Odlučuje se o sudbini Džulijana Asanža
Britanski sud će u ponedeljak odlučiti da li će Džulijan Asanž biti izručen u SAD, gde mu preti optužnica po 18 tačaka zbog objavljivanja poverljivih informacija, nakon što i dalje nema pomilovanja od strane Donalda Trampa.
Tramp je krajem decembra pomilovao 15 osoba, ali Asanža nije bilo među njima i šanse da se to desi su sve manje. Asanž (49) je optužen za zaveru za posedovanje i otkrivanje nacionalnih odbrambenih informacija, zaveru za upad u kompjuter, posedovanje nacionalnih odbrambenih informacija (sedam tačaka) i otkrivanje nacionalnih odbrambenih informacija (devet tačaka), za šta mu preti 175 godina zatvora.
On je postao poznat javnosti kad je 2010. objavio niz diplomatskih depeša koje mu je obezbedio američki vojnik Čelzi Mening (prethodno Bredli Mening), nakon čega je pokrenuta krivična istraga u SAD. Mening je Vikiliksu dao skoro 750.000 poverljivih ili osetljivih vojnih i diplomatskih dokumenata. Uhapšen je i osuđen na 35 godina zbog kršenja Zakona o špijunaži i drugog i u zatvoru je proveo sedam godina, nakon čega ga je pomilovao Barak Obama 2017. Ali dok je Mening na slobodi, Asanž, australijski državljanin, proteklih 10 godina i dalje živi kao zatvorenik. Iako je Vikiliks osnovan 2006, široj javnosti postao je poznat kad je na sveopšte iznenađenje otkriveno da sajt objavljuje tajne Vašingtona.
Poverljiva dokumenta odjednom su se našla pred novinarima na izvol’te - Vikiliks je 2010. objavio oko 250.000 dokumenata, što je nemački “Špigel” nazvao “katastrofom” po američku diplomatiju. Iz tajnih papira, kako navodi “Dojče vele”, moglo se saznati mnogo informacija, poput toga da je Vašington tražio od svojih diplomata da špijuniraju generalnog sekretara i saradnike UN. Sredinom februara 2010. Vikiliks je objavio poverljive depeše iz američke ambasade u Rekjaviku u vezi s takozvanim skandalom Ajsejv, diplomatskim sporom oko Landsbanke. Nizala su se dokumenta o ratu u Iraku i Avganistanu, hemijskom napadu u Siriji, zatvoru Gvantanamo, mejlovima Hilari Klinton, špijuniranju francuskih predsedničkih izbora 2012. od strane američke Centralno obaveštajne agencije.
Nakon što je Asanž u aprilu 2010. objavio prva tajna dokumenta a američka vlada pokrenula krivičnu istragu Vikiliksa, dve žene su u avgustu iste godine u Švedskoj podnele krivičnu prijavu protiv njega zbog navodnog silovanja. U međuvremenu, Asanž, koji je tada bio u Švedskoj, podneo je zahtev da napusti zemlju, za šta je dobio pismeno odobrenje javnog tužilaštva. Samo što je otišao – a tvrdilo se da je pobegao kako bi “izmakao ruci švedskog zakona” – izdat je nalog za njegovo hapšenje. Osnivač Vikiliksa, koji je tvrdio da je poternica uvod u njegovo izručenje u SAD, iz Berlina je odleteo za London, gde se povela kontroverzna sudska bitka oko njegove ekstradicije Švedskoj. Izgubio je bitku, nakon čega je pobegao u Ambasadu Ekvadora u Londonu u junu 2012, u strahu od izručenja Americi. Švedski tužioci su obustavili istragu 2019, navodeći da su njihovi dokazi “oslabili”. Međutim, iste godine u aprilu Ekvador je povukao azil. Nakon povlačenja azila britanska policija je 2. aprila 2019. upala u ambasadu i uhapsila Asanža. Od tada je u zatvoru Belmarš, kako se navodi, u veoma lošem zdravstvenom stanju, nakon godina provedenih u izolaciji.
Saslušanje povodom američkog zahteva za ekstradiciju počelo je u maju 2019, a odluka se očekuje 4. januara. Na nekoliko ranijih saslušanja početkom protekle godine, koja su odlagana zbog tekuće pandemije korona virusa, Asanžovi advokati fokusirali su svoje argumente na navode da njihov klijent neće imati pravedno suđenje u SAD. “Blumberg”, štaviše, ocenjuje da su šanse da Tramp pomiluje Asanža veće nego da londonski sudija “proguta” argumente osnivača Vikiliksa da će mu u Americi ljudska prava biti ugrožena. Advokat Stela Moris, koja je prošlog proleća otkrila javnosti da je u vezi sa Asanžom od 2015. i da imaju dva sina, starosti tri i jedna godina, proteklih je meseci apelovala na Trampa da pomiluje Asanža i “vrati ga kući na Božić”. Međutim, eventualni Trampov pokušaj da pomiluje Asanža sigurno će naići na opoziciju iz njegove sopstvene
administracije.
VEOMA JE RETKO DA SUDIJE ODBIJU ZAHTEV ZA EKSTRADICIJU U SAD – REKAO JE ADVOKAT ENTONI HANRATI