NAPAD NA RODITELJE UBIJENIH GARDISTA
Prošlo je tačno 16 godina od ubistva dvojice gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića u vojnom objektu „Karaš“u Topčideru, gde su bili na straži. I dalje se ne zna kako je došlo do njihove pogibije, a slučaj je i dalje, prema poslednjim informacijama iz Višeg javnog tužilaštva, u početnoj fazi postupka.
Posle pucnjave u kasarni 5. oktobra 2004. Vojska je tvrdila da se dogodilo ubistvo i samoubistvo, da bi kasnije nezavisna državna komisija utvrdila da je vojnike ipak ubio neko treći. Isto je potvrdio i FBI. Komemoracijom je juče porodica ubijenih gardista podsetila na ova ubistva, a advokat Predrag Savić saopštio je da je na početku komemoracije došlo do incidenta kada je čovek srednjih godina, iz crnog „punta“beogradskih registracija, vređao porodice ubijenih gardista, advokate i novinare.
- Prisutnim članovima porodica ubijenih gardista, advokatima i novinarima on se kroz otvoreni prozor obratio sa nizom brutalnih psovki, kleveta, uvreda i pretnji. Pominjao je da je učestvovao u dva rata, a da su tu prisutni izdajnici srpstva - rekao je Savić.
Prema njegovim rečima, nedugo zatim, iz jednog vozila marke “škoda” ponovo su se začule psovke i uvrede.
- Pozivamo nadležne državne organe da spreče ovakva događanja i da, kad već ne mogu da otkriju ubice gardista ni posle 16 godina, otkriju počinioce današnjih nemilih događanja jer svi znaju da je u slučaju „Topčider“bilo još nekoliko nasilnih smrti i stradanja svedoka, tako da ni ove pretnje ne treba uzeti kao bezazlene - rekao je Savić.
Otac ubijenog Dragana, Janko Jakovljević, ispričao je novinarima šta se dogodilo.
- Bilo je strašno. Drao se na nas, psovao i pitao kroz viku što smo se uopšte okupili tu i šta hoćemo. Prvo je video žene u crnom koje pale sveće, pa nas koji smo bili u povorci, tu sam bio ja, naš advokat... I previše nam je bolno već 16 godina unazad, samo nam još fale ovakvi incidenti - rekao je Janko Jakovljević i nastavio objašnjavajući da je taj auto iz kojeg je muškarac vređao bio u koloni.
Janko kaže da neće imati mir dok slučaj ne bude rešen.
- Kao da svemu nema kraja. Kao da mi opet ubijaju dete. Nadam se da će sve biti jednom rešeno, ali, eto, tu se sve krije.
Ustavni sud je 2013. godine doneo odluku da je gardistima povređeno pravo na život, a porodicama pravo na pravično suđenje jer je slučaj predugo u početnoj fazi postupka. Tri veštačenja, dva sprovedena u SAD i jedno u Novom Sadu, pokazala su da su u pitanju ubistva. Isti zaključak donela je nezavisna državna komisija 2005. godine. Samo je vojna istraga zaključila da je jedan vojnik ubio drugog, pa onda sebe.
Pre četiri godine je, 2016. godine, osnovana komisija za ispitivanje svih okolnosti stradanja gardista. Rezultati njenog rada nisu obelodanjeni. Nedugo po njenom osnivanju, saslušan je Vuk Jeremić, tadašnji savetnik predsednika Borisa Tadića, a krajem 2018. godine na razgovor je pozvan i Tadić. Jeremić je bio prvi koji je Tadića obavestio o ubistvu, a nakon saslušanja novinarima je rekao da je “reč o zastrašivanju” zbog najava da će se ponovo politički
Ustavni sud je 2013. doneo odluku da je porodicama povređeno pravo na pravično suđenje jer je slučaj dugo u početnoj fazi
angažovati u Srbiji. Krajem 2018. saslušan je i Tadić, koji je na svom Tviter nalogu objavio da se “rado odazvao pozivu SBPOK-A jer je kao predsednik inicirao nezavisnu istragu o smrti gardista”.
Zbog nesprovođenja efikasne i delotvorne istrage u slučaju pogibije dvojice gardista advokati porodica podneli su početkom marta ove godine predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.