GODIŠNJICA 5. OKTOBRA BEZ VELIKE POMPE
na ulice pošto režim nije priznao poraz na izborima
DANAS SE NAVRŠAVA 20 godina od velikih demonstracija u Beogradu, kojima je 5. oktobra 2000. godine okončana vladavina Slobodana Miloševića, ali za razliku od nekih ranijih okruglih datuma, ovaj put će godišnjica demokratskih promena u Srbiji biti obeležena znatno skromnije, tek uz poneku novinarsku tribinu.
Prema najavama koje su stigle u redakcije, dvadeset godina od 5. oktobra 2000. godine ovaj put biće obeleženo samo u Nišu, gde se održava tribina na tu temu u organizaciji novinara i urednika lokalnih i nacionalnih medija, piše Beta.
U prostorijama „Siti smart radija“u najvećem gradu na jugu Srbije biće održana tribina “Peti oktobar - 20 godina kasnije”.
Pre dvadeset godina, u Beogradu su tog dana održane velike demonstracije zbog toga što je predsednik SRJ Milošević odbio da prizna rezultate na predsedničkim izborima, na kojima je 24. septembra izgubio od kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice.
Demonstranti su 5. oktobra na plato ispred tadašnje Savezne skupštine stigli iz čitave Srbije u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara, na pojedinim lokacijama i probijajući buldožerima policijske blokade na putevima.
Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u Skupštinu, ali
bezuspešno. Zgrada Savezne skupštine je demolirana i zapaljena, kao i zgrada RTS-A u Takovskoj ulici. Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i mahom se pridružila građanima.
U večernjim satima 5. oktobra 2000. građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici. U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi.
Od devet milijardi evra, koliko će biti težak ekonomsko-investicioni plan Evropske unije (EIP) za Zapadni Balkan, barem oko 2,5 milijardi moglo bi da bude usmereno na projekte u Srbiji, nezvanično saznaje „Blic“. To je gruba procena naših izvora, imajući u vidu raniju saradnju i karakteristike naše zemlje.
Ovaj paket podrške oporavku regiona i ekonomskom približavanju EU biće predstavljen u toku nedelje, a deo je novog Instrumenta pretpristupne promoći (IPA3) čija ukupna vrednost za narednih sedam godina iznosi 14,5 milijardi evra za zemlje u procesu pristupanja EU. Pokušali smo da baš od EU zvaničnika saznamo kojem iznosu Srbija može da se nada, ali je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero odlučila da nas drži u neizvesnosti.
- Plan je i dalje u pripremi. Bojim se da ćete morati da imate još malo strpljenja dok se ne usvoji - kazala je Pisonero za „Blic“.
Ambasador i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici kaže za „Blic“da će novi plan omogućiti povezivanje regiona i ubrzavanje reformi.
- Rad na ekonomsko-investicionom planu je u završnoj fazi i biće uskoro usvojen. Obezbediće Zapadnom Balkanu finansijska sredstva za povezivanje regiona i ubrzavanje reformi koje će region učiniti privlačnom destinacijom za investicije i privredu. Približiće tržišta Zapadnog Balkana i EU. Biće u skladu s ciljevima evropskih planova za oporavak: povezaniji, zeleniji i digitalniji - istakao je Fabrici.
Diplomatski izvori „Blica“ukazuju da je nezahvalno govoriti o ciframa, ali da je prevashodno na Srbiji hoće li imati projekte koji će moći da iskoriste ta sredstva jer će se po projektima, a ne po zemljama, i dodeljivati novac.
- Imajući u vidu prethodna IPA sredstva i njihovu preraspodelu, očekuje se da najveći deo finansijske podrške usmerene ka projektima pripadne Srbiji. Tako je bilo i do sada, a spominje se da bi moglo da bude reči o iznosu od 2,5 milijardi evra. To je gruba procena, zvuči logično, imajući u vidu ranija sredstva i projekte Srbije - kaže izvor „Blica“.
Ekonomsko-investicioni plan pokrivaće 18 projekata, koji će uglavnom biti regionalnog karaktera. Kako je najavljeno, okosnica plana biće povezivanje, posebno u transportu i energetici, zelena tranzicija, posebno dekarbonizacija proizvodnje energije, digitalna transformacija, koja uključuje širokopojasni pristup internetu.
Na to za „Blic“ukazuje i ministarka za EU Jadranka Joksimović, koja kaže da su tokom leta radili na prioriti