MIROSLAV OLENJIN
BAĆUŠKE IZ MALAMBIMBIJA
internetu. Svejn kaže da ih je u početku brinulo kako će na aktivnosti hora reagovati sami Rusi. Hoće li se uvrediti? Nimalo! Hor je hrabro nastupio u ruskom klubu u Brizbejnu i oborio publiku s nogu. Ruski ambasador u Australiji Aleksej Pavlovski bio je oduševljen. Reportaže o veselim australijskim baćuškama preplavile su i ruske TV stanice. Uskoro im je iz ruskog ministarstva za kulturu stigao poziv za nastup, i to na samom Crvenom trgu! Članovi hora nisu mogli da veruju. Onda je u sve to prste umešala korona pa je put preko pola sveta morao biti odložen.
Naziv “Dustyesky” zvuči kao Dostojevski, mada je posredi igra rečima. “Dusty” na engleskom znači prašnjav, a “esky” u australijskom slengu označava plastičnu kutiju za prenos hrane ili pića, obično iznutra obloženu stiroporom radi izolacije. Dakle, nije baš posredi slavni pisac nego prašnjava kutija za piknik. I ovo je u duhu parodije i specifičnog australijskog humora, kojim se stanovnici malih mesta razbacanih po ruralnoj Australiji brane od monotonije života. Bar u jednom su Australija i Rusija slične: ogromnost njihovih teritorija navodi čoveka da razmišlja o sopstvenoj sićušnosti i prolaznosti. Da bi pri tom odagnao tmurne misli, na raspolaganju su mu šala, pesma i votka.
Mark Svivel, advokat iz Bajron Beja, nešto kasnije se pridružio horu i preuzeo ulogu najavljivača. Svivel na glavu stavlja radnički kačket i oko vrata obavija zimski šal, da bi onda počeo da govori engleski sa tvrdim ruskim akcentom. Ovo vreme pandemije je idealno za nas, kaže Svivel, pomoglo nam je da snimimo nove pesme i još više se pročujemo. Mi smo veoma infektivan hor! Potom drugovi iz “Malamgoroda”, kako su prekrstili svoj gradić, specijalno za “kolektiv” australijske televizije ABC izvode “Svjašenaju vojnu”, i to na propisanoj međusobnoj udaljenosti od 1,5 metra. Uzgred napominju da njihovo delovanje nema nikakvu političku pozadinu ili poruku. Ako im se san o odlasku u majku Rusiju ne ostvari, pozivaju ruskog predsednika Putina da jednom poseti Malambimbi i peva i peca zajedno s njima.
Preporučujem vam da na Jutjubu pogledate njihovu interpretaciju sovjetske ratne pesme “Na polje tanki grohotali”. Stihovi su, razume se, potresni i govore o mladom komandiru i njegovoj posadi koji su izginuli kad im je tenk pogodila nemačka granata. U tom smislu, jedna ruska novinarka pitala je Marka Svivela u kojoj meri članovi hora razumeju stihove pesama koje pevaju. Publika u Australiji, kaže on, očigledno uživa u melodijama i našem nastupu, dok o značenju stihova može samo da nagađa. Mi u “Dustyeskom” prilazimo učenju novih numera ozbiljno, a to uključuje i prevođenje i razumevanje teksta. Tako smo u stanju da slušaocima prenesemo emocije po kojima je ruska muzika čuvena, objašnjava Svivel. Pa, nema sumnje da emocije idu u svim smerovima - čujem da su se sad Rusi bacili na pevanje australijskih folk pesama, kao što je “Waltzing Matilda”. Očinj harašo!
n
Doktorka Jasmina Knežević, direktor i suosnivač Bel Medica, dobitnica je prestižne titule menadžer godine koju Srpska asocijacija menadžera tradicionalno dodeljuje najboljima u Srbiji već devetu godinu zaredom.
Kako kaže za „Blic“, ova nagrada najlepši je poklon koji je mogla da dobije za 25 godina postojanja Bel Medica. - Nagrada stiže od uspešnih poslovnih ljudi, koji, čini mi se, najbolje znaju koliko je teško u ova krizna vremena ostvariti dobar poslovni rezultat, a sačuvati respekt pacijenata i poštovanje javnosti. Uhvatili smo se u koštac sa epidemijom kada su mnogi iz privatnog sektora stali. Nadljudskim naporima zaposlenih uspeli smo da izbegnemo propuste i da u najtežem vremenu za zdravstvo u ovom veku budemo korektni prema pacijentima i društvu - kaže dr Knežević.
Nije, kaže, lako raditi u ovako izmenjenim i teškim okolnostima, tako da je morala da donosi brze, teške i veoma rizične odluke. Odmah na početku epidemije dr Knežević je napravila reorganizaciju rada u Bel Medicu da bi zaštitila i zaposlene i pacijente od širenja infekcije.
- Zgradu doma zdravlja u Bulevaru oslobođenja 165 smo opredelili samo za pacijente koji su imali temperaturu i bili sumnjivi na kovid 19. Tu su svi zaposleni radili pod punom zaštitnom opremom u skafanderima. Imali smo ogroman broj pacijenata koji nisu mogli da dođu do doktora, laboratorije, rendgena ili skenera na drugim mestima. Pregledi su se zakazivali 24 sata, a obavljali smo ih i u 3-4 sata noću - ističe dr Knežević.
Zaposleni u Bel Medicu radili su pod maksimalnim opterećenjem, na granici fizičke izdržljivosti, nekada i po dve smene, kako bi svi pacijenti bili zbrinuti po najvišim standardima, po kojima je Bel Medic prepoznat i u zemlji i regionu.
Osim toga, Bel Medic je tokom vanrednog stanja maltene preko noći organizovao besplatno pedijatrijsko onlajn savetovalište, a putem mesindžera na društvenim mrežama pružali su besplatne savete za odrasle.
- To radimo i sada, i mislim da je to vrlo važan deo naših aktivnosti. Na različite načine smo pokušavali da pomognemo zajednici, uz redovan rad koji smo obavljali. U vreme najtežeg stanja u našoj ustanovi je organizovano dobrovoljno davanje krvi. Svi zaposleni čije je zdravlje to dozvoljavalo dali su krv. Takođe, naši lekari su obišli oko 100 firmi i njihovim zaposlenima besplatno davali savete šta treba da rade u ovako izmenjenim okolnostima - navodi naša sagovornica.
Dr Knežević smatra da nagrada koju je dobila pokazuje koliko je važno stvarati dobre timove.
- U zdravstvu ne postoje mendžerske škole, ali mislim da sam uspela da ujedinim visoke profesionalce i stručnjake da rade na istom zadatku i da pacijente stvarno stavimo u prvi plan. Moj prvi cilj, kada sam odlučila da osnujem Bel Medic, bio je da stvorim humanije, toplije zdravstvo, gde će se pacijent osećati dobro i dostojanstveno i onda kada je bolestan - naglašava dr Knežević.
Nada se da će nagrada koju je dobila pokazati mnogima da
“Suprug i ja smo počeli od male iznajmljene sobe u vreme rata, bez početnog kapitala. Danas imamo više od 500 stalno zaposlenih, bolnicu, operacione sale, angiosalu, intenzivnu negu, porodilište...”
je moguće biti uspešan preduzetnik u Srbiji, u svojoj zemlji. Da se uspeh ne nalazi samo ispod tuđeg neba.
- Suprug i ja smo počeli od male iznajmljene sobe u vreme rata, bez početnog kapitala. Danas imamo više od 500 stalno zaposlenih, bolnicu, operacione sale, angiosalu čiji kvalitet prati svetske kriterijume, intenzivnu negu, porodilište... Nadam se da će ova nagrada i naš primer ohrabriti i pokrenuti druge da ne sede skrštenih ruku i čekaju da im država nađe posao, već da će pokušati sami da stvore nešto novo. Stvaranje novih domaćih firmi i pokretanje novih biznisa biće jedini put kojim će zemlja moći da se izvuče posle ovako strašne krize - ukazuje dr Knežević.
Takođe, smatra da će ova nagrada pružiti veću vidljivost celog privatnog sektora, koji se junački bori za svoje mesto pod suncem.
- Svima nama u privatnom sektoru treba malo više pomoći
“MISLIM DA BISMO UDRUŽENI MOGLI DA IZGRADIMO OZBILJAN ZDRAVSTVENI SISTEM KOJI BI MOGAO DA BUDE REGIONALNI LIDER”
i podrške od ministarstva i države. Volela bih da znamo u kojoj meri država planira da računa na nas u budućnosti. Mislim da bismo udruženi mogli da izgradimo ozbiljan zdravstveni sistem koji bi mogao da bude regionalni lider. Jako privatno zdravstvo može ne samo zadržati i zaposliti naše lekare i sestre već i dovesti i pacijente i vrhunske doktore iz sveta smatra dr Knežević.
Uprkos teškoj godini, dr Knežević je vodila investicione razvojne projekte – otvorila je angiosalu, novi bolnički blok sa novih 25 kreveta, zatim još jednu jedinicu intenzivne nege i novi dom zdravlja. Smatra da je Bel Medic podigao lestvicu u kvalitetu pružanja medicinske usluge i privatnom i državnom sektoru.
- Donedavno su naši pacijenti odlazili u Nemačku, Švajcarsku ili Tursku da bi se operisali, a mi smo uspeli da dovedemo brojne kvalitetne doktore iz Evrope da bi pacijenti u svojoj zemlji mogli da obave ozbiljne intervencije. Meni je posebno drago što nam se domaći pacijenti vraćaju i što nam dolaze iz regiona i sveta. Oni ne dolaze samo zbog odličnog tima u stručnom smislu već i zbog dobrog servisa, prijatnog ambijenta i posvećenog odnosa prema pacijentu i prema kolegama - zaključuje dr Knežević.