PO HEKTARU PROIZVEDE DVE TONE LEŠNIKA

Novosađanin Ognjan Ilić, inženjer za računarske mreže, 12 godina bavi se voćarstvom, pa novosadsku kancelariju Arhiva Vojvodine u slobodno vreme zamenjuje radom na registrovanom poljoprivredom gazdinstvu gde na 2,5 hektara uzgaja lešnik.

Ognjan je i predsednik Udruženja proizvođača lešnika Srbije, koje je osnovano radi lakše i bolje saradnje među proizvođačima u našoj zemlji, a u proizvodnju lešnika upustio se zato što je želeo da sačuva svoju dedovinu. Ona se nalazi na skoro 200 kilometara od njegovog prebivališta, a reč je o selu Živica u opštini Požarevac.

Ognjenovi počeci nisu bili nimalo laki zato što nije imao nikakva iskustva u poljoprivredi.

- Imao sam jednu lesku u dvorištu, koja mi je svake godine davala značajnu količinu lešnika pa sam pretpostavio da ću, ukoliko zasadim drvo leske u seoskom ataru, imati isto tako dobar ili sličan rod. Najpre sam stupio u kontakt s poljoprivrednom stručnom službom u Požarevcu i mr Aleksandrom Stojanovićem, koji mi je dao precizne instrukcije za sadnju i koji je nadgledao proces sadnje i period posle toga. Prvo što sam na njivi uradio bilo je duboko oranje, pa sam nađubrio zemlju mineralnim i stajnim đubrivom, pa sam zatim istanjirao zemljište. Tek nakon toga sam zasadio lesku, po hektaru 500 sadnica. Imao sam sreću što je sledeća godina bila kišna i da su mi se

Oprema mu je pomogla da nadomesti nedostatak radne snage

sadnice u velikoj meri primile – priseća se Ognjan.

Kaže i da je prvi veliki problem na koji je naišao bio

uskolisni i širokolisni korovi koji mnogo brže napreduju i razvijaju se u odnosu na samu lesku, pa skoro da nije mogao

godine posle popunjavanja nestalih sadnica došlo do požara u leskarniku.

- Nesmotreni komšija je zapalio svoje biljne ostatke od pšenice, što je nažalost, svuda česta pojava i vatra je prešla na obližnje parcele i zahvatila moju. Tada je izgorelo 30 odsto zasada - priseća se Ognjan.

On se u poslednje vreme suočava sa još jednim problemom, a to je pronalaženje fizičke radne snage. Kako kaže Ognjan, neminovno pronalaženje načina da se savlada taj problem je da se automatizuje proizvodnja, što je moguće više.

- Upravo zato obezbedio sam mašine za kompletnu proizvodnju i obradu lešnika za prodaju, a nabavio sam i mašinu za sakupljanje lešnika za koju još ne mogu da kažem koliko je isplativa jer je sezona sakupljanja u toku – priča naš sagovornik uz napomenu da je proces proizvodnje lešnika dosta zahtevan i sastoji se u prihrani zemljišta, orezivanju

Cena kilograma na pijaci je od 900 do 1.000 dinara

leske, zaštiti leske, u sušnom periodu neophodno je i navodnjavanje, sakupljanje lešnika i sušenje ploda.

Bez obzira na sve poteškoće sa kojima se suočava kaže da neće odustati od proizvodnje zbog ljubavi prema dedovini, ali i realne mogućnosti dodatne zarade koja svakako iziskuje dopunsko vreme od oko 30 dana aktivnog rada po hektaru.

Udruženje proizvođača lešnika Srbije čiji je Ognjan predsednik broji 200 članova.

- Na količinu roda utiče i sam geografski položaj leskarnika. Ovogodišnji rod mi je umanjen za 50 odsto zbog olujnog vetra koji je duvao i oborio lešnik na zemlju 30 dana ranije pre sazrevanja, ali godišnje bude oko dve tone lešnika u ljusci po hektaru. Zapravo, to je fabrika na otvorenom i to moramo da imamo na umu pri bavljenju ovim poslom koji je, kada se sve uzme u obzir, svakako isplativ – ističe Ognjan.

117,59

nU Privrednoj komori Srbije (PKS) smatraju da postoji prostor da država ponovo pomogne pojedinim sektorima privrede u slučaju pooštravanja mera za sprečavanje korone, a zbog kojih bi bio ugrožen rad privrede. Tako su odgovorili na pitanje Tanjuga da li učestvuju u razgovorima o nekom novom paketu ekonomske pomoći.