Pobeda je moguća, moramo se podeliti u kolone

Dok god režim dominantno kreira predstavu o opozicionom liderstvu i dok god javnost tu predstavu prihvata kao realnost, nije ni čudo što nijedna opoziciona stranka ne prelazi rejting na nivou statističke greške - kaže u velikom novogodišnjem intervjuu za “Blic” bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić.

Ok KAŽB DA OMOZICIGA jooa da povrati, ne samo poverenje svojih bivših glasača, već i nadu, jer su građani zaboravili da je moguće pobediti.

- A siguran sam da je pobeda i te kako moguća. Uostalom, svaki put kada smo ih pobeđivali, ta pobeda je na početku borbe delovala nemoguće. Moramo dopreti do građana inovativnim politikama i političkim sadržajem koji ne nudi samo smenu režima, već i bolji život nakon te promene. U ovakvim medijskim okolnostima, u kojima režim kreira sliku o opoziciji i nameće percepciju o odnosu snaga u opoziciji, jedini način da dođemo do građana je direktna komunikacija kroz intenzivan terenski rad, ali i alternativnim kanalima komunikacije poput društvenih mreža.

Dešavanja u opoziciji su prilično živa. Kako teku sastanci struje koju ste vi okupili i jeste li zadovoljni rezultatima? - To su neformalni sastanci na koje su se odazvali predstavnici većine opozicionih stranaka i pokreta. Dakle, ne radi se o nekoj formalnoj organizaciji, već o sastancima na kojima su dobrodošli svi predstavnici opozicije. Sastanci su predviđeni kao platforma unutaropozicione komunikacije, razmene mišljenja i strateškog usaglašavanja, bez bilo kakvih obaveza i međusobnog diktiranja načina borbe protiv režima. Možda je upravo ta slobodna forma i razlog zbog čega je odziv sve vreme veliki. Dakle, cilj ovih sastanaka je upravo prevazilaženje podela unutar opozicije i osnovna ideja je bila da koordinišemo aktivnosti tako da naše razlike rade za nas, a ne kao do sada protiv nas. I to kroz uvažavanje i poštovanje razlika, a ne nametanje jednoumlja i etiketiranja onih koji imaju drugačiji put. Suština je u fokusu na isti cilj, a ne na različit put do njega. Utisak da se radi o nekoj posebnoj “struji” proizvode oni koji se nisu odazvali sastanku, a ne oni koji učestvuju na njemu. Sve vreme su vrata otvorena i drugim predstavnicima opozicije i nadamo se da će se odazvati našem pozivu i da ćemo poslati sliku jedinstva, a ne podela kao do sada. Nadamo se da će prilika za to biti i poziv koji smo uputili na prošlom sastanku da zajednički pravimo platformu za najavljeni dijalog pod pokroviteljstvom EU i sa onim delom opozicije koji se do sada nije odazivao pozivu na ove sastanke.

Da li je u planu da se proširi taj front?

- Kao što to nije struja, tako nije ni front, već kao što sam i rekao - razgovori opozicije na koje su dobrodošli svi. Plan je da se svakako u jednom trenutku podelimo u kolone, ne samo politički, već i strateški i taktički istorodne. A svrha ovih razgovora je da se mehanizam opozicione borbe podesi tako da u trenutku kada dođe do podela na kolone, te kolone budu koordinisane i sve usmerene samo na jedan isti cilj, a ne da tokom borbe sa režimom kao do sada trošimo energiju, ali i poverenje glasača, na međusobne sukobe. A to da li će veći broj aktera učestvovati u toj ideji, zavisi pre svega od onih koji se do sada nisu odazivali na poziv koji im je sve vreme upućivan.

mojavila se informacija o mogućoj saradnji pdp i ppm koja podrazumeva još neke organizacije. kavodno biste vi podržali Đilasa za gradonačelnika ukoliko on vas podrži da budete predsednički kandidat. Ima li u tome istine? I kako vam se čini ideja?

- Razgovora koji pominjete nije bilo do sada, pa ne bih da odgovaram na hipotetička pitanja. A odluke o svim vrstama saradnje i podrške unutar opozicije donosiću isključivo spram procene da li i u kolikoj meri takve odluke povećavaju šansu da se pobedi Vučićev režim. Dosadašnje iskustvo ne samo sa

koalicionim partnerima, nego čak i sa mojim saradnicima, svakako me čini opreznim za svaki izbor te vrste. I u tom smislu, to iskustvo je dragoceno.

Kako danas gledate na odluku dela opozicije da bojkotuje izbore?

- Ta odluka, nažalost, nikada nije bila dovoljno promišljena. I trenutak kada je objavljena i način na koji je doneta i sprovedena svedoče o nedovoljnom nivou promišljenosti i političkom neiskustvu glasnogovornika bojkota opozicije. Zapravo, nadam se da je to u pitanju, a ne loša namera. Odluka o bojkotu je potpuno zaobišla pitanje značaja lokalnih izbora, a time i očuvanje stranačkih infrastruktura, bez kojih nema pobede na svim budućim izborima. Samim tim stvorena je borba unutar opozicije za lokalne odbore i njihove lidere koji su uspeli da opstanu. Pored toga, bojkot je izazvao dodatnu podelu unutar opozicije na “pravoverne i izdajnike”, a posledice takve boljševičke podele opozicija trpi i danas. Sve to, nažalost, pokazuje da je i dalje izraženija borba za prvo mesto u opoziciji, nego borba opozicije protiv Vučića, što je po prirodi stvari borba za bolje mesto na „Titaniku“i na to uvek ukazujem.

Kako vam izgledaju prenosi iz Skupštine?

- Opasno je što su ti prenosi toliko komični da ljudi često zanemare koliko je ponašanje u Skupštini zapravo iznad svega tragično. Lakrdijaške predstave skreću pažnju sa nivoa ozbiljnosti situacije, jer akteri tih lakrdija nisu glumci koji izvode Nušićev komad, već poslanici u parlamentu. Parlament je jedno od najtragičnijih ogledala sloma srpske demokratije nakon 2012. godinue, u čiju izgradnju smo uložili enormne napore. Nakon 5. oktobra uspeli smo da povratimo ugled Srbije u svetu i da postanemo demokratska zemlja, da bismo danas u ocenama najrelevatnijih međunarodnih institucija bili kvalifikovani kao hibridni sistem, čime smo se survali nazad u Miloševićevo vreme. I poslanici i vlast koja zloupotrebljava očigledne moralne i intelektualne deficite njihovih apologeta iz poslaničkih klupa su nepokolebljivi neprijatelji demokratije. Od najznačajnije demokratske institucije za donošenje zakona u svrhu izgradnje pravne države, parlament je pretvoren u najznačajniju instituciju za panegirike u svrhu izgradnje Vučićevog kulta ličnosti.

Kako komentarišete to što u Srbiji postoji tri miliona ljudi koji ne žele da glasaju za opoziciju?

- Na to je ključno uticalo to što deo opozicije ne odustaje od te besmislene ambicije za bolje mesto na „Titaniku“, a vlast kroz kontrolu poluga za upravljanje javnošću tu ambiciju sve vreme koristi, kreirajući medijsku agendu tako da do najvećeg dela javnosti dolaze samo najnegativnije slike opozicije. Na taj način je režim sve vreme i birao i kreirao svog idealnog protivnika i tako ka biračima slao onakvu sliku opozicije i opozicionih lidera kakva je neminovno dovodila do razočaranja i apstinencije.

REŽIM SVE VREME I BIRA I KREIRA SVOG IDEALNOG PROTIVNIKA I KA BIRAČIMA ŠALJE SLIKU OPOZICIJE I OPOZICIONIH LIDERA KAKVA NEMINOVNO DOVODI DO RAZOČARANJA I APSTINENCIJE