Za profesora heroja nije bilo posla u rodnoj Velikoj Plani

...Zaposleni u državnim preduzećima za odvoženje smeća u Nemačkoj zarađuju od 1.200 do 2.200 evra mesečno. Njihove kolege u Njujorku više nego dvostruko, i do 5.800 dolara mesečno. Početnici godinu završe „samo” sa 34.000 dolara, dok iskusniji zarađuju 70.000 dolara godišnje. Red za metlu u Njujorku je najduži na svetu. Pre tri godine za 500 slobodnih radnih mesta u gradskoj čistoći konkurisalo je 94.000 kandidata.

Radnici JKP-A u Srbiji imaju tradicionalno niska primanja. Koliko je njihov rad zaista neophodan, uverili bismo se da samo dva dana sede skrštenih ruku. Gradovi bi bili zatrpani đubretom. U Srbiji međutim ne postoji dovoljno veliki kontejner iz koga se ne bi otkotrljala glavica preteklog kiselog kupusa ili turšije sa pola džaka okamenjenog cementa - sve to začinjeno šutom. U kontejnerima, kantama za đubre ne nalazi se samo proklijali krompir i kore od lubenice. To je mesto stalnog izvora sekundarnih sirovina. Zbog te izuzetno profitabilne delatnosti u svim evropskim gradovima odvija se nemilosrdna utakmica za ovim izvorima prihoda. Koliko su ovdašnja javna komunalna preduzeća spremna za tu vrstu utakmice?

Beogradsko JKP Gradska čistoća 2012. pokrenulo je akciju „Ekokesa za čistiji grad”. U akciju se uključilo oko 15.000 domaćinstava, koja su jednom nedeljno ostavljala kesu sa pet, alu ambalažom ili starom hartijom. Da bi ostavili jednu ili 50 plastičnih flaša, jedan TV dodatak i limenku mesečno, račun za iznošenje smeća bio bi umanjen za 20 odsto. Akcija je na samom početku izazvala gnev privatnih sakupljača sekundarnih sirovina zbog monopolskog položaja Gradske čistoće, velike zarade i opasnosti da potope konkurenciju na tom tržištu. Broj onih koji su se opredelili za ovaj način umanjenja računa nikada nije bio veći od 22.000 domaćinstava. Njihova potreba za eko-kesama se, objašnjavaju u JKP Gradska čistoća, postepeno smanjivala i danas se svela na simboličnih 5.012 domaćinstava.

Ovaj pad u Čistoći tumače različitim projektima, poput „podele plavih, pvc kanti namenjenih odlaganju reciklabila domaćinstvima sa individualnom izgradnjom, kojih danas u sistemu reciklaže ima oko 30.000”. Pored njih tu su i

503 podzemna kontejnera prepravljena u reciklažne kontejnere, postavljeno je 111 zvona za odlaganje stakla, 180 reciklažnih setova i 103 reciklažna ostrva navode u Gradskoj čistoći.

Broj od 30.000 pvc kanti prividno ostavlja utisak brojnosti jer je reč ni o pet procenata beogradskih domaćinstava. Onih u staroj akciji i s umanjenim računom trenutno je petostruko manje - ni jedan odsto. Javna preduzeća u Srbiji iskazuju posebnu nadarenost u zatiranju nepresušnih izvora prihoda. Pokušaću to i da dokažem: ukoliko bi svako beogradsko domaćinstvo za 30 dana simbolično predalo samo jednu limenku, Gradska čistoća bi godišnje na taj način prikupila 168 tona alu-ambalaže.

Plastična flaša koka-kole od 1,5 litara teška je oko 40 grama. Samo jedna mesečno predata ovom JKP napunila bi do vrha 33 desetotonskih vagona PET ambalaže. Kompozicija spremna za reciklažu ne bi stala od Vukovog spomenika do centrale Gradske čistoće u Ruzveltovoj. Ti vozovi godinama prolaze ne samo pored ovog prestoničkog JKP-A. Ukoliko bi domaćinstvo predalo samo četiri stare novine mesečno, Gradska čistoća bi godišnje prikupila 980 tona novinske hartije.

TODOROVIĆU, KOJI JE NAORUŽAN UPAO NA ČAS, IZREČENA JE MERA OBAVEZNOG LEČENJA I ČUVANJA U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI ZATVORENOG TIPA

Efikasnim sistemom prikupljanja otpada za reciklažu JKP Gradska čistoća bi prihodovala godišnje ne manje od milion evra

U otkupu, kilogram limenki ista Gradska čistoća plaća 55 dinara. Kilogram PET ambalaže vredi 21 dinar, dok se na istom šalteru kilogram stare novinske hartije plaća dva dinara. U ovom simboličnom godišnjem poklon-paketu našlo bi se 240 grama limenki, 480 grama plastičnih flaša i 2,4 kilograma stare hartije. Njegova vrednost je gotovo 200.000 evra, jer Infostan račune šalje na adrese 700.000 beogradskih domaćinstava. Ukoliko bi u Beogradu prohodao organizovan i efikasan sistem prikupljanja, JKP Gradska čistoća bi prihodovala godišnje ne manje od milion evra. U ovom komunalnom preduzeću nisu imali podatke koliko se na godišnjem nivou kroz ovu akciju prikupi sekundarnih sirovina i zaradi po tom osnovu.

U privatizacionom raspletu ove službe već vidim Beograđane kako uredno od kostiju odvajaju pileće kožurice, tekstil, staklenu i plastičnu ambalažu uz petostruko skuplju naplaćenu uslugu - bez popusta. U zgradi gradske čistoće u Ankari otvorena je biblioteka. Više od 6.000 naslova. Knjige su s otpada spasli radnici tog preduzeća. U početku su biblioteku koristili samo radnici čistoće da bi brzo bila otvorena za sve. Radi 24 sata. Knjige se iznajmljuju besplatno. U planu je i pokretna biblioteka...

Ko razume, shvatiće.

n