U narednih 10 dana može doći do skoka zaraženih

- Broj zaraženih direktno je vezan za ponašanje ljudi, da li poštuju mere ili ne. U velikim gradovima je najveća opuštenost, ali tako e i u mestima gde se letuje, ne samo u inostranstvu, već i kod nas u banjama i na planinama, kaže za „Blic”, epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović.

Prof. Tiodorović dodaje i da ćemo imati i u septembru i oktobru lepe dane, biće više sunca, te će ljudi i to svakako koristiti za odmor ili za vikende, tako da je realno očekivati da može doći do skoka broja zaraženih.

DODATNI OPREZ

Epidemiolog ističe da bi u narednih 10 do 15 dana moglo doći do skoka broja zaraženih, ali ne samo zbog povratnika s letovanja, već i zbog određenih situacija unutar Srbije. Kako pojašnjava, određeni broj ljudi se ponaša kao da virus nije prisutan, što svakako nije dobro ponašanje, te apeluje da se mere moraju poštovati. Iako podaci govore da je u

Srbiji najmirnija situacija u ovom delu Evrope, to ne bi trebalo da izaziva optimizam, nego da nas navede na dodatni oprez.

- Kada su povratnici u pitanju, građani su upoznati sa svime, na granici se dobija uputstvo koje je pre svega apel da brinu o svom zdravlju i na taj način o ukupnom zdravlju populacije

novembru, decembru, i da su tada pogodniji uslovi za širenje infekcije, te je veoma važno da se primenjuju mere - ističe profesor Tiodorović.

GRIPStiče se utisak da su se ljudi zaboravili, da će doći period hladnih dana kada dolazi do pojave respiratornih infekcija, a da će svakako na udaru biti hronični bolesnici, oni sa slabijim imunitetom.

- Grip će se pojaviti verovatno, mada vidim da na južnoj polulopti nije pokazao neku veliku aktivnost. Ali u ovom slučaju, receptor na koji se vezuje korona virus i onaj na koji se vezuje virus gripa nisu isti, zato može doći od miksovanja. Zato je sada vrlo teško prognozirati kada će se grip pojaviti. Kod nas se godinama pojavljivao u januaru i februaru. Mi ćemo sada imati i povećanje virusnih i bakterijskih infekcija. Savet je svakako vakcinacija protiv sezonskog gripa kako bismo izbegli baš to miksovanje - kaže epidemiolog.

Pitanje koje svakako zabrinjava je da li se može dogoditi da nam se u drugom talasu korona pojavi u nekom drugom obliku, sa određenom mutacijom. Epidemiolog Tiodorović smatra da se to neće dogoditi, jer je za mutaciju potrebno vreme.

- U ovom slučaju se ne govori o tome u naučnim krugovima, korona može doživeti mutaciju, ali ovo je suviše rano, uvek mora da prođe neko duže vreme. Ta mutacija, potpuna genotipska izmena, za nju treba neki izvor u životinjskom svetu, pa da sa životinjskog sveta pređe na čoveka, da se adaptira, da može da se prebaci na čoveka, a za to su potrebne godine. Ali se mogu desiti male promene pa da neki od genotipova bude u Evropi, drugi u Kini, treći u Americi, a te razlike su toliko male, da ne uslovljavaju nikakvu problematiku u vezi s dijagnostikom ili terapijom - objašnjava profesor Tiodorović.

Govoreći o školama, epidemiolog smatra da sistem dobro funkcioniše i da su one sigurna mesta, bez obzira na broj obolelih učenika i zaposlenih. Pozvao je roditelje da budu odgovorni kao i do sada.

TREBA IMATI NA UMU, KADA BUDE ZAHLADNELO DA će LJUDI VIŠE BORAVITI U ZATVORENOM, ŠTO će BITI U NOVEMBRU, DECEMBRU, I DA SU TADA POGODNIJI USLOVI ZA ŠIRENJE INFEKCIJE

n

Početak marta svima nam je promenio živote, a medicinske radnike stavio pred najveće izazove. Ulazimo polako u jesen, a potom i zimu kada ćemo morati da isključimo grip kao mogući uzročnik bolesti. Virus nije nimalo bezopasniji, niti je klinička slika blaža, kaže u intervjuu za „Blic nedelje” prof. dr Vesna Turkulov, načelnica Infektivne klinike Kliničkog centra Vojvodine.

Šta su sve u ovoj zdravstvenoj ustanovi prošli u minulih šest meseci borbe sa Covidom 19, kaže prof. Turkulov, govori i činjenica da je trenutno na snazi deveta verzija terapijskog protokola i nije isključeno da će se i ona u budućnosti menjati.

Danas joj se to vreme početka pandemije čini daleko. Pojava infencije u Kini, izbijanje epidemije u Italiji, briga i intenzivnije pripreme za dolazak virusa u našu zemlju. Kao neko ko je učestvovao u radu republičkih stručnih komisija, kaže da su tada pokušali da prikupe najnovija saznanja o ovoj infekciji kao i iskustva iz zemalja gde se već javila.

- Napravljeno je stručno metodološko uputstvo o korišćenju lične zaštitne opreme, napravljen je plan postupanja u slučaju pojave obolelih i načinjen terapijski protokol. Znanja su u početku zaista bila vrlo oskudna, ali su se s vremenom povećavala, a odnos prema ovom virusu menjao. Takođe, čitav zdravstveni sistem zemlje bio je reorganizovan, a sve je bilo podređeno ovoj bolesti. Terapijski protokol koji je bio izrađen multidisciplinarno i koga smo se pridržavali u čitavoj zemlji morali smo, takođe, više puta da modifikujemo, u skladu sa pristizanjem novih znanja i iskustava - kaže Turkulov, koja je i redovni profesor i šef katedre za infektivne bolesti Medicinskog

DO SADA JE PREKO 1.500 BOLESNIKA BILO BOLNIČKI LEČENO, A PREKO 3.000 AMBULANTNO