više osvoji opozicija. Tri koalicione liste na taj način nisu morale da odustanu od svojih ideoloških načela i govore stvari koje bi se svidele partnerima sa kojima sarađuju.
Nema Crnogrca koji će glasati za Andriju Mandića. Ili Albanca, Roma... Ali fantastičan rezultat liste oko Demokratskog fronta pokazao je da ima ko hoće! Onda, u koaliciji sa Demokratama i UROM, vlast je zagarantovana. Dakle, jedinstvo ne znači uvek jednu listu.
S druge strane, u Srbiji se tri godine pred izbore insistira na jedinstvu opozicije i jednoj listi i svako ko bi procenio da mu nije tu mesto, bio bi stigmatizovan. Zbog toga, dobili smo bućkuriš levog i desnog, proruskog i zapadnog, građanskog i nacionalističkog u kojem Boško Obradović atakuje na Dragoljuba Mićunovića, Vuk Jeremić na Boška Obradovića, Dragan Đilas na Vuka Jeremića...
Možda bi ubuduće mogli da uzmu mustru od kolega iz Crne Gore.
KLAČAR: NAUČILI LEKCIJE
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar podseća za “Blic” da je opozicija u Crnoj Gori 30 godina pravila greške da bi tek 2020. pobedila Mila Đukanovića.
- Sve što je sada pokazala su usvojene i naučene lekcije. Bio je to dug put. Sve što opozicija u Srbiji danas radi je u poslednjih 10 godina prošla i crnogorska opozicija - navodi Klačar.
On kaže da ima više razloga zbog kojih ta svest nije još došla do opozicionara u Srbiji.
- Nije se pojavila tema kakva je sporan Zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori. Nije se dogodio tako krupan okidač koji bi motivisao i političare i birače. Drugi razlog, ozbiljniji, jeste taj da je opozicija u Srbiji slabija - u finansijskom, infrastrukturnom i logističkom smislu. Stranački život u Crnoj Goti je jači. DPS godinama nije prešao preko 40 odsto popularnosti. Koliko god šarolika, crnogorska opozicija nije fragmentisana koliko srpska - objašnjava on.
Klačar kaže i da je u Crnoj Gori veća svest o tome koliko je važno da se nađu ljudi koji bi bili frontmeni, ali ne i predsednici stranaka.
- Kada se pogleda strategija, utisak je da je sve bazirano na ozbiljnim istraživanjima.