JEDINSTVEN SISTEM PREMERA
Samo na Tari i nigde više u Evropi, objašnjava Aleksandar Đurić iz NP Tara, obavlja se ovakav sistem premera na tako velikom području.
- Savesnim i odmerenim gazdovanjem i planiranjem obezbeđuje se da drvna zapremina i prirast rasu. Ovaj premer je posebno značajan iz razloga velikih klimatskih promena koje su nas zadesile prethodnih godina i činjenice da su se odrazile na stanje šuma, naročito na staništima Pančićeve omorike, ugrožene endemske vrste četinara. Na osnovu ovog premera ćemo imati pravu sliku šuma Tare i utvrditi kako sa njima postupati - priča Đurić.
gazdinske jedinice nalaze van granica Nacionalnog parka koje će se meriti drugom metodom.
Prema podacima Instituta za prirodne resurse u svetu (WRI) iz Vašingtona, na Zemlji je u 2014. nestalo više od 18 miliona hektara šuma, što je dvostruko veća površina od Portugala. Sa istog instituta i podatak da je 2018. nestalo više od 12 miliona hektara tropskih šuma, što odgovara površini Nikaragve. Uz klimatske promene najveći razlog nestanka šuma u Srbiji je bespravna seča. Nje na Tari nema, svako stablo se seče planski.
ČUVANJE OD KRAĐA Tara je, za razliku od drugih delova Srbije, u kojima se prema nekih procenama godišnje bespravno poseče oko 17.000 kubika državnih šuma, dobro čuvana od drvokradica.
Koliko na ovoj planini ima šume i kako se ona uvećava govori podatak da je prema totalnom premeru iz 2010. zapremina drvne mase na 3.700 hektara Gazdinske jedinice „Tara“bila 1.790.962 kubna metra, odnosno 487 kubika po hektaru. U odnosu na prethodni premer, zapremina drvne mase na ovoj površini uvećala se 62.500 kubika. Realno je očekivati da će i premer koji je u toku pokazati novi prirast uprkos dejstvu klimatskih promena, koje za posledicu imaju najezde insekata i biljne bolesti, i sve veći broj posetilaca koji predstavljaju rizik za šumske ekosisteme.
n