OD DILERA I PROSTITUTKI 33 MILIJARDE
Da i kriminalne aktivnosti, poput prostitucije i prodaje narkotika, popravljaju stanje u srpskoj ekonomiji pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, po kojima su u 2019. ove dve nelegalne delatnosti učestvovale sa 33,3 milijarde dinara u bruto dru
Ako je suditi po tim podacima, prodaja droge je bila unosnija jer je od nje država imala koristi od 17,3 milijarde dinara, odnosno 0,32 odsto BDP, dok je prostitucija donela korist od 16 milijardi dinara, što je 0,3 odsto BDP. Ovaj na prvi pogled paradoks nije novotarija RZS već jedan od evropskih standarda na koji se Srbija obavezala još 2014. godine i od tada ga primenjuje. Čini se da to dobro radi jer evropski zvaničnici nemaju primedbe na ovaj usvojen standard iako je reč o krivičnim delima.
Ilegalni dohodak od prostitucije računa se na procenjenom broju prostitutki, broju radnih dana, klijenata i prosečnoj ceni usluga. Procene ilegalnog dohotka od trgovine drogom temelje se na zaplenjenim količinama,
PREMA PODACIMA RZS, OD PRODAJE DROGE DRŽAVA IMALA KORISTI OD 17,3 MILIJARDE DINARA
učinku policije i cenama droge pri ulasku u zemlju i kod prodaje.
U RZS navode da iako nelegalni poslovi, nije nemoguće obračunati doprinos prostitucije i prodaje narkotika, u ekonomiji zemlje.
- Republički zavod za statistiku je započeo 2014. sa primenom Evropskog sistema računa - ESA 2010 i programa dostavljanja podataka Evrostatu, i od tada su obračunom BDP uključene i neobuhvaćena ekonomija i ilegalne aktivnosti kao njen deo. U skladu s tim, i uz primenu međunarodnih standarda, RZS je u saradnji s Ministarstvom unutrašnjih poslova i specijalizovanim zdravstvenim ustanovama došao do neophodnih izvora podataka i na njima zasnovanih metoda obračuna, odnosno procena. Kod narkotika korišćen je rashodni metod, a kod kod prostitucije proizvodni metod za procenu uticaja ovih pojava na nivo BDP. U poređenju sa drugim zemljama članicama i kandidatima za Evropsku uniju koje koriste istu metodologiju, Srbija se ne razlikuje previše, naprotiv, kreće se u njihovim okvirima - kažu u RZS.
Stručnjaci pak kažu da bi bilo bolje da smo slični i
Potreban je i otklon od postojećeg sistema vrednosti u kojem su prostitutke i dileri zbog para cenjeniji od nekih drugih zanimanja SAŠA ĐOGOVIĆ EKONOMISTA
po drugim standardima iz Evropske unije, ali možda je za početak dobro i to da smo evidentirali u zvaničnu statistiku da prostitucija i prodaja narkotika imaju učešće u BDP i to isto kao šumarstvo i seča drveća, proizvodnja nameštaja, računara, reklamiranje i istraživanje tržišta.
Doduše, poslednjih godina zabeležen je neznatan pad ovih nelegalnih poslova u BDP, ali u poređenju sa drugim, čini se da i dalje cvetaju.
Prema zvaničnoj državnoj statistici, prostituisanje od 2015. do 2019. godine zabeležilo je rast od 25 odsto, a trgovina drogom 20 odsto.
Saša Đogović, autor monografije “Makroekonomska kretanja u Srbiji”, kaže za “Blic Biznis” da iako BDP ne meri moral, ipak je neprimereno da zvanična statistika priznaje pozitivan doprinos nemoralnih i kriminalnih aktivnosti, poput prostitucije i prodaje droge.
- To se ne radi samo u Srbiji već i u evropskim državama. Ali takvi osnovi podizanja BDP su malo degutantni. Bilo bi bolje da rast BDP baziramo na nekim realnijim privrednim temeljima. Da bismo do toga došli, potreban je i otklon od postojećeg sistema vrednosti u kojem su prostitutke i dileri zbog para cenjeniji od nekih drugih zanimanja. Jeste to i deo statistike zemalja EU, ali mislim da bi bilo bolje da smo umesto izjednačenosti sa ovim standardima, bili u istoj ravni i u vladavini prava - kaže Đogović.