Pokazatelj...

Početak protekle nedelje, kada je o kulturi reč, između ostalog obeležilo je saopštenje Asocijacije filmskih reditelja Srbije povodom aktuelnih zbivanja sa filmom „Košare”, a kraj - vest da je legat omiljenog gradonačelnika Beograda Branka Pešića njegova porodica poklonila Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.

U pomenutom saopštenju izraženo je veliko nezadovoljstvo izjavama producenata filma „Košare”, koji su naveli da je zamena reditelja na projektu „normalna stvar”, kao i da u ugovorima „stoji da je neophodno da reditelj ispunjava naloge produkcije, čiji je film ili serija projekat i koja je našla novac”.

Asocijacija ističe potrebu da se javnost upozna „sa činjenicom da producent nije ‘našao novac’, već da je dobio državna sredstva, novac poreskih obveznika koji dodeljuje Filmski centar Srbije na svojim konkursima, a na osnovu kvaliteta projekta, scenarija i velikim delom reputacije reditelja navedenog u konkursnoj prijavi.” Takođe se navodi: „Želimo da naglasimo da našeg kolegu Balšu Đoga i njegov rad poznajemo već 25 godina, dok smo za producente Nemanju Mićića i Vladana Anđelkovića prvi put čuli sada, a njihov dosadašnji producentski rad nam je potpuno nepoznat.”

Saopštenje je prošlo bez veće medijske pažnje - slučaj filma „Košare”, odnosno sukob producenata Mićića i Anđelkovića sa rediteljem Balšom Đogom još je bez epiloga, a sve skupa, fenomenološki gledano, na neki način podseća i na besprizornu prodaju „Avala filma”. Da se tada kulturna javnost oglasila ozbiljnije, jače nego što jeste, možda bi, a možda ipak ne bi, spasla „Avala film”, ali bi pokazala da koliko-toliko jedinstvena ume da podvuče crvenu liniju. U svakom slučaju ne treba se iznenaditi ako se razrešenje aktuelnog sukoba u vezi s filmom „Košare” ispostavi kao indikator i pokazatelj mnogo širih razmera od ovog filmskog projekta.

Kao što će aktuelna gradska vlast u Beogradu ostati zapamćena uglavnom po ružnim, iskustvo pokazuje nekvalitetnim i bahatim zahvatima u srpskoj prestonici, tako je Branko Pešić, odavno nazvan omiljenim gradonačelnikom, u čijem je mandatu (1965-1974) urađeno toliko toga valjanog, najkraće, ostao upamćen po tome što je dobrim delom upravo njegovim zalaganjem grad na ušću Save u Dunav od prestonice jedne nevelike države izrastao u svetsku metropolu.

Kako su mediji saopštili, porodica je legat koji će biti otvoren nakon pandemije - predala Adligatu uz jedan zahtev, zahtev koji po oceni mnogih, kao veliki pokazatelj i indikator puno govori a nikoga ne čudi.

Jedini zahtev Lazara Pešića, sina Branka Pešića, jeste da u legat ne ulaze političari i da se s predmetima iz legata ne fotografišu.