PELET TRAŽE 20 ODSTO VIŠE NEGO LANE
Pada interesovanje za drvo i ugalj
Sezona nabavke čvrstog ogreva u Srbiji još nije u punom zamahu zbog miholjskog leta. Ipak, iako ugalj i dalje dominira kao najčešći, trgovci ogrevom ističu da raste i potražnja za peletom i kotlovima na pelet, što ohrabruje, imajući u vidu da je reč o ekološki zdravijem energentu.
Vreme nakon početka školske godine i ostavljanja zimnice označava početak masovne nabavke ogreva za predstojeću zimsku sezonu. Snabdevenost stovarišta ugljem, koji je u Srbiji najzastupljeniji čvrsti energent, solidna je ali, kako ističu prodavci, prodaja se još nije zahuktala.
- Promet još uvek nije u takvom obimu kao što smo navikli u oktobru. Prethodna topla zima je uticala da ostane zaliha, a i sadašnje miholjsko leto doprinosi tome da potrošači još nisu masovno krenuli u nabavku – priča za “Blic” Nebojša Radulović sa beogradskog stovarišta uglja “Beoiskra”.
Cene uglja sa prevozom do kupca kreću se od 7.500 i 8.500 dinara za tonu najjeftinijih “kolubare” i “kostolca”, do 14.500, 15.500 i 18.000 dinara za tonu visokokaloričnih i kvalitetnih “banovića”, uglja “soko” i “resavica”.
- U odnosu na prethodne godine, veće interesovanje imamo za te kvalitetnije vrste uglja, naročito “soko”, tako da se više sirova “kolubara” ne prodaje u najvećem obimu. Ipak, pravu sliku o prometu imaćemo kad zahladi – konstatuje Radulović.
Što se tiče peleta, koji je ekološki najzdravija vrsta čvrstog ogreva, njegovi trgovci u distributivnim centrima kažu da je interesovanje za njim preko cele godine na visokom nivou, uz procenu da je potražnja veća za 20 odsto u odnosu na lane. Cene, zavisno od proizvođača i vrste, kreću se od 180 do 220 evra za tonu.
- Pet tona peleta u zimskoj sezoni dovoljno je za grejanje stambenog objekta ozbiljne kvadrature, čime se menja 20 kubika drveta ili 10 tona uglja, koji zahtevaju dodatne troškove od prevoza do istovara, tako da je reč o sada povoljnoj investiciji, da se ne govori o tome koliko je taj energent čistiji i lakši – kažu trgovci ovim ogrevom.
S obzirom da je ugalj najdominantniji
Pet tona peleta u zimskoj sezoni dovoljno za grejanje stambenog objekta ozbiljne kvadrature, čime se menja 20 kubika drveta ili 10 tona uglja
kao ogrev u individualnim ložištima, a na taj način i najveći izvor aerozagađenja tokom grejne sezone, ohrabruju podaci i proizvođača kotlova na pelet da sve više domaćinstava nabavlja ta grejna tela čija se cena, zavisno od snage i površine koje treba da zagreju, kreće od 85.000 do 280.000 dinara. U firmi “Kepo” u Kosjeriću tako kažu da su praktično već rasprodali i decembarsku proizvodnju svojih kotlova, a da najveću prodaju beleže u Valjevu, gradu koji je godinama jedan od onih sa najzagađenijim vazduhom.
- Evidentno je da se korisnici koji su se grejali na čvrsto gorivo najlakše odlučuju da pređu na pelet, jer je dosta jednostavniji i komforniji sistem grejanja. Međutim, usled porasta cene ostalih energenata, neretko se dešava da i neko ko se ranije grejao na struju ili naftu, odluči za grejanje na pelet. Kao proizvođači grejnih tela na pelet putem naših kanala plasiramo informativne tekstove o važnosti pravilne upotrebe drvnih goriva radi postizanja maksimalne energetske efikasnosti i uštede, ali i u cilju očuvanja životne sredine – kaže Ivana Stevanović Ristić iz službe prodaje “Alfaplama” iz Vranja.
Proizvođači kotlova na pelet poslednjih godina kupcima omogućavaju i program GEFF za subvencionisanje kupovine preko banaka, kojim se ostvaruje i mogućnost povraćaja novca u iznosu od 15 do 20 odsto vrednosti kredita
117,57
verujem da možemo napraviti pomak i približiti se rešenju koje bi bilo u interesu osiguravača, turističkih agencija, a naročito putnika, rekao je ministar
kućama koje su izrazile spremnost da nastave sa izdavanjem polisa osiguranja turističkim agencijama.
- Verujem da možemo napraviti pomak i približiti se rešenju koje bi bilo u interesu osiguravača, turističkih agencija, a naročito putnika. Svakako da sam danas veći optimista nego pre nekoliko dana, u pogledu izlaska iz ove pat-pozicije zaključio je Ljajić.
Juče su se sastale delegacije Privredne komore Srbije i Ekonomskog odbora Monaka i tom prilikom potipsali Sporazum o saradnji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, robna razmena Srbije i Monaka u prvih sedam meseci ove godine iznosila je 42.623 evra. Srbija je u Monako izvezla robe u iznosu od 17.875 evra, dok je iz Monako uvezla robe u iznosu od 24.248 evra. Srbija sa Monakom za sedam meseci ove godine ostvaruje deficit u iznosu od 6.872 evra. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 72 odsto.