Olivije Diboa
Zbog pandemije korona virusa predstava “Knjiga mrtvih” kompanije Olivijea Diboe iz Pariza koja je bila zakazana za 11. april pomerena je za 26. septembar u Operi Madlenianum. U ovom komadu, priča Diboa, on je sam na sceni, kao žrtva pristanka na igru koja podseća na sudsko saslušanje.
Beogradska publika je očekivala da Vas vidi još u aprilu. Predstava je bila rasprodata. Pandemija nas je primorala da na susret čekamo do septembra. Šta se sve u međuvremnu promenilo?
- Najuočljivija promena je da svaki posao moramo da radimo iz početka, po nekoliko puta. Shvatili smo takođe, da ni jedan od tih poslova još nismo obavili onako kako smo početkom godine zamišljali. Gradimo iznova, samo da bi preživeli. Menjanje rasporeda, menjanje načina na koji stvaramo, predviđanja šta bi još moglo da nam se dogodi, šta nas čeka sutra, a šta naredne nedelje... Takođe, briga. Nikada nismo toliko brinuli jedni za druge, za naš tim, za naše zdravlje, ali i za naše finansije. Kompanija je odlučila da realizuje sve svoje ugovore. Taj posao uči nas solidarnosti, jer tesno sarađujemo sa direktorima pozorišta, festivala, sa predstavnicima institucija kulture i našim donatorima. I sve to, u sasvim novim okolnostima.
$ šta je ostalo isto"
- Ono što se nije promenilo je naša želja da radimo svoj posao. Pozorište je preživelo još pandemija i ratova u prošlosti, pa je opstalo. Danas imamo zadatak da se zajednički borimo za dalje funkcionisanje umetnosti, kulture i teatra.
Da li ste već nastupali u Francuskoj ili u inostran stvu tokom leta"
- Nažalost, veoma malo, ali srećom i zahvaljujući podršci naših partnera, sve predstave koje su bile otkazane su ponovo zakazane i stavljene u program... Tako da verujemo da slede dve intenzivne godine gostovanja i turneja. Uspeli smo u avgustu da izvedemo jedan komad u Parizu, na više od 50 lokacija. To je bila važna prilika za našu trupu i igrače da se vrate izvođenju.
Kakvi su planovi za nareni period"
- Pa, mnogo smo projekata osmislili... Najvažniji se odnosi na moju narednu kreaciju za osam egipatskih igrača i pevača. Komad se bazira na jednom novom muzičkom žanru, koji se zove “mahraganat”. Sa obzirom da deo života provodim u Kairu, prisustvovao sam rađenju te nove muzike koju stvaraju mladi Egipćani. Ta muzika je kao krik za našu zajedničku budućnost. Premijera će biti u Francuskoj u januaru 2021. godine, i već je mnogo izvođenja dogovoreno svuda po svetu. Pored toga, nastavljamo turneju mog sola koji će uskoro videti i publika Beogradskog festivala igre, a uskoro se vraćamo i izvođenju jednog velikog dela za ceo ansambl. To je „Tragedija“, komad sa kojim sam uspeo da pokrenem najoštrije polemike u Francuskoj. Ujedno, komad koji i dalje izaziva ogromnu pažnju.
5ecite nam nešto o predstavi koju nam donosite. - Solo „Moje telo...“je premijerno izveden u Kairu
pre dve godine. Inspirisan je knjigom koja se zove „Knjiga odlaska (ili dolaska) kroz dan“, poznatijom kao „Knjiga mrtvih“. Delo otkriva tekstove koji su ispisani unutar sarkofaga i koje smo sakupili, u želji da govorimo o putovanju duše koja se iznova rađa svakog dana. Odlučio sam da ovu temu prenesem na život i sećanja igrača. Ako prihvatimo činjenicu da su igrači ljudi koji u sebi nose hiljade osmišljenih pokreta, pozicija, namera, litara znoja i krvi... onda možemo govoriti o živom arhivu sećanja, pa čak i o umetničkim delima koje samo oni mogu oživeti, ponovnim izvođenjem. Tokom 90 minuta, ja stvaram neprestanu interakciju sa publikom koja mi pomaže da se setim nekih od 60 kreacija koje sam napravio tokom svoje karijere. Na jedan način, to je tragi-komičan performans.
Kako izgleda scena igre u Francuskoj nakon pan demije koja se dogodila u aprilu. Koliko je bilo teš ko organizovati posao i turneje ponovo"
- Situacija je definitivno ekstremno teška. Mnoge kompanije nisu mogle da nastave turneje i što je još gore, nisu mogle da stvaraju. Ovo jednostavno rečeno, znači nezaposlenost. Pozorišta su počela sada da se ponovo otvaraju, ali njihova budućnost je sasvim nestabilna u okvirima nestabilne ekonomije. Ipak, jako je važno napomenuti da u Francuskoj imamo svu podršku Vlade, tako da ne smemo da se žalimo, imajući u vidu da većina zemalja ovu podršku nema. Radujem se ovih dana odlasku u Beograd, ali pratim napor i teškoće kroz koje prolaze njegovi organizatori. Zato posebno želim da im se zahvalim! To je ogroman posao koji zaslužuje poštovanje i podršku.
Direktorka Festivala je nedavno izjavila da ste joj rekli da ćete zbog nje doći i peške u Beo grad. Povod su bila česta otkazivanja leto va iz Pariza...
- Prethodnih meseci sam bio u kopiji brojnih prepiski i sate provodio na telefonu, kako bi se neke predstave održale. Letovi su se neprestano otkazivali i pomerali, dok smo sa druge strane pratili epidemiološka uputstva, strepeli da li će se teatri otvoriti, da li će publika dolaziti… Mnogi su odustajali od putovanja, igranja, od festivala… Ima i onih koji su pokušavali da rade, zarobljeni u analiziranju brojnih problema. Aja je osoba koja isključivo analizira rešenja, dok vam problem gotovo nečujno pomene, kao konstataciju. Fasciniran sam njenom upornošću. Zato smo sigurni da se Beograd ne propušta.
Podsetimo, poslednja velika tragedija na Tisi dogodila se 16. decembra 2016. godine, kada je nestala tada petnaestogodišnja Barbara Vitez iz Sente. Kobne noći devojčica je da društvom bila na rođendanu, a kada su se vraćali, makar prema priči koju su rekonstruisali nadležni organi, Barbara je tokom opasne dečije igre pala sa mosta između Sente i Čoke i udavila se u Tisi. Desetak dana posle nestanka, na adresu Barbarinih roditelja stiglo je anonimno pismo u kojem se tvrdilo da je devojčica oteta i silovana, a zatim “omamljena drogom sipanom u sok, zadavljena i bačena u Tisu”, dok su Barbarini drugovi koji su bili s njom kobne noći tvrdili da je pala s mosta i utopila se.
Od Barbarinog nestanka prošle su gotovo četiri godine, a njeni roditelji i dalje ne gube nadu da će se Barbara jednog dana vratiti kući, da će je naći.
Barbara Vitez je u decembru 2016. nestala na mostu na Tisi kod Sente. Njeni drugovi kažu da je pala u reku, ali telo joj nikad nije pronađeno