Dan za veliku odluku
SVILEN KONAC, POBEDI SIVI OBLAK I PADNE NA RUKE... ZLATOM UMIJEŠ SUZU TEŽU OD POLA SVETA I JEDNA REČ TI BUDE KAO VAZDUH. OKTOBARSKI DAN. ILI NEKI DRUGI, SVEJEDNO. SVAKO OD NAS IMA TAKAV DAN, BAR JEDNOM. NE POSTOJI ČOVEK KOJI NIJE OSETIO TEŽINU TUGE, NITI ONAJ KOJI NIJE MOGAO IZMERITI RAZLIKU IZMEĐU SIVILA I SJAJA U DUŠI. I NEMA ONOG KOJI NEĆE REĆI DA OD OVOG BOLA NE POSTOJI NEKI KOJI ĆE JAČE OPHRVATI TELO. KAD BOLI, NAJJAČE BOLI DUŠA, TOLIKO DA SE NE ŽALI NI ŽIVOT, SAMO DA PROĐE.
vekovi koji su Za nama nisu nas očvrsli toliko da baš sve možemo sami. Krhki smo u sudaru sa životom. Troši nas vreme, događaji, nadanja, brige, strepnje, nekada i neke lepe stvari koje smo dugo čekali. Sve prolazi brže nego nekada. Svet kojem pripadamo nestvarno brzo menja svoje lice. Ne možemo da se setimo kako smo preživeli bez gigabajta informacija u samo jednom danu. Šta smo radili bez instant komunikacije. Kako smo preturili tolika vruća leta bez klimatizacije. Jesmo li se malo zbunili u ovom naglom smenjivanju era ličnog komfora, koje dugujemo vrtoglavom tehnološkom napretku. Oktobar je. Upijamo sunce da sačuvamo za ledene dane. Ovo je mesec za nas koji znamo da bez emocija koje nas greju ne treba čekati zimu. Sreća, ljubav, unutrašnji mir, zadovoljstvo, odsustvo tenzije, blagost, radost – sve lepo što puni srce. Svakog dana po jedna mala stvar. I tako trideset i jedan dan. Jer je oktobar.
Prvog dana ovog magičnog meseca izaberi jednu dobru knjigu i pročitaj je do kraja. Još samo trideset dobrih stvari? Lako je. Formula: pošalji toplu poruku prijatelju ili nekom iz porodice (neka tvoj lični izazov bude – za svaki dan po jedna takva); skuvaj neko jelo prvi put do sada; prošetaj po kraju; postavi cilj – cele nedelje u krevet – rano; olovkom napiši posvetu nekom do koga ti je stalo; pozovi prijatelja ili nekog iz porodice; napravi omiljenu večeru; navuci svoje nove “srećne čarape” i postuj na nekoj društvenoj mreži #OKT2020; 10. 10; daj obećanje sebi da ćeš brinuti o svom mentalnom zdravlju; organizuj jedan dan bez društvenih mreža i čitanja vesti; ispuni izazov da celog dana budeš u prirodi; ubaci poruku u komšijino poštansko sanduče da si tu ako mu zatrebaš; iskusi jogu, trčanje ili kardiotrening - bar tri puta nedeljno celog meseca; pusti omiljenu pesmu, pevaj naglas i pleši; pokloni odeću ili neke stvari koje još mogu poslužiti drugima; uslikaj nešto lepo i pošalji prijatelju uz toplu poruku; napravi video-poziv sa nekim ko ti znači ili popijte šolju čaja uživo; u dugoj šetnji odslušaj potkast na temu koja te interesuje; pusti omiljeni film; sredi svoju spavaću sobu, upali sveće i čitaj; pozovi nekog na ručak; zahvali se na komplimentu; upiši se
KAKO SMO DOŠLI U SITUACIJU DA SMO NA OVOM PUTU NEGDE ZABORAVILI NA DUŠU? LAKŠE NAM JE DA RAZUMEMO I PODRŽIMO SVE ONE KOJI SE BORE ZA SVOJE TELESNO ZDRAVLJE, A SKLONI SMO DA OSUDIMO, NE VIDIMO ILI NE ČUJEMO VAPAJE DUŠEVNIH PATNJI
u knjigu utisaka u svojoj omiljenoj radnji; nacrtaj ili napiši neku kratku priču samo za sebe; pozovi prijatelja od poverenja u goste i pitaj ga kako je; obuci se prelepo; sedi na klupu u parku i upij sunce; pogledaj svoju omiljenu TV emisiju i preporuči je nekom; izaberi u mislima tri osobe koje voliš i reci im to; zapiši pet stvari na kojima si zahvalan, onda još pet, pa još pet; napravi listu stvari u kojima si uživao tokom meseca i ponovi ih i u novembru.
Svake godine, u celom svetu, preko 800.000 ljudi oduzme sebi život. Nisu uspeli da pobede bol. Ili da ga podele. U prethodnom periodu beležimo stabilan porast osoba sa depresivnim, anksioznim i sa stresom povezanih poremećaja. Plaćamo danak vremenu u kome živimo.
Organizacije koje se na globalnom nivou bave promocijom i zaštitom mentalnog zdravlja svake godine u oktobru sprovode preventivne aktivnosti, a svakog 10. oktobra podsete nas da zdravlje za sve, jeste i zdravlje u svemu. Mentalno zdravlje, kao integralni deo celokupnog zdravlja, podseća nas na neraskidivu vezu i važnost jedinstva duše i tela. Kako smo došli u situaciju da smo na ovom putu negde zaboravili na dušu? Lakše nam je da razumemo i podržimo sve one koji se bore za svoje telesno zdravlje, a skloni smo da osudimo, ne vidimo ili ne čujemo vapaje duševnih patnji.
Svetska zdravstvena organizacija je prošle nedelje iznela podatke o minornim izdvajanjima iz ukupnog zdravstvenog budžeta većine zemalja sveta za zaštitu mentalnog zdravlja i upozorila vlade na ovaj problem. Usledila je i preporuka da prosečno davanje od dav odsto budžeta za zdravlje nije dovoljno za kvalitetnu brigu o mentalnom zdravlju stanovništva. U Srbiji, ova izdvajanja višestruko prevazilaze svetski prosek – čak 13 odsto posteljnog fonda i preko 9 odsto ukupnih sredstava za lekove, usmereno je ka zdravstvenoj zaštiti iz domena mentalnog zdravlja, a plan mreže ustanova predviđa angažovanje psihijatara, psihologa i ostalih zdravstvenih radnika u postojećoj organizaciji zdravstvenog sistema, od primarnog do tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite. Od pre par godina, prateći svetske stručne trendove, u ekspanziji je vanbolnička zdravstvena zaštita usmerena na celokupno stanovništvo u cilju prevencije – niču Centri za mentalno zdravlje u zajednici, dobili smo prvu Nacionalnu SOS liniju za prevenciju suicida, a u uslovima potrebe zaštite zdravlja od širenja zarazne bolesti i SOS liniju za psihosocijalnu podršku tokom pandemije Covid 19. Stalni napori Ministarstva zdravlja da poboljša kvalitet zdravstvenog sistema u celini, rezultirali su novim Nacionalnim planom zaštite mentalnog zdravlja koji je sedmogodišnja strategija prevencije i daljeg unapređenja mentalnog zdravlja na teritoriji cele Republike. Ovaj plan podrazumeva uključivanje svih društvenih segmenata u borbu za bolji i kvalitetniji život svakoga od nas. Osim stručne javnosti, u prvim redovima očekujemo medijske poslenike čiji uticaj značajno doprinosi mentalnoj higijeni. Ovo se posebno odnosi na način izveštavanja o dramatičnim događajima koji se stereotipno mogu povezati sa mentalnim smetnjama. Institucije, organizacije nevladinog sektora, verske zajednice, kao i svaki pojedinac imaju moć da promene stvari nabolje. Ne smemo da stanemo na ovom putu.
Ne čekajući da se stvari prosto dese, pametno je oslušnuti sebe, upoznati svoje slabosti. Ne, one nisu ništa loše, naprotiv, jaki smo samo onoliko koliko ih dobro poznajemo. Nekada je još jedna ruka potrebna da brže i lakše dohvatimo sunce, da obrišemo suze. Da život bude jači od svega.
Borbe između snaga Jermenije i azerbejdžana u regionu Nagorno-karabah nastavile su se, a obe strane su u toj oblasti rasporedile teško naoružanje. Svetske sile pozvale su obe strane da hitno obustave borbe i vrate se pregovorima, dok je turski predsednik redžep Tajip Erdogan rekao da je Jermenija prepreka miru. Turski predsednik pozvao je “ceo svet da stane uz azerbejdžan u njegovoj borbi protiv invazije i brutalnosti”, čime je samo nastavljena netrpeljivost između dve zemlje, koja korene vuče iz Prvog svetskog rata, piše „Telegraf“. Sukob između Turske i Jermenije, tačnije jermenskih terorista, tokom istorije prelio se i na Balkan, kada je u Beogradu ubijen Galip Balkar, ambasador Turske u SFRJ. Taj događaj i dalje se prepričava.
SMRT NA BULEVARU
Dok je „mercedes” stajao na semaforu, na uglu Ulice generala Ždanova i Bulevara revolucije u Beogradu, vozilu su pritrčala dvojica mladića sa pištoljima u rukama. Pokušali su da oružjem razbiju stakla, a zatim su pucali u čoveka na zadnjem sedištu i u vozača. atentatori su se dali u beg, ali su se Beograđani vođeni osećajem građanske dužnosti dali u poteru za ubicama. Tako je pre četvrt veka 9. marta 1983. godine oko 11 časova smrtno ranjen turski ambasador Galip Balkar koji je podlegao povredama nekoliko dana kasnije, dok je njegov vozač koja Nedžeti ranjen, a stradali su i nevini građani Beograda.
ŠTA SE ZAPRAVO dogodilo?
Dvojica jermenskih atentatora, Haručion krikor Levonijan (23) i rafi aleksander el Bekijan (21), sačekali su tog dana, u 11 sati pre podne, kod semafora na uglu ulice Generala Ždanova i Bulevara revolucije „mercedes“turske ambasade i, kad se upalilo crveno svetlo, priskočili su i pucali na ambasadora i njegovog vozača, piše „alo“.
POTERA za UBICAMA
Levonijan je ispalio tri hica u ambasadora, a El Bekijan je samo jednim zrnom pogodio šofera Nedžati kaju. kad su atentatori počeli da beže, za njima su potrčali građani. Za današnje prilike, ovaj potez sugrađana je možda neshvatljiv, ali tada je vladao jak duh zajedništva i, pre svega, hrabrosti kojom su se vodili. Ipak, svesniji opasnosti, ljudi bi se danas možda najpre sklonili od opasne situacije.
Levonijana je pokušao da zadrži, hvatanjem oko pojasa, penzionisani pukovnik Slobodan Brajović, a milivoje Nikolić ga je uhvatio za ruku. Terorista se, međutim, otrgao i pritom ispalio dva hica u Brajovića. Jedan je pogodio pukovnika, a drugi prolaznicu Zoricu Zolotić.
Za El Bekijanom su potrčala trojica prolaznika - student Željko milivojević, Borislav Jovanović i Srećko Bugarski. atentator se okrenuo i sa tri hica u grudi usmrtio milivojevića. Uspeo
je da pobegne, ali je nakon osam sati uhapšen u Novom Sadu. Ambasador Balkar umro je dva dana posle atentata.
Atentatori su bili državljani Libana i pripadali su tajnoj jermenskoj organizaciji u Libanu, takozvanim Borcima za izvršenje pravde zbog genocida nad Jermenima.
Tokom policijske akcije „Madera“ispostavilo se da je njihov cilj bio da se terorističkim akcijama nad turskim diplomatama skrene pažnja svetske javnosti na jermenski problem.
PORUKA SVETU
Poruka koja su oni hteli da upute svetu bila je da je atentat osveta zbog genocida koji su Turci izvršili nad jermenskim narodom 1915. godine kada je po njihovom uverenju ubijeno dva miliona Jermena prilikom proterivanja sa njihovih vekovnih teritorija. Isticali su da je njihova borba za slobodu bila slična borbi srpskog naroda protiv Turaka te su očekivali da mogu da računaju i na simpatije našeg naroda.
S druge strane, proces u Beogradu pratile su brojne kontroverze.
Senku na proces bacao je i treći učesnik u atentatu, koji je teroristima obezbedio oružje i municiju i kontrolisao akciju, a čija uloga nikad nije rasvetljena. Znalo se samo da mu je konspirativno ime Antoan, ali jedan od uhapšenih atentatora nikada nije hteo da o svom zemljaku kaže ni reč, a svog mlađeg saučesnika nikad nije hteo da upozna s njim, piše „Alo“.
OPTUŽENI
Optuženima se sudilo u bolnici Centralnog zatvora u Beogradu, jer je Levonijan, zbog oduzetosti donjeg dela tela, bio vezan za invalidska kolica. Jedan propust u istrazi izazvao je veliku misteriju jer je lekar veštak dr Snežana Veljković, biohemičar i specijalista za sudsku medicinu, u svom nalazu o obdukciji tela Željka Milivojevića napisala da je zrno izvađeno iz njegovog tela bilo kalibra sedam milimetara. To je iskoristila odbrana, koja je tvrdila da su njihovi klijenti pucali iz pištolja španske marke „astra“kalibra devet milimetara! Međutim, Veljkovićeva je kasnije rekla da je pogrešila.
Atentatori su 9. marta 1984. osuđeni na po
Više puta je odlazio u Ameriku i verovatno će i sada tako uraditi. Tvrdim da bi za Željka Obradovića jedina prava motivacija bila da preuzme NBA tim.