NEPOTREBNI DEDA MRAZE

SRBEIako te svuda u svetu očekuju s nestrpljenjem – u Srbiji s nestrpljenjem čekaju da nestaneš, jer šta će nama Deda Mraz za Novu godinu kad imamo Vođu „da se smrzneš“– tokom cele godine. Zato, miči nam se iz života, jer ko si ti da bar na tren pomutiš slavu sveprisutnog, sveznajućeg i svemogućeg.

docentom Ivom Udovičićem, koji učestvuju u lečenju, ali su zaduženi i da sve bude organizovano i koordinisano, da uz podršku uprave VMA i Uprave za vojno zdravstvo uvek bude dovoljno medicinskih sredstava i zaštitne opreme. Medicinski tehničari/ sestre, drugi zdravstveni radnici i tehničko osoblje su takođe većinom iz sastava vojnog zdravstva, ali imaju i pomoć od kolega iz civilnog zdravstva.

Od situacije kada smo se bavili svojom strukom, lečeći različita oboljenja iz svojih oblasti, došli smo do toga da svi radimo isti posao – borba protiv kovida je naša nova realnost. Iako je u pitanju jedan virus, odnosno jedna bolest, ona ima multisistemski karakter, što znači da naročito „voli“pluća, ali i većinu drugih organa, tako da manifestacije kod različitih pacijenata ne moraju biti iste, a tu se najbolje vidi korist od mešovitih timova. Pored teških upala pluća, pacijenti često dobijaju poremećaje srčanog ritma, kardiovaskularne događaje (arterijski i venski tromboembolizmi – koronarni sindrom, plućna embolija, moždani udar...), poremećaje metabolizma šećera i elektrolita, poremećaji digestivnog sistema... Pored telesnih, virus može izazvati i različite psihološke poremećaje, tako da je kod većine obolelih prisutna anksioznost, odnosno strah od bolesti, a kod nekih i osećaj bliske smrti. Dešavaju se i depresivne reakcije, ponekad i psihotične sa izraženim nemirom i agresivnošću. U početku smo ove probleme rešavali sami uz pomoć psihologa koji su od početka bili prisutni, ali smo ojačali redove sa dva izvrsna psihijatra, koji su lečenje ove problematike podigli na viši nivo.

Najteže nam pada kada smo u situaciji da lečimo svoje kolege. Pojedini su imali teške kliničke oblike bolesti, neke smo uspeli da spasemo, a neki su nažalost izgubili bitku. Lečenje je isto za sve pacijente, kao i naš odnos prema njima. Razlika je u tome što pacijentima koje lično ne poznajemo pružamo empatiju, odnosno trudimo se da razumemo njihove emocije i probleme, dok prema ljudima koje poznajemo godinama, od kojih su neki izgarali zajedno sa nama u ovoj borbi, imamo i lični odnos, tako da svaki gubitak neizbežno odnosi deo nas samih.

Kako se osećate posle toliko vremena borbe, možete li da uporedite utiske od prvog talasa dosad?

- Dobro se sećam početka. Krajem marta kada smo krenuli u borbu, nismo znali sa čime ćemo se suočiti. Nije bilo straha, ali je postojala doza neizvesnosti. Nismo ni slutili da će ovoliko potrajati. S druge strane, posle deset meseci lečenja kovid pacijenata, iako sa globalnog stanovišta situacija deluje jako teško, kako po broju obolelih, tako i po težini kliničke slike, u profesionalnom smislu za nas postaje sve zanimljivije. Iako se u medicini svakog časa pojavljuju nova saznanja, nemamo često priliku da se sretnemo sa novim entitetom, odnosno oboljenjem. U početku smo znali osnovne stvari o novom korona virusu i njegovim kliničkim manifestacijama, a sada smo došli do tačke kada već imamo zavidno znanje o tome, kao i o terapijskim mogućnostima. Iako je umor prisutan, mogu slobodno u ime svih kolega iz našeg sastava da kažem da imamo snage da izdržimo do kraja, koliko god bude trebalo. U prvom talasu kada je bio manji broj obolelih, hospitalizovani su i pacijenti sa lakšom kliničkom slikom, pre svega iz epidemioloških razloga, odnosno izolacije, a sada se u bolnici leče samo oni sa srednje teškim i teškim oblikom oboljenja.

Čuli smo od mnogih medicinara da su u trećem talasu začuđeni brzinom i agresijom virusa korona. Da li virus u trećem talasu zaista agresivnije napada pluća? Zašto je to tako?

- Iskreno, mislim da je najviše u pitanju igra brojki. Poznata je činjenica da virusi mogu da mutiraju tokom vremena, odnosno da nastanu izmene u njihovom genomu, što je naročito izraženo kod virusa gripa, a određene izmene utvrđene su i kod novog korona virusa. Mutacije mogu dovesti kako do izmena u kontagioznosti, odnosno sposobnosti prenošenja virusa sa jedne na drugu osobu, tako i u patogenosti, odnosno virulenciji, tj. sposobnosti da izazovu bolest. S druge strane, sada je daleko veći broj obolelih, tako da je proporcionalno daleko više onih sa upalama pluća, kritično obolelih koji zahtevaju intenzivno lečenje i preminulih. Aktuelni procenat smrtnosti od kovida u našoj zemlji je nešto manji od jedan odsto.

Da li je svaka upala pluća u kovidu životna opasnost?

- Ne mora svaka upala pluća u kovidu značiti životnu opasnost, ali zahteva pregled lekara i adekvatnu terapiju. Poznato je da sa godinama života raste rizik za komplikovani klinički tok i smrtni ishod. Isti je slučaj sa pacijentima koji su gojazni ili boluju od kardiovaskularnih bolesti, dijabeta, malignog oboljenja... Što se tiče kliničkih pokazatelja, nepovoljni znakovi su smanjena zasićenost arterijske krvi kiseonikom, poremećeno mentalno stanje pacijenta, visok

LEČENJE SVAKOG POJEDINCA JE IZUZETNO KOMPLEKSNO I ZAHTEVNO, A U ISTO VREME IMAMO OGROMAN BROJ OBOLELIH

Dobro se sećam početka. Krajem marta kada smo krenuli u borbu, nismo znali sa čime ćemo se suočiti. Nije bilo straha, ali je postojala doza neizvesnosti. Nismo ni slutili da će ovoliko potrajati