MITAR: DOKTOREEE

Dva komada. Na tuđem ognjištu. Kad je najteže. Malo li je? Sergej Milinković Savić je postigao oba gola u pobedi Srbije u Oslu nad reprezentacijom norveške. Time je trasirao put ka evropskom prvenstvu, još samo da savladamo u Beogradu Škotsku 12. novembra i - eto nas tamo ponovo posle 20 godina.

DAME I GOSPODO, NIJE NA tlu na kome su se izrodile vikinške sage o Ragnaru lodbroku erling Haland bio, kako se očekivalo, “Bjorn Ironside”. ne, ne, ta uloga je pripala našem asu. Sergej je Gvozdeni.

Kad je Tumba ubacio Milinkovića Savića u 80. minutu meča na stadionu „Uleval“, pri rezultatu 0:0, “orlovi” su bili i te kako bolji. ali, falilo je ono što je jedino važno. Gol. a SMS je poslao u mrežu “viknga” - dva. Onaj drugi, vredan trijumfa, u produžecima, za 2:1 i radost do neba.

Kao munja me ošinuše tada stihovi pesme koju mi je na uvce pevao u jednom od naših budžaka moj Dorćolac Džej Ramadanovski - “jedan, dva, jedan, dva, obori ih igra ta”. Takav je bio i rezultat, tako je i Milinković Savić izrešetao norvežane.

elem, nije izmišljena topla voda kada se kaže da je SMS odličan igrač. niti da vredi ko zna koliko. ali, na stranu milioni. Srbija je u četvrtak videla nekog novog Sergeja. Onog, zapravo, koji je falio nacionalnom timu.

Partije koje je pružao u Italiji, u dresu lacija, nisu bile ni približno kvalitetne onima u dresu reprezentacije

Golovima Milinkovića Savića posebno se radovao Aleksandar Mitrović, koji je i asistirao Sergeju kod prvog od njegova dva pogotka. - Doktoreee, pa bolji smo od njih - uzviknuo je Mitar, što su zabeležili mikrofoni pored terena u Oslu.

SRBIJA JE U ČETVRTAK VIDELA NOVOG SERGEJA. ONOG, ZAPRAVO, KOJI JE FALIO NACIONALNOM TIMU

Srbije. Čini se, prerano je dobio Sergej publicitet i oreol onoga koji će da rešava na “keca”. Bilo je to, očigledno, teško breme za mladog fudbalera. Sputovalo ga je da prikaže sav raskoš talenta, koga ima na pretek. nešto je trebalo da se prelomi. Izgleda da je suđeno bilo da se dogodi norveška. I to je to. Tegovi su sigurno spali. Sada ne bi trebalo sumnjati da će Milinković Savić da nastavi karijeru u dresu nacionalnog tima uzlaznom putanjom. ništa ga više ne sprečava da izraste u lidera. Vreme teče, smena generacija je na pomolu, možda već od naredne jeseni, ukoliko se, daj bože, plasiramo na evropsko prvenstvo.

a u takvom rasadniku Sergej bi trebalo da bude najlepši cvet. nek mu sada proradi malo i inat, zašto da ne? Pa da šapne sebi u bradu “ovo je za one koji nisu verovali u mene”.

Podsetimo na učinak protiv norveške. jer on će ostati zapisan još dugo... Finiš je utakmice u Oslu. Tumba priprema Milinković Savića, kao da ga pušta sa lanca. Sergej prilazi aut-liniji, stiže toranj u liku nikole Žigića, koji mu je nešto objasnio i pokazao na tabletu (o čemu ćemo drugom prilikom). SMS je složio facu “sad ću da vam se napijem krvi”. Ulazi, jedan dodir, dva, pa mu se pokloni aleksandar Mitrović sa sve loptom, a SMS je lagano svirnu u mrežu. Idemo, sve je gotovo. „Vikinzi“kažu - nije! Malo se opustismo, lagerbekova četa oseti momenat slabosti, i gotovo ni iz čega spakovaše gol - 1:1. e, gledaj sad muke...

Ma kakva muka. Tu je Sergej kao štuka. loptice moja, poslušaj me sada, u produžecima mora Srbija da zavlada, kao da uzviknu SMS. Pomazi loptu nežno, samo je bocnu, a ona prevari odbrambenog igrača i golmana norveške u paketu.

I legenda je počela da se rađa...