MILOŠ ČOLIĆ

TIPOVANJE KULTURNOG NASLEĐA

...Ukoliko na praznom placu pored postojeće zgrade u Švajcarskoj nameravate da podignete novu, uz sve pribavljene dozvole, prethodno morate da postavite laku konstrukciju koja ne bi pratila samo visinu i poziciju budućeg objekta, već i sva “ispupčenja”, kako bi komšije videle, procenile da li će buduća zgrada skratiti njihov dotadašnji pogled, smanjiti dotok dnevne svetlosti, ugroziti privatnost – ovako je objasnio i meni i gledaocima profesor Milan Parivodić, tada ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Vlade Srbije, u TV emisiji koju sam vodio.

Vlasnici Totenhema planirali su dogradnju jednog dela tribina. Pre da je zakucan i jedan ekser morali su da čekaju na saglasnost stanara okolnih blokova. Među njima najveći broj navijača “petlova” – pričao mi je u Londonu Goran Bunjevčević, tada igrač Totenhema. Nažalost, nije doživeo da vidi novi stadion, podignut 2018. na istom mestu: Vajt Hart Lejnu.

Kuća akademika Ljube Stojanovića u Užicu podignuta je krajem 19. veka. Stojanović, višestruki povratnik u Ministarstvo prosvete – četiri puta ministar – što nije baš kakateristično za taj grad, istorijski poznat kao ministarski rasadnik sila prinude – policije. Stojanović je bio i profesor Velike škole u Beogradu, dva puta predsednik vlade. Rodnom gradu poklanja rodnu kuću. Preduzetni Užičani pet godina posle njegove smrti 1935. kuću prodaju. Aprila 2016. ista kuća brigom vlasnika i grada srušena je da bi se na toj lokaciji izgradio stambeno-poslovni objekat. Reči tadašnjeg gradonačelnika da se niko nije dosetio da pokrene inicijativu da se kuća stavi pod zaštitu države pripada uobičajenom repertoaru birokratskog lelekanja. Investitorski urbanizam i njegova halapljivost kroji novo, botoksirano lice srpskih gradova pokorivši struku, zapativši kod najvećeg broja urbanista, arhitekata zakon ćutanja – dok ne odu u penziju. Beograd je postao najveći poligon te kompresije ruši/guši.

Da li ono što je započeto u Mišarskoj 3 može da se završi stotinak metara dalje sa kućom, na broju 11, Bogdana Gavrilovića. Kao i Stojanović, profesor Velike škole, Tehničkog i Filozofskog fakulteta, akademik, predsednik SANU. Njegova kuća podignuta je kada i stadion Totenhema

1899. Nalazi se među spomenicima kulture ovog dela Vračara. Kuća u Mišarskoj 3 bila je takođe svedok tog vremena. Srušena je baš na dan kada je Istočnom Vračaru – kako prenose mediji – istekao status kulturnog dobra pod prethodnom zaštitom. Novi status dobiće tokom naredne godine, obećao je zamenik gradonačelnika Beograda.

Kuća u Mišarskoj srušena je s neskrivenom namerom u preciznom scenosledu. Polovina zaposlenih u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda verujem da ne zna poimence da navede objekte koje su dužni da štite. Ako to oni ne znaju, izvesno je da je sa “skidanjem zaštite“blagovremeno upoznat investitor koji se već pokazao na susednoj katastarskoj parceli. U Resavskoj ulici počistio je dvospratnu kuću Pere Velimirovića, inženjera i ministra građevine u dva mandata. Kuću je projektovao jedan od najpoznatijih srpskih arhitekata Jovan Ilkić.

Navođenje svih nivoa zaštite, celina, pojedinačnih objekata, od trajne do zaštite koja se obnavlja u određenim vremenskim intervalima, zahtevalo bi više prostora. Međutim, u Zavodu moraju da znaju kada taj rok ističe, kao i čija je obaveza da se to slučajno “ne zaboravi”. Ovako, postali su nemi svedoci satiranja ne samo arhitektonski vrednih objekata u Beogradu. Aleksandra Banović, nekadašnja direktorka istog Zavoda, rođena je u Mišarskoj. Bila je rigidni zaštitar. Nije bila ljubimica investitora novog kova. Stala je na put mnogih bagera i investitora. Da je živa, verujem da ne bi ćutala. Mišarska ulica, ne duža od 300 metara, novom višespratnicom postaće ulica sa najgušćim stepenom naseljenosti u Beogradu. Rojevi stanara, obešenih poput slepih miševa i sabijenih nalik onima u brazilskim favelama. Intenzivna izgradnja u centru Beograda dramatično povećava ne samo gustinu stanovanja, saobraćaja već loš kvalitet vazduha čini još lošijim, ugrožava zdravlje i starih i novih stanara... Urbanisti su prevideli da i na tom prostoru mora da se diše. Automobili jedini izlaz imaju na Resavsku ulicu gde se već sada na uključenje čeka kao na trajekt u luci.

Ima li rešenja? Ima, i to samo tri trolejbuske stanice od Mišarske, na Dobračinoj 15. Na istoj adresi stanuje tradicionalno i moderno. Staru zgradu iz 1884. godine, tapaciranu mahovinom provaljenih vrata, razbijenih prozora urušenog krova, zborno mesto beskućnika, investitor Boris Vukobrat, u saradnji za Zavodom, vratio je u život.

NEPOPUSTLJIVOST JEDNOG AUSTRIJSKOG SELJAKA DOVODILA JE DO OČAJANJA ORGANIZATORE MEĐUNARODNOG SKIJAŠKOG TAKMIČENJA. ODBIJAO JE SVAKU MOGUĆNOST DA ISEČE JEDINO DRVO KOJE SE NALAZILO NEDALEKO OD CILJNE RAVNINE...

Aleksandra Banović, nekadašnja direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, stala je na put mnogim bagerima i investitorima