Novak iz neke druge dimenzije

Ukom trenutku smo dozvolili sebi da poraz u finalu grend slem turnira smatramo neuspehom? Kada se to dogodilo? Novak Đoković je do sada više puta pokazao da je na Zemlju došao iz neke druge dimenzije, neke druge, daleke galaksije. Za sve što je postigao u karijeri ne postoji merna jedinica.

Državi u kojoj je reket bio sinonim za nešto drugo, a ne za tenis, podario je uspehe za narednih 100 godina. I, to ne samo sportske uspehe. Gde god da smo putovali, lakše nam je bilo da kažemo Đoković nego Srbija.

Rafael Nadal je na Rolan Garosu pokazao da je trenutno bolji od Novaka. Bar na pariskoj šljaci. To je priznao i Đoković, kome je poraz sigurno pao zilion puta teže nego bilo kome od nas. Nije lako kada prvi teniser sveta set izgubi sa nulom.

Pa, zašto smo onda mi više ljuti, više razočarani od najboljeg? Zar je finale Rolan Garosa nešto što nam se dešava svakodnevno?

Đoković je više puta pokazao da je jedan od nas. Odmah posle Pariza je doputovao u Beograd da „bude sa svojim narodom koju mu nedostaje“. A mogao je da otputuje bilo gde.

Pitanje je kada ćemo mi da postanemo svesni svega što je Novak uradio? Kad pobeđuje onda je kralj, šampion, bog... Ali, kada kola krenu nizbrdo, tu smo da pomognemo - da još više ubrzaju.

Na kraju, možda je i Novak kriv. Navikao nas je da pobeđuje, a mi očigledno nismo narod koji to lako može da svari. Izgleda da bi nam bilo bolje da stalno gubi, pa onda ne bismo na spavanje išli razočarani. Ljudi, vreme je da se opustimo, da budemo kao Španci sa Nadalom ili Švajcarci sa Federerom. Da se radujemo pobedama, a da posle poraza kažemo: Biće bolje. Jer, mi bolje od Novaka Đokovića nemamo.

A pitanje je da li smo ga uopšte i zaslužili.

Državi u kojoj je reket bio sinonim za nešto drugo, a ne za tenis, Đoković je podario uspehe za narednih 100 godina