Četiri reke

Ilija Bakić: “Četiri reke izviru u Raju i ine plovidbe”, Agora, Zrenjanin, 2019. ascinantni satelitski snimci, prvenstveno radarski, nastali u poslednjih par godina, verovatno potvrđuju “geografiju Biblije”, bar u onom delu Starog zaveta u kojem se govori o Raju. Naime, dok jedni doslovno veruju u sve što piše u Svetom pismu i uče ga čak naizust, dok drugi relativizuju bajkolike i fantastične narative, gotovo svi se slažu da većina “mesta radnje” nije izmišljena.

Tako, postoje dva tumačenja izvornika prevoda Biblije, onog upečatljivog fragmenta s opisima reka Raja. Po jednima, u Raju izviru četiri reke, a po drugima one se u njega ulivaju. Gotovo da je nesporno da se geografski prostor nalazio između današnjeg Iraka i Irana. Drugom viđenju je do sada je prebacivano što između Basre i Kuvajta nema te četvrte reke koja se sa druge strane, približno današnje Saudijske Arabije, uliva Negde.

Tri bi mogle da budu Tigris (Tigar) i Eufrat, koji čine Šat el Arab, uz treću Karun, pa čak i moguću četvrtu (relativno manju Mand), ali - sve su sa iste, leve strane toka. Snimci iz orbite 2018. pokazuju da suvo korito neke velike, možda četvrte reke sa Arabijskog poluostrva odista postoji ispod naslaga pustinjskog peska! Nažalost, onda se zaključuje da je Raj potopljen u Persijskom zalivu tokom podizanja nivoa mora zbog otapanja posle ledenog doba, pre oko 10.000-14.000 hiljada godina.

Jedan od najplodnijih srpskih pisaca fantastike i naučne fantastike Ilija Bakić, rođen u Vršcu 1960, u kojem i danas živi i radi, očigledno je zastupnik teze da reke izviru, a ne uviru u Raju. Štaviše, književnik koji iza sebe ima 11 knjiga poezije, šest romana, četiri zbirke priča i tri knjige eseja, od kojih i obimni leksikon “101 lice fantastike” (“Blic” br. 8180), bar sudeći prema prvoj od tri priče iz ove zbirke (“Prahovi, ma čiji”), drži da je jedna od tih reka Nil.

U njoj drevni trgovci i nadrilekari idu uz reku, kupujući i iskopavajući balsamovane mačke i ljude, da bi ih kasnije samleli i prodavali kao lekoviti prah. U drugoj, “Vetar ne nosi ničije glasove”, Usej (moguća asocijacija na Odiseja, ali kao sporednog lika iz Ilijade) biva poslan da uz obalu, ploveći sve dalje i dalje, traži drva za pogrebne lomače na kojima će biti spaljivani poginuli ratnici. Ta vojska desetak godina opseda jedan udaljeni grad. Treća priča “Četiri reke izviru u Raju” možda je i najzanimljivija po strukturi.

Narator u sve tri je, čas sveznajući, čas mutirajući, a čas ispovedni. Tokovi pripovedanja se nadovezuju. U trećoj se sve posmatra iz perspektive lovca i žrtve, čak i iz ugla smrtonosnog pauka.

Ovo je nesumnjivo pisao pesnik. Sve je između jave i sna, a možda su i akteri mrtvi, samo što, kao u TV seriji “Lost” - to ne znaju.

F