BRANISLAV NEDIMOVIĆ Sve više se okrećemo organskoj proizvodnji

- Zabeležili smo rekordne rezultate u izvozu žitarica u najgorim trenucima krize. Odlično je prošlo i voće, jabuka je imala rekordnu cenu, izvezene su velike količine, posebno za Rusiju koja je naše glavno odredište za tu voćku, kaže u intervjuu za “Blic” Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Prema rečima ministra Nedimovića, iako je ceo svet pogođen i paralisan epidemijom virusa korona, slobodno možemo reći da je ova godina bila dobra - čak i bolja nego mnoge prethode.

Pandemija je poremetila sve društvene tokove, svakako i ekonomiju i privredu. Kako funkcioniše uvoz-izvoz robe od marta?

- Rekao bih odlično. Mogli ste, a i dalje možete i sami to da vidite po rafovima, koji su bili puni u svakom trenutku. Dve, tri namirnice, poput kvasca, koje su u jednom momentu nedostajale, rešili smo za 24 časa. Hrana je dakle zasigurno jedan od resursa čija je trgovina i izvan granica Srbije funkcionisala sasvim dobro. Posebno me čini zadovoljnim što smo kao država pokazali da kada se svetsko tržište rušilo kao kula od karata, mi smo besprekorno isplivali iz svega. Naravno, globalne posledice ćemo i mi osetiti, ali smo prvi talas dočekali gotovo perfektno.

Kada smo proglasili epidemiju, pokazalo se da imamo dovoljno robnih zaliha kako za naše potrebe tako i za izvoz. Kako će srpska poljoprivreda funkcionisati u narednom periodu?

- Kada je reč o zalihama, niko ne treba da brine. Hrane ima za narednih par godina, da sve sada stane. To se, naravno, neće desiti, te je i ova godina po pitanju roda bila odlična, beleže se dobri prinosi, kvalitet useva je dobar, cena dobra. Da ne bude da pričam bajke, poteškoća nekih će sigurno biti, ali sada smo dodatno obratili pažnju na strateške sektore, te ne očekujem velike probleme.

Kako u svemu ovome prolaze mali proizvođači? Koliko su oni pogođeni i

čemu se mogu nadati?

- Tokom vanrednog stanja, tačnije poslednje dve nedelje, određenih problema imali su proizvođači ranog povrća, zbog zatvorenih pijaca, ali smo momentalno reagovali i direktno na račune poljoprivrednika prebacili više od dve milijarde dinara kao pomoć države. Niko na svetu vam ne može sa sigurnošću reći šta nas čeka sutra, ali ja jedno mogu: država neće ostaviti nijednog svog građanina bez pomoći.

Kao najveći ponos možda bih ipak izdvojio to kako smo reagovali tokom vanrednog stanja. Bilo da je reč o odlasku poljoprivrednika na njivu, do intervencija na tržištu, redovnih isplata subvencija, bez ijednog dana zaostatka prema svima koji su imali uredne zahteve

Koliko Srbija proizvodi organske hrane, šta najviše, koliko izvozimo?

- To je jedan od najprofitabilnijih sektora u agraru koji svake godine beleži rast. Samo u prethodne tri godine došlo je do povećanja površina pod organskom proizvodnjom za gotovo 50 odsto. Dominiraju žitarice, voće, kako sirovo tako i sušeno i liofilizovano. Imamo rast vrednosti izvoza, ali i broja proizvođača, kojih je sada više od 6.000. To je poseban pokazatelj da naši poljoprivrednici vrlo dobro zna

...Ne pamtim manju stolicu od one u kojoj je sedeo Juka Prazina dajući izjavu američkoj TV stanici. Bila je to stoličica u jednom od sarajevskih vrtića. Priština po svaku cenu želi da dođe do druge, nešto veće stolice, one u UN. Nedaleko od Bele kuće u zgradi Stejt departmenta nalazile su se drvene stolice “Made in Yugoslavia”. Verovatno su rashodovane - kao i država. Jedan od naših najprodavanijih proizvoda u SAD bile su teške, od punog drveta, “Šipadove” stolice.

Šta se dešava kada postoji samo jedna stolica, a dva pretendenta na njeno mesto. Predsednici država: balkanske i sile sveta. Ko će sesti u tu stolicu? Mali Joža a pored, u Kumrovcu, stajaće Ričard Nikson.

Za deset dana biće tačno pola veka otkada je Nikson stigao u Beograd i iz otvorenih kola uzviknuo “Živela Jugoslavija!”. Sudeći po višestrukim najavama dolaska Trampa u Beograd, pojedinih ovdašnjih medija, on samo što nije izustio “Živela Srbija!”.

Ne zna se da li je Tramp išta zamolio srpskog predsednika, ali je poznato da su Nikson i Vilijam Rodžers, državni sekretar SAD, zatražili od Tita da utiče na Arape i egipatskog predsednika Nasera da prihvati američku inicijativu o privremenom prekidu neprijateljstava. Tito je to u Asuanu obavio.

Zapad, pa i SAD, na ove prostore stupa(o) sa predrasudama. One su počesto obostrane. Ipak, pitam se katkad šta je Tito sipao u (vatrenu) vodu sagovornicima iz SAD, od Džordža Alena, pomoćnika državnog sekretara, koga je Truman naimenovao za ambasadora SAD u Jugoslaviji, preko bankara sa Volstrita, tadašnjeg predsednika IBRD-A Judžina Bleka. Pa do Džona Fostera Dalsa, američkog državnog sekretara, koji je u svojoj evropskoj agendi posebno podvukao susret sa YU liderom. Dals stiže na Brione. Tito predlaže razgovor u četiri oka, bez obezbeđenja - u čamcu na otvorenom moru. Kapetan morske lađe: “bravar, mason, hohštapler, provereni srpski mrzitelj, etc”. Dals, čiji je pet godina mlađi brat Alan tada i godinama kasnije bio šef CIA, prihvata neočekivanu ponudu. Posle skora dva sata razgovora preplanuli Dals stupa na obalu uveren u “jugoslovensku privrženost nezavisnosti”. O tim detaljima, prevashodno ekonomskih odnosa

SAD i Jugoslavije, pričao mi je davno Ljubiša Adamović, profesor Ekonomskog fakulteta.

Avgusta 1946. dva američka vojna aviona prinudno su sletela prilikom neprijavljenog preleta jugoslovenskog vazdušnog prostora. Nedugo zatim drugi američki vojni avion je oboren. Stradala je kompletna posada. Tadašnji američki državni sekretar Džejms Berns obrušio se na svog kolegu Edvarda Kardelja i zbog Trsta i zbog aviona.

Nekoliko meseci kasnije, Beograd šalje poziv da “Ford” otvori montažni pogon u Rijeci. Nedugo zatim SAD oslobađaju jugoslovenske rezerve zlata. U jeku sukoba Jugoslavije i SSSR-A, Džordž Kenan zahteva da “ekonomske slabosti Jugoslavije SAD ne može i ne sme da koriste za izvlačenje političkih ustupaka”.

ČESTO JE POZICIJU ZA RAZGOVOR NA DOMAĆEM TERENU MILO ĐUKANOVIĆ ZAUZIMAO U STOLICI PRENAGLAŠENIH DIMENZIJA, GOTOVO TRONU. GOST ISPOD NIVOA POGLEDA. IZ SUTERENA SU GA GLEDALI KAO U ČAROBNI PASULJ...

Da nije bilo “Intereksporta”, morao bi da se izmisli. Ovo nije izjava penzionera nekada poznate spoljnotrgovinske firme - u kojoj su saradnici neprikosnovenog direktora Aleksandra - Ace Čizmića sedeli kao Marko Đurić u Beloj kući, na 15 centimetara dvoseda - već Henrija Orenstina, jednog od direktora “Mekdonel Daglasa”. Tada je DC-9 postao deo Jat-ove flote. Kupovina tih aviona otvorila je vrata plasmanu naših roba na američkom i drugim tržištima u vrednosti 25 procenata kupljenih aviona.

Svaka ozbiljna politika, diplomatija mora da ima alternativu, pomoćni izlaz

Preko okeana otplovili su: radnički mantili, kombinezoni, rezni alat, mermer..., dok je konzervirana šunka postala stalni deo jelovnika „Daglasovih“restorana za više desetina hiljada radnika. Do 1989. „Daglas“je JAT-U prodao 20 aviona u vrednosti 270 miliona dolara i pomogao plasman gotovo 100 miliona dolara naše robe. Američka kompanija nikada nije uzela proviziju za prodaju robe. Njihova jedina ugovorna, više načelna, obaveza bila je da se “potrude ako mogu”.

Svaka ozbiljna politika, diplomatija mora da ima alternativu, pomoćni izlaz. Nikson je 1970. pored Beograda posetio i Zagreb. Bogdan Crnobrnja, tadašnji ambasador u Vašingtonu, odlazak presednika SAD u zapadni deo Jugoslavije, kao i njegovu izjavu da “duh Hrvatske nikada nije uništen niti porobljen” tumačio je da će u slučaju raspada Jugoslavije SAD aktivirati pomoćne planove.

Nedovoljno je imati ambiciju i biti partner SAD-A, Rusije ili Kine ma kolika nam bila “braća”. I u vreme najveće “ljubavi“američka politika je bila i ostala “održavanje Tita na površini”.

I o tome kod “Trampa Srbina” i budućih “Srba“u Beloj kući treba voditi računa. Makar nam prinosili Van der Roevu ili drvenu stolicu. 