NE RAZMIŠLJAM O KRAJU
Marko Simonović ima 34 godine i priznaje da ne razmišlja o kraju karijere.
- Osećam se dobro i ne vidim još kraj karijere. Kako vreme odmiče, sve sam bolje i bolje. Slušam telo, radim ono što mi prija. Možda deluje da sam subjektivan, ali iskreno, nisam jer stalno pitam trenere kako im delujem. I oni kažu da je na treningu sve super. Imam još ove i sledeće sezone ugovor sa Zvezdom, a onda ako uhvatim još dve-tri sezone negde da odigram okej, ako ne, ništa. Važno je samo ići napred. najbolji u svim takmičenjima.
Vratili smo se na priču o Zvezdi u kojoj je turbulentno već nedeljama. Pred kraj godine je došlo do smene trenera pa je mesto Saše Obradovića zauzeo ljubimac „delija” Dejan Radonjić.
- Moram da ostanem uzdržan i ne mogu da kažem ni da je to dobar ili loš postupak. Prvo, žao mi je zbog Saše jer je on dao sve od sebe. To je čovek koji 24 sata dnevno živi košarku, bukvalno je celog sebe utkao samo da Zvezda uspe. A onda vi znate kakvu ja saradnju imam sa Radonjićem i koliko dugo mi već sarađujemo. Dejo je neko sa kim imam sjajan odnos tokom cele karijere. Poznajem Radonjićev sistem, on poznaje sistem Zvezde i neće tu trebati mnogo vremena za uklapanje. Zato ne mogu da dam nikakav komentar.
Osim da ćemo se boriti da budemo što bolji.
Ono što Simonoviću sve vreme fali je, naravno, huk sa tribina.
- Zvezda je po navijačima prepoznatljiva i sada kada nema njih, osećamo se kao ptica kojoj su odsečena krila, a kojoj je rečeno da treba da leti. Pa kako da leti bez njih? Mnogo nam nedostaju, ali zdravlje je na prvom mestu. Sport ne sme da stane, jednostavno, dobar je i za razonodu u ovako teškim trenucima. Nadam se da će sve ovo brzo proći i da ćemo ponovo biti zajedno. To bi mi bio najdraži poklon. Kada je dolazio u Zvezdu, sa Malog Kalemegdana su poručili da će on biti „produžena ruka” Saše Obradovića. Odnosno da bi sve ovo moglo da predstavlja uvod Simonovića u trenerske vode.
- Interesi Crvene zvezde su na prvom mestu, pa tek onda svi naši individualni. Šta god budu treneri od mene tražili, ja ću odgovoriti na najbolji mogući način. Svi radimo u interesu kluba.
I za kraj razgovora, vraćamo se na početak:
- Jedino što je bitno jeste da budemo zdravi i da sačuvamo prisebnost. Nije lako, znam, ali moramo polako. Mislim da smo u celoj toj jurnjavi za novcem, uspehom, zaboravili da budemo srećni. Zato svima želim da pronađu ono što ih čini srećnim i da se trude to da sačuvaju. I zdravlje! To je na prvom mestu.
budućnost selektorskog mesta. Baš kao što su bili na terenu, njegovi puleni su ozbiljno shvatili i trenerske obaveze, pa je tako Grbić uspešno vodio reprezentaciju, a onda i Slobodan Kovač koji je sa nacionalnim timom osvojio zlato na ep.
- Trudim se da ne popujem i nemam komplekse tih vrsta. Obično stari ljudi udave mlade. Sve bi oni nešto drugačije uradili, ali ja se trudim samo da odgovaram na pitanja i da osete moje prisustvo, da sam uvek tu ako bilo šta treba.
Gajić mora da bude zadovoljan radom Saveza. Devojke su aktuelne svetske i evropske šampionke i olimpijske vicešampionke, momci su aktuelni prvaci Starog kontinenta.
- Ponosan sam. Mi smo Savez koji ima 18.500 registrovanih igrača i igračica. Registrovani su ili kod nas ili u nekim od naših 11 regionalnih centara. Imamo 293 kluba sa 1.200 ekipa, trenersku organizaciju sa oko 800 trenera, sudijsku sa oko 800 sudija. Imamo dobar i razgranat sistem takmičenja u mlađim kategorijama, bič volej, imamo nešto što nema niko od Saveza, a to je da mi svake godine imamo seniorske muške i ženske reprezentacije koje funkcionišu kao klub jer su po pet-šest meseci zajedno na okupu.
Ističe da sada utakmice gleda sa većim uživanjem kada je predsednik nego dok je bio trener.
- Kada si trener ti ne gledaš utakmicu već je igraš. Treneri su naintegralniji deo ekipe, posebno u odbojci. Sada mi je super, uživam kao predsednik u tom sportskom delu. Posao mi je dosta olakšan jer od kada sam na čelu Saveza, a tome ima četiri godine, sve što sam tražio od MOS-A, OKS-A i od predsednika Aleksandra Vučića, sve sam dobio. njemu hvala što podržava sve sportove. To je istina.
nasmejao se kada smo ga pitali da li postoji nešto što bi promenio u karijeri:
- Sve bih promenio. Moram da se zahvalim svim saradnicima koji su bili sa mnom, svim igračima, a ja sam čovek koji je shvatao jednu stvar, a koja je važna za svakog trenera: kao što su sveštenici bogobojažljivi, ja sam čitav život bio stručno bojažljiv i smatrao sam da svaki trener koji radi sa ljudima mora da analizira, uči, usavršava, jer ima neverovatnu odgovornost - zaključio je Gajić.