10 najrazornijih posledica Miloševićeve vladavine

Ratovi, raspad SFRJ, sankcije, bombardovanje, ubistva novinara, sprega mafije i vrha države samo su neke od razornih posledica koje je uzrokovala vladavina Slobodana Miloševića.

Slobodan Milošević vladao je Srbijom od kraja 1989. do tog 5. oktobra 2000. godine. Za to vreme vođena su četiri rata, u kojima je izgubljeno na hiljade života, a mnogi Srbi proterani sa svojih ognjišta; građani su iskusili rekordnu inflaciju, zemlja je bombardovana, institucije su se urušavale, ali je zato jačala i bogatila se mafija ali i najuži članovi Miloševićeve porodice. Ujedno, Milošević je moć koristio i za razračunavanje sa neistomišljenicima, čak i ubistvima. Za sva zlodela Miloševićeva porodica nije snosila posledice, Marko Milošević i njegova majka Mirjana Marković dobili su politički azil u Rusiji. Mirjana Milošević je prošle godine preminula u Rusiji, a Marija Miloševć živi u naselju Bogdanov kraj na Cetinju u Crnoj Gori. Ima batlera, koji je ujedno i vozač njenog džipa.

1. RASPAD JUGOSLAVIJE

Istoričari se slažu da je januar 1990. i 14. kongres Saveza komunista Jugoslavije, kada je delegacija Srbije, koju je predvodio Milošević, tražila da se ukine Ustav iz 1974. godine koji je davao podjednaku vlast svim republikama, bio odlučujući momenat za raspad Jugoslavije. Povratka više nije bilo, delegacije Slovenije i Hrvatske napustile su kongres. Nakon niza neuspešnih pregovora, Slovenija i Hrvatska proglasile su nezavisnost 25. juna 1991. godine, a međunarodno priznanje stekle su 15. januara 1992. godine.

2. RATOVI

Kao posledica otcepljenja, došlo je do oružanih sukoba u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini a kasnije i na Kosovu. “Oni kao hoće da se otcepljuju, a mi im kao ne damo”, reči su kojima je početne sukobe tokom devedesetih i nemoć onih koji su bili na ratištu opisao tadašnji vojnik JNA Bahrudin Kaletović. Prvi sukob izbio je u Sloveniji, dva dana posle odluke da se zajedno sa Hrvatskom otcepi, kada su jedinice JNA krenule na granične prelaze tadašnje SFRJ da ne dozvole izmene natpisa države. Trajao je deset dana. Rat u Hrvatskoj počeo je u martu 1991. incidentima u Pakracu i Plitvicama, a završen je operacijom hrvatskih vojnih snaga “Oluja“, tokom koje su hrvatske snage zauzele Knin i proterale više desetina hiljada Srba koji su potražili utočište u Srbiji i Republici Srpskoj. Rat u Bosni i Hercegovini je trajao od početka marta 1992. do sredine decembra 1995. Težnja Albanaca da se otcepe dovela je do rata tzv. Oslobodilačke vojske Kosova sa jedne i jugoslovenskih snaga bezbednosti sa druge strane od sredine 1996. do 1999. godine. Procena je da je ukupno 130.000 ljudi stradalo u ovim ratovima.

3. JAČANJE MAFIJE

U Beogradu su svakodnevice postale sačekuše, likvidacije u kojima su kriminalni klanovi međusobno razračunavali. Najozloglašeniji je bio zemunski, prava narko-imperija u jugoistočnoj Evropi. Trgovalo se drogom, oružjem, cigaretama, a u razračunavanju ubijeni su i oni koji su tada bili strah i trepet na ulicama poput Aleksandra Kneževića Kneleta, Romea Rokija Savića, Gorana Vukovića Majmuna...

4. INFLACIJA

Nestašice, astronomske cene, redovi, obezvređena primanja, glad i očaj obeležili su ekonomski deo Miloševićeve vladavine tokom koje smo imali nezapamćenu inflaciju, takvu da je zabeleženo dupliranje cena na svakih 36 sati. U januaru 1994. godine rast cena za 30 dana iznosio je neverovatnih 313.563.558 odsto. U 1990. godini je, na primer, zabeležena inflacija od 121,7 odsto, a 1991 (osnovana Dafiment banka, a već uveliko posluje i Jugoskandik banka) završava se inflacijom od 235 odsto. Pre toga država je zamrzla celokupnu deviznu štednju građana. U 1992, kada se uvode ekonomske sankcije SRJ, nekadašnje godišnje inflacije sa tri cifre, počinju da budu mesečne. U januaru kreću nestašice, u prodavnicama nema ulja, brašna, šećera... Zabeleženo je i izdavanje novčanice sa najvećim apoenom (500.000.000.000 dinara) ikada u svetu! Ograničava se promet strateških prehrambenih proizvoda pšenice, kukuruza, brašna, šećera i ulja i oni postaju retkost i mogli su se naći jedino na crnom tržištu. A onda je 24. januara 1994. hiperinflacija presečena sprovođenjem stabilizacionog programa Dragoslava Avramovića.

5. SANKCIJE I IZOLACIJA

Sankcije međunarodne zajednice protiv SR Jugoslavije uvedene su Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 757 od 30. maja 1992. godine, zbog učešća Srbije i Crne Gore u ratu u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Po sveobuhvatnosti i oštrini, bile su to najteže kaznene mere koje su UN ikada preduzele protiv jedne zemlje. Sankcije su obustavljene na neodređeno vreme rezolucijom 1022 od 22. novembra 1995, dan posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a formalno ukinute rezolucijom 1074 od 2. oktobra 1996. godine (neposredno posle potvrđivanja rezultata izbora u Bosni i Hercegovini).

6. ODVAJANJE KOSOVA

Otcepljenje Kosova došlo je posle procesa raspada SFRJ, a Albanci su pravo na samoopredeljenje i otcepljenje pravdali Miloševićevom represijom i nasiljem. Glasanje kojim mu je 23. marta 1989. godine oduzeta autonomija dovelo je do političkog nezadovoljstva, još više raspirilo etničke nemire. Tadašnjih 114 delegata Albanaca u pokrajinskoj Skupštini Kosova proglasilo je odvajanje Kosova od Srbije. Kosovski Albanci prelaze u ilegalu, stvaraju paralelne in

stitucije u kojima se školuju, leče, vode politički život. Oružani incidenti počinju 1998. godine, kada započinje i rat između Vojske Srbije i u međuvremenu formirane tzv. Oslobodilačke vojske Kosova.

7. BOMBARDOVANJE

Vojna akcija NATO saveza na teritoriji tadašnje Savezne Republike Jugoslavije počela je 24. marta 1999. godine. SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu Kosova i Metohije. Odluka o bombardovanju doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Trajalo je 78 dana, a u napadima je poginulo 1.008 pripadnika bezbednosnih snaga Srbije. Tačan broj civilnih žrtava nije poznat, navodi se da je poginulo između 1.200 i 3.000 ljudi. U intervenciji NATO teško je uništena i infrastruktura zemlje. Okončano je 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je predviđao povlačenje jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova, razmeštanje NATO i uspostavljanje UNMIK, civilne misije UN. Slobodan Milošević je to proglasio pobedom.

8. IZBEGLICE

Tokom prve polovine devedesetih godina, u Srbiju je izbeglo 617.728 osoba, od čega 330.123 iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Sa Kosova je, prema podacima Vlade Srbije, 280.000 njih proterano ili otišlo, ali oni nemaju izbeglički status već status interno raseljenih lica. Komesarijat za izbeglice i migracije 19. juna saopštio je da izbeglički status u Srbiji i dalje imaju 25.794 osobe iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i da u 18 azilantskih i prihvatnih centara u Srbiji boravi oko 4.800 lica.

9. UBISTVA NOVINARA I POLITIČKIH PROTIVNIKA

Za vreme Miloševića ubijeni su Radislava - Dada Vujasinović, novinarka i urednica magazina “Duga”, koja je 9. aprila 1994. pronađena mrtva u porodičnom stanu u Beogradu, i Slavko Ćuruvija (50), novinar, vlasnik listova “Dnevni telegraf” i “Evropljanin”, na Uskrs 11. aprila 1999. ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao u Svetogorskoj ulici. Dada Vujasinović je u magazinu “Duga” od samog početka sukoba pratila ratna događanja, a potom i političke prilike u zemlji. Prema zvaničnoj verziji izvršila je samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške, dan pre nego što je pronađena, 8. aprila. Istraga je obnovljena više puta, a balističar Vladimir Kostić je 2008. godine sudu predao svoj nalaz gde se navodi da su u telu Dade Vujasinović pronađena dva filcana čepa, što bi značilo da je u sebe morala da puca dva puta. Nakon toga, slučaj je prekvalifikovan u ubistvo umesto samoubistva i januara 2009. pokrenut je pretkrivični postupak. Atentatu na Ćuruviju prethodio je napad u državnim medijima. Tokom NATO bombardovanja utvrđeno je da su ga danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, uoči samog ubistva, povučeni sa zadatka. Sudsko veće Specijalnog suda je u aprilu 2019. osudilo načelnika resora DB Radomira Markovića, načelnika beogradskog centra DB-A Milana Radonjića, glavnog obaveštajnog inspektora u Drugoj upravi resora Ratka Romića i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslava Kuraka na ukupno 100 godina zatvora. Apelacioni sud u Beogradu nedavno je ukinuo prvostepenu presudu sa obrazloženjem da je prvostepeni sud prekoračio optužbu uvođenjem

N.N. lica u taj slučaj. Po nalogu Miloševića 25. avgusta 2000. godine ubijen je i Ivan Stambolić, njegov nekadašnji blizak prijatelj i politički saradnik. Njegovo telo pronađeno je tek posle tri godine. Presudom Specijalnog suda za ubistvo Stambolića osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti Srbije. Pravosnažna osuđujuća presuda, u kojoj je Milošević naveden kao nalogodavac, doneta je 2007. godine.

10. SPREGA MAFIJE I VRHA DRŽAVE

Ekonomske sankcije dale su plodno tlo za šverc nafte i cigareta na najvišem državnom nivou. Jedan od najvećih švercera bio je upravo Miloševićev sin Marko, a podršku mu je davala majka i šefica JUL-A Mirjana. Protiv Marka i Mire Milošević je 2007. godine raspisana crvena Interpolova poternica, a protiv Marka se vodi postupak zbog sumnji da je jedan od glavnih organizatora šverca duvana od 1996. do 2001. godine. Na taj način Marko je, procenjuje se, zaradio bogatstvo koje se meri stotinama miliona nemačkih maraka. Pobegao je avionom u Rusiju samo nekoliko sati pošto je Slobodan Milošević 5. oktobra 2000. godine priznao izborni poraz. 

Izbeglički status u Srbiji i dalje imaju 25.794 osobe iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine