POKUŠAJ CEPANJA LEKARA
- Najznačajnije za mene je što je došlo do pokušaja cepanja lekara. O tome nema ni govora. Mi smo svi, ponavljam, na istom zadatku. Mere koje su preporučene usvojene su mahom zajedničkom odlukom. Bilo je cepanja u razmišljanjima, ali odluke koje su donete su zajedničke.
Država i građani očekuju da preduzeće „Koridori Srbije“bude generator brzog razvoja i rasta. Ako pogledate kartu sa izgrađenim putevima i pravcima čija je gradnja u toku, videćete jasno koliko je Srbija posvećena razvoju mreže modernih puteva, kaže za “Blic” Aleksandar Antić.
Direktor „Koridora Srbije“objašnjava i da nema velike razlike između posla ministra energetike koji je obavljao donedavno i direktora „Koridora“jer su i energetika i izgradnja puteva strateški važni za Srbiju.
Nakon formiranja nove vlade, sa mesta ministra rudarstva i energetike došli ste na mesto direktora “Koridora”. Da li ste zadovoljni rezultatima u resoru koji ste vodili?
- Srbija je godinama jedan od najvećih igrača u energetici i rudarstvu u ovom delu Evrope. Vodio sam resor koji se dinamično razvijao proteklih godina, jer to je bio jedan od prioriteta naše državne strategije za rast ekonomije. Zadovoljan sam rezultatima, uradili smo mnogo u energetskom sektoru, pre svega u gradnji novih i obnovi i modernizaciji postojećih kapaciteta, poput izgradnje gasovoda Balkanski tok, izgradnje 500 megavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, modernizacije Rafinerije u Pančevu sa postrojenjem za duboku preradu, modernizaciju TE Kostolac. Veliki rezultat je i partnerstvo sa kineskim „Ziđinom“u RTB „Bor“, koje je udvostručilo proizvodnju, čime je Srbija, uz ostale projekte, postala najpouzdaniji partner Kine u Evropi. Uspostavili smo jaču regionalnu energetsku saradnju, kroz razvoj projekta gasnog Interkonektora sa Bugarskom (IBS), ili, na primer, projekata hidroelektrana na Drini. To su investicije koje Srbija nije imala poslednjih decenija, one su strateške, dugoročne i obezbeđuju sigurnost za hiljade radnih mesta i direktno utiču na rast našeg BDP-A. Ima još mnogo započetih poslova, posebno u oblasti obnovljivih izvora energije, u istraživanju i eksploataciji minerala i u njima tek predstoji puno iskorišćavanje kapaciteta koje Srbija poseduje.
ENERGETIKA I RUDARSTVO, S JEDNE, I GRADNJA PUTNE INFRASTRUKTURE S DRUGE STRANE, PREDSTAVLJAJU NAŠE VRHUNSKE RAZVOJNE PRIORITETE, KAŽE ANTIĆ
Koliko se razlikuju ove dve pozicije, koji izazovi su pred vama?
- Ima razlike, naravno, ali ja bih pre govorio o sličnostima, jer one motivišu na što efikasniji rad. Energetika i rudarstvo, s jedne, i gradnja putne infrastrukture sa druge strane, predstavljaju naše vrhunske ekonomske i razvojne prioritete i to su sektori od kojih se s pravom očekuje da budu pokretači cele ekonomije. Vođenje preduzeća „Koridori Srbije“posmatram kao izuzetno odgovoran posao, od kojeg država i građani očekuju da bude generator brzog razvoja i rasta. Ako pogledate kartu sa nedavno izgrađenim i sa putnim pravcima čija je gradnja u toku, videćete veoma jasno koliko je Srbija posvećena razvoju mreže modernih puteva. Ne bez razloga, i predsednik Vučić naglašava ovu dimenziju naših razvojnih planova kao najvažniju, zato ga često vidimo pred kartom Srbije kako objašnjava koji su auto-putevi u gradnji, koji su završeni, a koji su u pripremi.
Obišli ste radove na mostu kod Šapca, kako teku radovi? Kada će se početi sa radom i na autoputu Ruma-šabac-loznica?
- Ministar Momirović i ja smo se uverili da radovi na trasi Ruma-šabac napreduju brže od planirane dinamike. U ovoj fazi, prioritet je da se završi još 14 od ukupno 371 šipa, koji će nositi most preko Save dugačak 1,33 km, a ovaj deo posla će biti realizovan do kraja godine. Radovi na trasi od mosta prema Rumi trebalo bi da počnu od marta, s obzirom na to da je projektovanje trase u završnoj fazi i da je za prvih pet kilometara autoputa rešena eksproprijacija. Ponosan sam na sve koji su uključeni u ovaj projekat, jer su uspeli da prevaziđu kašnjenja i mi završavamo ovu godinu sa nekoliko procenata realizacije iznad planiranog.
Počeli su radovi na Moravskom koridoru. Kada se može očekivati završetak na nekoj od deonica i kojoj?
- Izgradnjom koridora od Pojata do Preljine dobićemo prvi digitalni autoput dužine 112,3 km, sa optičkim kablovima i obaveštenjima za vozače. Na ovom projektu do sada je bilo određenih kašnjenja, ali od stupanja na funkciju imao sam niz aktivnosti sa resornim ministrom i premijerkom Brnabić, koji već doprinose smanjenju kašnjenja. Tokom zajedničke posete na mostu preko pruge Beograd-niš i Jovanovačke reke, upoznali smo se sa stanjem radova na terenu i dali dodatni podstrek izvođaču „Behtel-enka“da određena kašnjenja, koja smo zatekli na Sektoru 1, prevaziđu i vrate projekat u predviđene rokove. Podsećam da je ovo jedan od projekata „Koridora“, koji je deo agende „Srbija 2025“, prepoznat od strane Vlade i predsednika Vučića kao projekat od najvišeg državnog interesa. Uveren sam da će prva deonica od Pojata do Kruševca biti završena u toku 2022. godine.
Najavljena je izgradnja autoputa “Vožd Karađorđe” kroz Šumadiju?
- Pokrenuli smo postupak javne nabavke za izradu Generalnog projekta sa Studijom opravdanosti za izgradnju državnog puta prvog reda „Vožd Karađorđe“, koji će spojiti centralni deo Šumadije sa Istočnom Srbijom. Ovaj autoput biće najbrža veza istočne Srbije sa centralnom i zapadnom, kao i koridorima 10 i 11. Put će biti dugačak 220 kilometara, a gradnja će biti podeljena na pet deonica. Nova saobraćajnica proći će kroz opštine Lazarevac, Sopot, Mladenovac, Aranđelovac, Topola, Rača, Lapovo, Velika Plana, Svilajnac, Despotovac i Bor.
Gradnja ovog autoputa prepoznata je kao projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju, jer će omogućiti neuporedivo bolje povezivanje delova Srbije. To će u perspektivi doneti još dinamičniji razvoj lokalnih ekonomija, bolji ambijent za dolazak investicija, a samim tim i smanjenje nezaposlenosti.
Koji su još planovi “Koridora” za sledeću godinu?
- Već u januaru očekujemo završetak petlje „Sopot“na istočnom kraku koridora 10 kod Pirota. Izgradnjom ove petlje dobićemo dodatni podsticaj za privredni razvoj čitave istočne Srbije i bolju povezanost lokalnih sredina. Petlju „Batajnica“, koja je deo obilaznice oko Beograda, završićemo u ugovorom predviđenom roku, a to je april 2021. Završetkom ove petlje biće omogućeno povezivanje autoputa E75 sa naseljem Batajnica i logističkim centrom za intermodalni transport.