DEMAGOŠKI, POLITIČKI I SINDIKALNI OTPORI
- Bilo bi dobro da je transformacija ovih preduzeća odavno završena jer bi uštedeli novac izgubljen u njihovom subvencionisanju. Njihova uspešna transformacija ne trpi strategiju kreni -stani, jer se sa promenom vlasti sve zaustavlja i kreće iz početka. Postoje i jaki demagoški, ali i politički otpori koji se filuju u oblande otpora delimičnoj privatizaciji, a u suštini radi se o želji da se produži partijsko upravljanje i kadriranje. Otpora ima i iz privilegovanih poslovnih krugova, jer su velike javne nabavke ovih preduzeća i dalje najveća šansa za unosne poslove. Tu su i sindikalni otpori da se ne izgube stečene privilegije. Da zaključim, restrukturiranje ovih preduzeća je uvek bilo političko pitanje. Bez restrukturiranja i delimične ili potpune privatizacije javnih i državnih preduzeća nema ni uspešnog završetka tranzicije ni stvaranja uslova za trajni i održivi rast.
ČLAN KRIZNOG ŠTABA, EPIDEMIOLOG DR Predrag Kon upravo je 2020. obeležio kao ličnost koja je na mnoge načine prešla preko svojih granica, a sve u želji da, kako on to često i govori, “izađemo iz ratnog stanja” i “pobedimo ovu pošast”.
Intervju sa, slobodno možemo reći, jednom od ličnosti godine, počinjemo kao i svaki naš dosadašnji razgovor sa njim, pitanjem: “Kako ste, doktore?”, na šta on, kao i mnogo puta do sada, jednostavno odgovara: “Trudim se.” Obećavamo mu da pitanja neće biti formalna, a nakon pretresanja dnevnih dešavanja, vraćamo se na njegove početke u vreme kada je bio vojni lekar.
Kako ste se odlučili da postanete epidemiolog?
- Bio sam lekar u vojnoj medicini. Vrlo brzo sam shvatio da me najviše zanima i da je zapravo najvažnija preventivna medicina, a kao grana koja se izdvojila ispred svih bila je epidemiologija. Tako sam se nekako odlučio da krenem tim putem.
Da li ste u tom trenutku očekivali da će se desiti pandemija ovih razmera? - Želeo sam da budem epidemiolog, ali zaista nisam očekivao da bi ovako nešto moglo da se desi. Meni je kao vojnom lekaru bilo značajno da sprečavam bolesti u vojsci, to je bila moja primarna motivacija da se opredelim za epidemiologiju. Mislim da sam u toj oblasti stekao poverenje.
Kada ste izašli iz vojske?
- Iz vojske izlazim ‘95. godine. Mislio sam da treba dalje da napredujem, a moje unapređenje u vojsci bilo je upitno i sporo. Nismo se rastali uz teške reči, i dan-danas imam tamo prijatelje i ljude koje poštujem.
Korona je definitivno obeležila godinu za nama. Da li postoji neki trenutak kada ste i sami mislili da ste zaraženi opasnim virusom?
- U svakodnevnom sam kon
Imamo regulatorno telo u 50 najboljih u svetu. To je dovoljno. Mislim da se situacija drastično menja. Doći će i efikasniji lekovi, trajaće ovo, ali ne na ovaj način. Mislim da će nakon leta biti značajno opuštenija situacija.
Kad smo kod popuštanja mera, da li vama lično nedostaje odlazak u kafanu, prisniji odnosi. Videli smo da volite muziku...
- Ja sam potpuno drugačiji čovek od ovog kojeg viđate svakodnevno. U javnosti ja sam profesionalac, lekar koji brine za zdravlje nacije. Privatno, ja sam čovek pesme, šale... Često se dešava da dođem kući nakon nekog gostovanja i upitam ukućane: “Jeste gledali onog Kona, je l’ bio dosadan kao i uvek?”.