Dr Babić: Ovako je pretio i SAJS, ali smo ga zaustavili
Ispustili smo loptu, ovako je pretio i SARS 1, ali smo ga zaustavili
Virus stalno mutira. Upravo se širi novi soj. Ali na sreću, koronavirusi skupljaju mutacije relativno sporo u odnosu na druge viruse. Grip, na primer, može da „reasortira” svoj genom između sojeva i da tako zaobiđe otpornost svake godine. Koronavirusima je to mnogo teže. ao jiloš babići keroobiolog i molekularni biolog iz San Dijega, kaže za „Blic“da novi korona mutanti zasad nisu u stanju da zaobiđu otpornost od vakcina, a što se samog virusa tiče, da je on prirodnog porekla, “što se lepo vidi u njegovom genomu”.
godinu dana traje borba sa virusom korona. bilo je raznih priča o njegovom nastankui kako se prenosii da li ostaje na površinamai da li mutira... Šta u ovom trenutku možemo sa sigurnošću da kažemo?
- Novi virus je postao centar rada cele svetske naučne zajednice i naučili smo mnogo. Prenosi se kroz vazduh, u kapljicama. Kapljice iz usta ispuštene tokom govora ili kašlja su veće, sa više virusnih čestica. Kapljice iz pluća (magla u dahu kada dišete zimi) su manje i najčešće je potrebno direktnije ili duže izlaganje za infekciju. Mada virus teorijski može i jednom česticom da izazove zarazu, manji broj virusa koji uđe u organizam znači i manju šansu da se zarazite i veću šansu za blagu bolest ako se zaraza desi. Zbog ovoga se insistira na distanciranju i na nošenju maski.
Maske smanjuju domet kapljica koje izlaze iz pluća i usta zaražene osobe. Vi nosite masku pre svega da zaštitite druge ljude od sebe u slučaju da ste inficirani a da to ne znate. Drugi ljudi vas štite od sebe tako što oni nose maske. Ovo je prosta razmena osnovne društvene odgovornosti.
jnogo se priča o mutiranju virusa?
- Virus stalno mutira. Upravo se širi novi soj, oko 70 odsto zarazniji. Ali na sreću, koronavirusi skupljaju mutacije relativno sporo u odnosu na druge viruse. Grip, na primer, može da “reasortira” svoj genom između sojeva, i da tako zaobiđe otpornost svake godine. Koronavirusima je to mnogo teže. Novi mutanti zasad nisu u stanju da zaobiđu otpornost od vakcina. Virus je prirodnog porekla, što se lepo vidi u njegovom genomu. Znamo i verovatne puteve kojima se razvio (ukrštanjem sojeva iz pangolina sa sojevima iz šišmiša), i nema tragova veštačkog mešanja. Pojava novog virusa nije nikakvo iznenađenje. Ovo se stalno događa, i uvek će se događati, takva je priroda. Virus side je nastao od SIV virusa primata, MERS koronavirus je prešao na ljude sa kamila, španska groznica sa svinja itd., samo deo primera iz poslednjih sto godina. Ne toliko davne 2003. SARS-1 koronavirus je pretio da nam napravi ovo što sada imamo, ali je zaustavljen i iskorenjen herojskim naporom virologa i lekara (i ogromnim karantinima). Ovaj put smo
NE TOLIKO DAVNE 2003. KORONAVIRUS SARS-1 JE PRETIO DA NAM NAPRAVI OVO ŠTO SADA IMAMO, ALI JE ZAUSTAVLJEN I ISKORENJEN HEROJSKIM NAPORIMA VIROLOGA I LEKARA I OGROMNIM KARANTINIMA. OVAJ PUT SMO ISPUSTILI LOPTU
ispustili loptu i vidimo koliko nas to košta. Umesto priča o veštačkim izvorima, treba da shvatimo da se ovo stalno dešava i da se spremimo za sledeći slučaj.
Odakle virus kreće u napad? Ono što znamo jeste da je u pitanju sistemska bolest, šta to konkretno znači?
- Virus počinje zarazu skoro uvek u gornjim respiratornim putevima (nos, usta, grlo). Odatle ide prema plućima, gde većina ljudi ima najveći problem. U toku tog procesa virus može da zarazi i razne ćelije unutar krvotoka i limfnog sistema, čime se širi kroz telo. Direktno može da zarazi srčani mišić, bubrege i mnoge druge organe. Veliki deo oštećenja nastaje zato što izaziva zgrušavanje krvi; takva gušća krv jako teško prolazi kroz periferne kapilare, zbog čega razna tkiva u telu ostaju bez kiseonika. Sistemski znači da virus utiče na ceo organizam.
ka udaru su hronični bolesnici, ljudi sa pridruženim bolestima, malignitetom... Ali imali smo i primere zdravih ljudi koji su imali tešku kliničku sliku, a neki su i umrli...
- Statističke brojke je jako teško razumeti ako se ne stave u kontekst. Uzeću sebe kao primer - 42 godine, muški pol, normalna prosečna telesna težina, bez drugih komorbiditeta. Ja sam u niskoj rizičnoj grupi, 0,2 odsto smrtnost od virusa. To izgleda kao jako mali broj, delić procenta, zar ne? Ali u praksi, ako se razboli 500 ljudi poput mene, jedan će umreti; oko 75 će završiti u bolnici, 18 na intenzivnoj nezi. Iz tog ugla taj “mali rizik” ne izgleda tako mali. Kada dobijete virus, vi popunjavate lutrijski listić i nadate se da ćete dobiti laku bolest kao nagradu. Što ste mlađi i zdraviji, to su vam šanse bolje; ali lutrija je uvek lutrija.
Kako ćemo reagovati na bolest, zavisi od imuniteta, imunolozi preporučuju vitamine C i D i probiotike, cink i selen. Kakvo je vaše mišljenje, da li je vitamin D toliko moćan da razori virus na toj takozvanoj prvoj liniji odbrane?
- Vitamin D je važan ako vam je ustanovljen nizak nivo u krvi; u tom slučaju, svakako treba suplementirati. Van toga uopšteno - lekari širom sveta su pokušali razne verzije raznih suplemenata bez nekih većih uspeha. Takođe, nema korelacija sa prethodno poznatim statusima po ovom pitanju. Na primer, u više država sveta (Turska, Indija, mnoge druge) je vrlo veliki broj ljudi koji imaju jako niske nivoe vitamina D u krvi, pogotovo među starijom populacijom. Da vitamin D proizvodi zaista ogroman efekat, mi bismo u tim državama videli mnogo veću pošast nego u onima koje imaju bolje prosečne nivoe. Ali takvog efekta nema. Svakako uvek treba da se držite onoga što vam vaš lekar prepiše, a probiotici, vitamini i minerali su retko štetni. Možete ih uzeti po tom principu, ali ne očekujte od njih neku veliku zaštitu. (Izuzetak su vitamini A i E, koje nikada ne treba uzimati na svoju ruku kao suplemente, samo po direktnom uputstvu lekara.)
Veliki procenat ljudi se lako izborio sa virusom, da li razvoj kliničke slike zavisi od količine unetog virusa?
- Klinička slika zavisi od količine unetog virusa, ali i od mnogih drugih faktora. Da li ste preležali neki od četiri vrste koronavirusa koji su prethodno postojali i koji vam mogu dati delimični imunitet? Da li imate autoantitela protiv intereferona? Da li imate određene genetske faktore koji su povezani sa težinom bolesti? Ali čak i kada izmerite sve te poznate faktore, predviđanja ostaju jako loša. Stotine naučnih grupa je pokušalo da proizvede nekakav test kojim bi se moglo ustanoviti ko ima veći, a ko manji rizik od teške bolesti - važna stvar koja bi nam omogućila da znamo koga treba posebno zaštititi i kome treba prvo dati vakcine. Ali za sada, nažalost, nijedan od tih testova nije bio uspešan u praksi.
Vakcine su tu. Kakav je njihov kvalitet, s obzirom na to da su napravljene u relativno kratkom periodu?
- U tradicionalnim studijama vakcine se ispituju godinama, korak po korak. Ovo je sada zamenjeno paralelnim studijama koje testiraju ogroman broj volontera istovremeno - po ogromnoj ceni, uložene su desetine milijardi dolara. Rezultati koji su do sada objavljeni izgledaju jako dobro. Meni, lično i profesionalno, vakcine izgledaju zaista sigurno; ali da bih zaista objasnio zašto tako mislim, bio bi mi potreban mnogo duži tekst nego što je ovaj odgovor. Otud, moj predlog vašim čitaocima je sledeći: pogledajte vakcinu sa stanovišta procene rizika. Virus je sada endemski, toliko se proširio da neće biti iskorenjen. Znači, ako se ne vakcinišete, pre ili kasnije ćete se zaraziti. Rizici virusa bi do sada trebalo da vam budu makar donekle jasni. Ako imate 60 godina i srčani ste bolesnik, virus je ogromna pretnja. Ako kao ja, spadate u relativno niskorizičnu grupu, i dalje se kockate sa šansom da umrete jer je smrtnost 1 prema 500. Za školsku decu ova crna lutrija je još i najbolja, ali i dalje nosi jednu smrt na svakih 10.000-20.000 zaražene dece. Plus, čak i ako se ne brinete za sebe lično, morate da uzmete u obzir šansu da virus prenesete nekome ko je ranjiviji, koji zbog vas može da strada.
AKO SE NE VAKCINIŠETE, PRE ILI KASNIJE ĆETE SE ZARAZITI. RIZICI VIRUSA BI DO SADA TREBALO DA VAM BUDU JASNI. AKO IMATE 60 GODINA I SRČANI STE BOLESNIK, VIRUS JE OGROMNA PRETNJA. AKO SPADATE U NISKORIZIČNU GRUPU, I DALJE SE KOCKATE, SMRTNOST JE 1 PREMA 500. ZA ŠKOLSKU DECU OVA CRNA LUTRIJA JE JOŠ I NAJBOLJA, ALI I DALJE NOSI JEDNU SMRT NA SVAKIH 10.000-20.000 ZARAŽENE DECE