Dušane, izvini

Dušan Jovanović je bio dete. Lepo, dobro... Taj cvet je, kada je imao samo 13 godina, čizmama pre 23 godine pregazila i ubila mučki grupa mladića, u centru Beograda... Zašto? Zato što je Rom. Dete koje je otišlo da kupi sok do obližnje prodavnice... Ispustilo je dušu na stepenicama, slomljenog vrata.

Skinhedi su okrivljeni jer su oni to i uradili. Ali, ti likovi, koji mrze prvo sebe, pa onda i sve oko sebe, nisu glavni krivci... Iza te formacije kukavica, čoporativne ekipe nesretnih i neostvarenih ličnosti, koja mete za svoje neuspehe traži u drugima, stoji neko ko ih nije na vreme sklonio i opametio. Sramota i krivica je na onima koji žive u Srbiji, onima koji se busaju u prsa, i pričaju o čojstvu i junaštvu, slavnim precima i tradicijama, svima koji su zažmureli, a i dalje se prave gluvi, nemi i slepi...

Kada nacrtaju metu na nekom „malom Dušanu“, udaraju na najbolje, i najjače. Srbija nije, niti će biti zemlja rasista

Na sreću, znam da su takvi, ništavni, u manjini. U mom Kragujevcu, 21. oktobra 1941. su baš ti, takva deca, streljana zajedno sa ostalim građanima. U životu, i u smrti, bili su zajedno. Pobedili su zlo, zagrljeni, za sva vremena.

Imam mnogo prijatelja raznih... I Roma među njima. Mi građani prave Srbije, ponosimo se svojim malim Dušanima. Oni su vrhunski umetnici, sportisti, naučnici, oni su naši prijatelji, najbolji drugovi, komšije. Sa njima se dičimo, navijamo, plačemo i pobeđujemo.

I danas gledamo isti film... Grupe realno komičnih pojava, naoružanih bezumljem i drskošću, neobrazovanjem i nekulturom, kako nasrću na slabije od sebe... Boje se za svoje poslove, za žene, bave se imaginarnim neprijateljima. Na meti su tradicionalno svi koji su različiti u bilo kom smislu... Na meti su i umetnici. Ali, zaboravili su da kada nacrtaju metu na nekom „malom Dušanu“, udaraju na najbolje i najjače. A to je prava Srbija, ona Srbija koja je majka svima, samo njima, skinsima i sličnima, neće biti.zato ARTIPE BORKORO! TUT KAMAV DUŠANE.

(Izvini jagnje. Volimo te Dušane.)