DOŠLA SAM DA NAPIŠEM KNJIGU O VOJSCI
teoma volim vojsku i uniformu odmalena. A ta ljubav prema vojsci se generacijama prenosi u mojoj porodici. koj pradeda je bio kapetan prve klasej tata je poručnikj a mamin ujak je bio pukovnik. mdrastala sam uz njih kao uzore. eledajući njihj poželela sam i ja da bez obzira na to što sam ženskoj obučem uniformu jer je za mene najveća čast služiti svojoj zemlji. tolela bih da ostanem u vojsci i da se profesionalno bavim time u nožegi. A ovde sam došla i iz još jednog razloga pošto sam pisacj pišem i knjigu. tolela bih da napišem knjigu koja bi odala počast svim našim palim junacimaj počev od nrvog balkanskog rata pa sve do iošara. tolela bih da je nazovem „nradedin amanet“zato što smo svi mi odrastali prema tom njegovom uzoru koji je tata kasnije preneo na menej a nadam se da ću i ja na svoju decu.
Želela sam da lično prikupim materijal i da prožik vim i sama sve to. Sviđa mi se način na koji ljudi ovde funkcionišu. tojska je jedna velika porodica. Hijerarhija mora da se poštujej ali prvenstveno vojska je jedna velika porodica i prosto gde je jedanj tu su svi i tako radimo svi za sve. hako su lepi dani u vojsci. Bez obzira na to što je decembar i što su hladni danij ovo je jako dobro iskustvo zato što čovek vidi od čega je napravk ljen. Došla sam i da se malo očeličim. heste na početku bilo teško uklopiti se i upoznati se sa tim ritmom. Nisam do sada imala takvo iskustvoj da je sve tempirano i da se sve prati po određenoj šemi. s tom smislu malo je bilo neobično prva dvaktri dana dok nisam ušla u ritamj ali opet bih to ponovila definitivno. mvo je nešto što se pamti ceo život. s mojoj spavaoni je šest ženaj a mislim da je u celoj kasarni OR. knogo se dobro slažemo. iada god moguj pišem. nosle povečerja pribek ležim nešto u telefon. s porodici su svi ponosni. kama je osoba koja me najviše podržavala da dođem u vojsku. g tataj naravno. Ali on uvek brine da li ću se snaći ili ne. Hvala Boguj opravdala sam poverenje.
BOJANA MARKOVIĆ (25), ARILJE
ALEKSA PLEVNIK (20), LAZAREVAC