Zagađenje u cvatu
UEvropi i svetu se na ekološkim temama lome ozbiljna ekonomska i politička pitanja sa dalekosežnim posledicama po čovečanstvo. Samo u Srbiji stanje životne sredine godinama nije tema. Kao da je sve uređeno pod konac i da nam na sve strane umesto divljih deponija, opasnog otpada, niče cveće, kao da smo vazdušna banja.
Da nije tako, pokazuju evropske i svetske studije po kojima su se neki od naših gradova našli na mapi najzagađenijih u svetu. Na toj mapi našao se Beočin u kome je smeštena velika fabrika cementa „Lafarž”, koja zbog neadekvatnog spaljivanja opasnog otpada zagađuje vazduh u ovom gradu i ugrožava zdravlje stanovnika. Da je stvar ozbiljna, potvrdila je i pokrajinska ekološka inspekcija koja je utvrdila da su u 2019. vrednosti nekih zagađujućih materija 62 puta bile i 200 odsto veće od dozvoljenih. Da je to u nekoj drugoj zemlji Evrope, digla bi se kuka i motika da se zaustavi zagađivanje, ali pošto je ovo Srbija, onda se o ovom problemu ćuti, pa često izgleda da je vlast spremna da žrtvuje i zdravlje stanovništva da se ne bi zamerila velikim kompanijama. Razlog za ćutanje krije se u novcu jer s velikim svetskim firmama ide i veliki uticaj. Stvar je prosta. Napraviš neke dobre stvari, sve one loše zatrpaš parama. Daš donacije za dečja igrališta i sportske klubove i svima su puna usta hvale o društveno odgovornom poslovanju i niko ne pita da li je neodgovorno što ne postoji tehnologija kojom bi se sprečilo zagađenje, kao ni zašto je sve više obolelih od kancera respiratornih organa. Ima tu sijaset drugih pitanja, a osnovno je zašto se ne primenjuju zakoni na velike zagađivače i ko i za čije interese žrtvuje životnu sredinu. Na njih treba da odgovori Ministarstvo ekologije, jer se bavi životnom sredinom koja pripada svim građanima, pa i onima u Beočinu. To se zaboravlja kao što se zaboravlja i da ekologija nije parče torte da se rasparčava po kafani po zasluzi za stranačke vojnike. Dok, oni ne shvate da je životna sredina narodno dobro, nijedna kompanija neće mariti za njenu zaštitu. A i zašto bi, kada je decenijama unazad poslednja rupa na svirali.
Ekologija nije parče torte da se rasparčava po kafani po zasluzi za stranačke vojnike. Životna sredina je narodno dobro