Svideće se fanovima „Taboo“i „Peaky Blinders“

NEMAČKA PRODUKCIJA POD OKRILJEM NETFLIXA, ako nikom ništa, upoznala je publiku širom sveta sa neverovatnom rediteljskom i vizuelnom ekstravagancom čiji smo svedoci nekoliko godina. Dovoljno je pogledati nekoliko epizoda serije “Dark” ili nove crne komedije “The Last Word” da bi se stekao pravi utisak koliko koraka ispred, sa nešto manjim budžetom, uspešnije manerviše evropska televizijska palica nego američka. Zato rekreativnu gledalačku publiku ne bi trebalo da začudi kad ih očara istorijska triler-drama “Okrobarfest: Beer & Blood”. Zahvaljujući superiornijem vizuelnom identitetu od konkurenata “Taboo” i “Peaky Blinders”, naročito domaćeg pandana “Senke nad Balkanom”, može uspešno da zgrabi pažnju i održi je sve do osrednjih finalnih minuta, ostavljajući utisak televizijske grandioznosti sa blagom gorčinom što nije dovoljno jako zamahnula kriglom piva ka publici željnoj da je patosira.

Oktobarfest, najveća atrakcija današnjice u Minhenu, utemeljna na magiji piva i njenih konzumenata, počiva na dugoj i trnovitoj tradiciji. Iako serija insistira da je zasnovana na istinitim događajima u prvim mesecima koji su odškrinuli vrata 20. veka, najvećim delom ih samo koristi u dramaturškoj i fiktivnoj prirodi, ne bi li šest epizoda o megalomanu Kurtu Franku, porodici Hoflinger, guvernanti Kolini Kandl i još nekoliko nesrećnih duša koje su upletene u rat između proizvođača piva dobilo krvavi i oportunistički ton.

“Oktoberfest: Beer & Blood” je kao posuda od miksera u kojoj plutaju delovi “Taboo”, “Peaky Blinders” i sudbina grofa Monte Krista. Suštinski ništa loše, ali treba imati na umu pre nego što se kažiprst odluči na stiskanje dugmeta PLAY.

Kurt Frank kao oličenje Makijavelijeve “cilj opravdava sredstvo” u pratnji ćerke dolazi u Minhen da očisti ukaljan očev obraz. Ugaženi ponos malog proizvođača piva iz Nimburga i trauma iz detinjstva gospodina Franka učinili su oportunističkim manipulatorom i megalomanskim lešinarom, spremnim da podmiti, ubije i satre konkurenciju. Ideja o velikom šatoru na Oktoberfestu koji može da primi 6.000 ljudi umesto uspešnog biznis plana moralno posrnuli život minhenskih građana pretvara u krvavu borbu za tradiciji, ponos i život.

Malograđanska Frankova želja da po svaku cenu uda ćerku za dobrostojećeg gospodina iz Minhena, iako ona ne želi da ašikuje sa njim, i porodična tvrdoglavost porodice Hoflinger, koji će radije umreti nego prodati svoje nasleđe proizvodnje piva pridošlici, dovešće do grimizne smrti glave porodice Holfinger i nesvakidašnje konekcije sa pacifičkim plemenom kanibala koji obitavaju u blizini grada. Kad je bal nek je maskenbal, pa će deca zaraćenih porodica vođena subverzivnom prirodom u odnosu na normativ društva dovesti do mešanja krvi i piva. Holfingerovi sinovi Roman i Ludvig i Frankova ćerka Klara sa svojom saveznicom Kolinom bez zadnje namere biće prst u oku i jedan od glavnih okidača za tragedije koje će se desiti na ulicama Minhena.

Lepljiva i memljiva atmosfera Minhena 1900. godine praćena loših zadahom vlasnika birtija se nekim čudom može osetiti u vazduhu jer rediteljski omaž istorijskom periodu, izbor boja, scenografija i način na koji je osvetljenje upotrebljeno u scenama čine “Oktoberfest: Beer & Blood” vizuelno najboljom serijom ove godine.

Uvežbana glumačka ekipa i jasni ciljevi likova u ovom prokletom delu sveta umesto modernijeg pristupa (u prve četiri epizode) crtaju jasnu sliku kako i na koji način tradicija igra važnu ulogu u životima koji nemaju izbor. Fantastična atmosfera u prvoj polovini mini-serije praćena gorčinom života sa kojima su suočeni akteri, nažalost odmotava se sa dozom romantičarskih ideja i besramnim preskakanjem načetih narativnih tačaka koje su se činile jako važnim.

Kao što “Taboo” pati od manjka fokusa, tako i “Oktoberfest” želi da moralno posrnuće i manipulaciju glorifikuje. Ideja da “cilj opravadava sredstvo” na kraju više deluje kao lak izlaz iz priče nego nešto što ima narativno utemeljnje.

Bilo kako bilo, “Oktoberfest” i te kako zna da zabavi, zaintrigira, raditeljski zapanji i da svojevrstan omaž osvetničkoj priči. Samo što za finale biće vam potrebna više od tri piva da ga progutate.

UVEŽBANA GLUMAČKA EKIPA I JASNI CILJEVI LIKOVA U OVOM PROKLETOM DELU SVETA, UMESTO MODERNIJEG PRISTUPA (U PRVE ČETIRI EPIZODE), CRTAJU JASNU SLIKU KAKO I NA KOJI NAČIN TRADICIJA IGRA VAŽNU ULOGU U ŽIVOTIMA KOJI NEMAJU IZBOR

KAO ŠTO “TABOO” PATI OD MANJKA FOKUSA, TAKO I “OKTOBERFEST” ŽELI DA MORALNO POSRNUĆE I MANIPULACIJU GLORIFIKUJE

Velika Nikolina i Kinezova školska ljubav. Odrasla sa ocem koji je bio alkoholičar zbog čega je izrasla u vrlo nestabilnu ličnost. Nikola, iako je voli i dalje, ne može da razume njen novi način života. Katarinina sudbina je da umesto da se druži sa normalnim momcima, više voli da bude u čoporu mangupa. Ali Katarina sanja da ostavi trag. Niko ne razume kakav. Kao motiv ubistva, pratioci na društvenim mrežama vide činjenicu da je poznavala sve tri ubijene žene i da možda na takav način želi da se približi Nikoli.

Huligan, navijač, među prvima iz ekipe odlazi na ratište. Nije mu problem da ubije koga treba i otme šta treba. Prva žrtva je bila njegova žena. S vremenom u zatvoru postaje religiozan. Kao motiv ubistva gledaoci vide činjenicu da ga je žena prevarila sa Mikcem, njegovim školskim prijateljem, ali i u činjenici da počinje da veruje da žene treba da se pokaju zbog svojih grehova.