VERDIJEV „RIGOLETO KAO VASKRSNUĆE

Scenske produkcije na otvorenom doprinose stvaranju novih mostova između umetnosti i publike, kaže slavni argentinski dirigent.

Prvi put posle skoro dva veka od venecijanske premijere, Verdijev „Rigoleto” postaje multimedijalni događaj na otvorenom, uz specijalnu video-projekciju na fasadi Češkog magacina u Novom Sadu, dugačkoj 50 metara. Ovo izvođenje označiće i vrhunac četvorodnevne ceremonije otvaranja Kaleidoskopa kulture, programskog luka projekta Novi Sad - Evropska prestonica kulture, koji će do 9. oktobra Novosađanima predstaviti pet tematskih nedelja umetnosti. U rediteljskom čitanju Aleksandra Nikolića i izvođenju Srpskog narodnog pozorišta, a pod dirigentskom palicom argentinskog dirigenta Luisa Gorelika, nesvakidašnje izvođenje „Rigoleta” publika može da isprati putem prenosa uživo na sajtu Kaleidoskopa kulture ili na RTS 3 večeras u 21 čas. O ovom neobičnom nastupu razgovarali smo sa slavnim argentinskim dirigentom.

- Ova produkcija “Rigoleta” je izuzetno kreativna i prelepa. Posle toliko duge distance od publike, ovo svima nama dolazi kao neka vrsta vaskrsnuća. Takođe sam srećan što organizatori prave koncerte i operu na neobičnim mestima, kao što je Češki magacin. Scenske produkcije na otvorenom doprinose stvaranju novih mostova između umetnosti i publike. Koncert koji je održan prošlog petka na otvorenoj sceni ispred pozorišta, sa izvrsnim sopranom Marijom Jelić i nekim od najboljih srpskih lirskih glasova, bio je izuzetno uspešan i koliko sam mogao da vidim imao je veliki uticaj na ljude ovde.

Ovo nije prvi put da radite u Srbiji. Kako vam se dopada ovde, možete li da povučete neku paralelu sa Argentinom?

- Da, zapravo sam do sada dolazio tri puta. Poslednji put bio sam u organizaciji gospodina Aleksandra Pekovića, direktora agencije “Coda”, u februaru, neposredno pre pandemije, da dirigujem Simfonijskim orkestrom RTS. Na predlog iste agencije dirigovaću na otvaranju Bemusa (1. novembar), sa čuvenom argentinskom pijanistkinjom Martom Argerič. Pored toga, mnogo puta sam dolazio da dirigujem u Sloveniji i Severnoj Makedoniji. Iako svaka zemlja ima svoje specifičnosti, smatram da srpska kultura ima mnogo toga zajedničkog sa argentinskom.

Kako vi kao umetnik doživljavte novu realnost usled pandemije Covid-19?

- Osećam se kao i svi drugi, suočavamo se sa situacijom na koju nismo bili spremni. Trudimo se da budemo optimistični, pozitivni i kreativni, ali svi na neki način osećamo određenu vrstu straha, jer niko zapravo ne zna kako će izgledati budućnost.

Kako u ovoj situaciji očuvati staru i privući novu publiku?

- Mislim da nas ova vanredna situacija kroz koju prolazimo može naučiti mnogo o novim načinima povezivanja sa ljudima i širenju publike. Svi se slažemo da ne postoji ništa poput koncerta uživo, ali moramo da pokrenemo nove načine da dođemo do ljudi putem digitalnih platformi. Posebno do mlađe publike.

Koje su danas nove tendencije, na šta su fokusirani savremeni kompozitori?

- Zavisi gde. Ako uporedimo sadašnju situaciju sa onom od pre jednog veka, videćemo ogromnu razliku. U to je vreme nastao jaz između kompozitora koji su ostali vezani za 19. vek i onih koji su u 20. vek ušli radikalnim i novim tehnikama poput bečke škole, dadaista, futurista, impresionista i drugih. Sada, vek posle

Kao ljubitelj filmova, obožavam reditelje poput Kusturice, Gorana Paskaljevića i drugih, i naravno zaljubljen sam u balkansku muziku