„Traktat o žvakanju i mljackanju mrtvaca...“

Žanr: disertacija

Citat: „Januar 1732, sedmi dan. U selu

Medveđa u Kraljevini Srbiji. /Po podnešenoj pritužbi da su takozvani vampiri u narečenom selu sisanjem krvi navodno nekoliko ljudi ubili, visokom nalogu velikoslavne Više komande ovdašnje sledujući da se ta stvar u celosti islediti ima, poslat sam zajedno sa komandujućim oficirima i dva pridodata mu vojna lekara da na rečeno mesto izađem, gde je u prisustvu stalaćkog hajduka, kapetana čete Goršića, barjaktara i nekolicine najstarijih hajduka u selu, predmetna ‘inqustion’ izvršena i sledstveni iskaz od orisutnih uzet: u kojem svi jednodušno zasvedočiše da je pre otprilike pet godina hajduk neki ovdašnji, imenom Arnaut Pavle, padom iz zaprežnih kola sebi vrat polomio; od ovoga se još za života njegovoga čuti moglo da je na Kosovu, u turskoj Srbiji od vampira svakojake muke preživeo te da je morao zemlju sa vampirovog groba jesti ne bi li se kako pretprljenih muka otarasio...“

Kroki: Pon naziv knjige, koja je disertacija đakona iz Nebre i datira iz 1733, jeste „Traktat o žvakanju i mljackanju mrtvaca u grobovima, u kojem se daje veran prikaz svojstava ugarskih vampira i krvopija i ujedno vrši procena svih dosad objavljenih spisa o njima“. Interesantan ugao da se zaviri u istoriju koji pritom, između ostalog, otkriva i danas zanimljivo pitanje odnosa pojedinca/društva i onoga u šta se veruje (ma koliko verovatno ili neverovatno, logično ili nelogično bilo), kao i mehanizama u čoveku koji pokreću, bivaju plodno tle za (ne)verovanje.

Izdavač: „Gradac“, prevod Dragan Panović, 195 strana