MHE – MALO STRUJE, A MNOGO ŠTETE

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je 16. januara 2020. godine da je prestala da važi uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora kojom se struja iz takvih izvora, pa i iz mini hidoelektrana (MHE), otkupljuje po povlašćenim cenama.

Analiza socio-ekonomske opravdanosti podsticajnih mera za MHE koju je za „WWF Adriu“uradio ekonomski stručnjak Damir Miljević, pokazala je da „ne postoje nikakvi socijalni, niti ekonomski razlozi zbog kojih bi trebalo nastaviti sa podsticanjem izgradnje malih hidroelektrana“. U studiji se, između ostalog, navodi da je zastupljenost struje proizvedene u 85 postojećih MHE u Srbiji svega 0,76 odsto od ukupno proizvedene struje u 2018. godini. Iz toga proizilazi da Srbija, iako je uložila značajne napore u izmene zakona i osigurala ceo niz visokih podsticaja za proizvodnju u MHE, neće dostići ciljeve definisane Strategijom razvoja energetike do 2020. godine. Kako se navodi u studiji, „to govori da je izabrani model i način podsticanja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije bio neefikasan, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da je proizvodnja iz energije sunca i vetra bila ograničena godišnjim kvotama, za razliku od proizvodnje iz MHE“. Podaci iz studije ukazuju da na to da MHE nemaju značajnu ulogu, niti mogu doprineti razvoju elektroenergetskog sistema Srbijem, a da istopvremeno imaju veoma štetan uticaj na prirodu i biodiverzitet pa se postavlja pitanje - za koga je osmišljen ovakav sistem podsticaja? Analiza je pokazala i da su podsticajne otkupne cene u Srbiji veće od tržišnih cena na berzama za 91 odsto do čak 2,7 puta što otvara ozbiljno pitanje racionalnosti odluka Vlade da po ovim cenama otkupljuje električnu energiju iz MHE, jer bi racionalnije bilo kupiti je na slobodnom tržištu.

Kako otpor javnosti prema hidroelektranama raste, sve više i više se postavlja pitanje zašto da potrošači podržavaju male hidroelektrane putem računa, a posebnu uzevši u obzir njihov skroman doprinos snabdevanju električnom energijom. Obični ljudi skoro da nemaju pristup podsticajima, na primer za postavljanje solarnih panela u svojim domaćinstvima, dok biznismeni sa vezama u vlasti ostvaruju profit od hidroelektrana od više miliona evra godišnje što povećava ogorčenost javnosti prema sistemu podsticaja.

Uprkos brojnim koristima koje imamo od reka, dopuštamo kanalisanje, ograđivanje, presecanje i preusmeravanje preostalih slobodnih reka na više od 2.500 planiranih malih hidroelektrana u regionu, a zatim i na bankovne račune privatnih investitora. Situaciju dodatno pogoršava činjenica da privatni investitori zbog postojanja sistema državnih podsticaja za obnovljive izvore energije uzimaju novac za uništavanje reka iz naših džepova.

Još nije kasno, sada imamo priliku da se postavimo i zaustavimo bogaćenje privilegovanih pojedinaca nauštrb nas i naših reka.