KOLEGINICA JE TRAŽILA MOJE STOPALO, MISLILA JE DA MOŽE DA SE ZAŠIJE
Nataša Kovačević o saobraćajki koja joj je zauvek promenila život
Košarkašica kaže da se seća svih jezivih detalja nezgode: autobus se prevrnuo, ona se izvinila drugarici jer je pala preko nje, a onda je pogledala dole i videla da joj, odjedanput, nedostaje deo noge.
Košarkašica Nataša Kovačević (26) doživela je tešku saobraćajnu nezgodu 2013. godine, ali je od tada nebrojano puta dala ogroman primer kako ni najteži životni trenuci ne treba da nas obeshrabre.
Ona je u emisiji “Preživeli” na K1 ispričala svoju potresnu priču kada joj je na početku blistave košarkaške karijere amputirana noga i još jednom pokazala zašto je mnogi smatraju za heroinu svog vremena.
- Tad kad sam doživela nesreću bila sam fizički najspremnija, trenirala sam jako i bila puna energije i snage, imala sam 19 godina. Potpisala sam za jedan mađarski klub i krenuli smo na prvu utakmicu. Za Đer autobusom. To je 80 kilometara ravnog puta u sred belog dana. Na pola puta se desila nesreća. Neka „lada“je ušla u našu traku, ali niko ne zna kako se to desilo, i naš vozač je pokušao da ga izbegne i kako je okrenuo naglo volan autobus se prevrnuo. Ja sam bila svesna svega, tačno se sećam, saigračica Milica Ivanović sedi preko puta mene slušamo muziku. Odjedanput vidim da nešto nije u redu i da autobus počinje da gubi kontrolu i tad sam pogledala ispred i videla kako autobus pada. Sledeće čega se sećam to je da kažem Milici izvini, jer sam pala na nju i udarila sam je. Uspeli smo nekako da izađemo iz prevrnutog autobusa, jer je bila rupa tik iza drugih vrata i ja sam se ispravila i pogledala dole i videla da nemam celo stopalo, odjedanput - počela je svoju potresnu ispovest košarkašica.
Ona je objasnila da joj je Milica pomogla da doslovno odskakuće u stranu i da se skloni od autobusa.
USPELI SMO NEKAKO DA IZAĐEMO IZ
AUTOBUSA, POGLEDALA SAM DOLE I VIDELA DA NEMAM CELO STOPALO
- Bila sam u šoku, adrenalin je radio i postupila sam instiktivno, u tim trenucima nije bilo bola. Mi smo razmišljali samo da se sklonimo od autobusa da ne eksplodira i da podvijem nogu i podignem je - priseća se ona, te kaže da je okolo vladao haos i da taj prizor pamti i danas.
- Devojke su poispadale iz autobusa dok je on išao levodesno, kroz staklo su proletale i hvala bogu niko od njih nije imao strašne povrede. Jedna devojka je imala prelom ruke, a svi su bili u šoku, i baš smo pričali posle toga, svi su doživeli prosto pomračenje svesti i niko se nije sećao ničega. Milica i ja smo o tome baš pričale otvoreno, da li je to do našeg srpskog mentaliteta, ali eto, sećale smo se svega. Ona je čak u jednom trenutku tražila moju patiku i nogu, jer je mislila da može da se zašije - priča o potresnim trenucima koji su joj zauvek promenili život. Natašin otac, Vukašin Kovačević, na dan nesreće krenuo je upravo iz Mađarske kući, gde je tada ostavio ćerku da gradi uspešnu košarkašku karijeru. Vest o nesreći dočekala ga je nakon što je prešao granicu i ušao u Srbiju.
- Milica me je zvala i rekla da su imali nesreću i da Nataša ima neki prelom i da bi bilo dobro da se vratim. One su se to dogovorile da mi tako predoče, da bih mirno vozio nazad. Da je noga amputirana, saznao sam na obilaznici oko Budimpešte i ono što pamtim u tim satima, sunce je jako nisko i jako teško se vidi kad neko koči ispred, ali sam vozio jako brzo i plakao. Od Budimpešte do Đera sa mnom je bio profesor i hirurg Dragan Radovanović na telefonu, u to vreme one je bio i lekar naše košarkaške reprezentacije. On je pokušavao da me uspori nekom pričom, ali se ništa konkretno ne sećam. Jedino što se pamtim jeste da je govorio da smanjim brzinu - ispričao je Natašin otac, te dodao da je prvi susret sa ćerkom bio najpotresniji:
- Ona je od početka bila jako racionalna, a meni je jako težak trenutak bio kad sam došao u bolnicu i sačekali su me sa vešću da je ona na intenzivnoj nezi, da je izašla iz sale i da nisu sigurni da zna da joj je amputirana noga. Ja sam rekao u redu, to ću joj ja reći. Ušao sam i seo pored nje, krenuo sam da udahnem i da joj saopštim, a ona mi kaže: “E vidi, ne filozofiraj, znam da mi je odsečena noga. Nego kaži ovim doktorima da isključe ove monitore da mi ne pište.”
U tim trenucima nije bilo bola, mi smo samo razmišljali da se sklonimo, da se ne desi eksplozija, priča košarkašica
Kada je Natašin otac prvi put ušao u njenu bolničku sobu, ona je, prema njegovim rečima, bila racionalna i rekla mu je: „Vidi, ne filozofiraj, znam da mi je odsečena noga“