RIČARD MANSON: TESLA, PRONALAZAČ MODERNOG (6) (“LAGUNA”) Lagano okretanje leđa društvu...

Nikola Tesla poznat je kao genijalni osobenjak, čak i vizionar. Pitanje glasi: da li njegovo osobenjaštvo zasenjuje njegovu genijalnost. I da li je to uopšte važno? Lari Pejdž, osnivač „Gugla“, hvali Teslu kao heroja. Kompanija i automobili Ilona Maska nose Teslino ime. Preduzetnici kao što su Pejdž i Mask - milijarderi i vrhunski pronalazači - navode Nikolu Teslu kao čoveka koji je pokrenuo novo doba elektriciteta, radija i robotike. Smatraju ga pronalazačem nad pronalazačima, nekom vrstom narodne legende.

TTesla je takođe izneo i osnovni koncept onoga što će kasnije postati poznato kao radar.

U cilju otkrivanja neprijateljskih aviona i brodova, avgusta 1917. je rekao da bi se „mogao poslati koncentrisani mlaz sićušnih električnih naboja koji električno vibriraju u izuzetno visokoj frekvenciji, recimo milion cikla u sekundi, a zatim bi se taj mlaz presreo kad se odbije od, na primer, korita podmornice, i naveo da obasja fluorescentni ekran na istom ili nekom drugom brodu, i naš problem pronalaženja skrivenih podmornica bio bi rešen.“

Sedamnaest godina kasnije, još za Teslinog života, dr Emil Žirardo i njegovi saradnici u Francuskoj stvorili su i ugradili radar na brodove i pristaništa koristeći, kako je rekao „upravo uređaje nastale na Teslinim načelima“. Žirardo je dodao da je Tesla možda „proricao ili sanjario, pošto nije raspolagao načinom da ostvari svoje snove, ali mora se priznati da je sanjao tačno“.

POSLEDNJI PATENT

Druga proročanska ideja bio je mali, ali snažan avion koji bi poput helikoptera mogao da se podigne pravo uvis, a zatim da nastavi da leti kao avion. S rasponom krila od dva i po metra i težinom od dvesta pedeset kilograma, ova letelica s turbinskim motorom mogla bi da nosi dvočlanu posadu. Pilot bi naginjao propeler „baratajući podizačima“, a njegovo sedište bi se pomeralo da ostane uspravno dok se krila pomeraju u vodoravan položaj. Avion bi sletao obrnutim postupkom. Teslin predlog o vertikalnom uzletanju i sletanju, za koji je dobio patent 1926. (njegov poslednji, u sedamdeset drugoj godini života), jeste prvi poznati nacrt te vrste. Iako niko nije želeo da finansira proizvodnju, Teslin plan nekoliko decenija kasnije postao je osnova proizvodnje aviona industrijskih divova koji rade za Ratnu mornaricu i Marinski korpus SAD.

Tesla je propustio praktične prilike da razvije svoje robote, odnosno teleautomate, uglavnom zahvaljujući sopstvenoj tvrdoglavosti i egocentrizmu. Bogata porodica Hamond, koja je Tesli 1898. dala deset hiljada dolara za razvoj uređaja za selektivno podešavanje, želela je da stvori kompaniju za razvoj bežičnog prenosa „Tesla-hamond“kako bi, kao što je Džek Hamond objasnio, „usavršila automatski selektivni sistem, [potopivi] torpedo i vremenom ostvarila Vaše veličanstvene projekte koji će bežično elektrifikovati svet“. Hamond je tvrdio da je Tesla 1903. podneo zahtev za „proročki genijalan patent“koji je omogućavao slanje specifičnih uputstava mašinama ili rasveti pomoću kombinacije frekvencija. Taj uređaj za slanje signala, sličan današnjem televizijskom skrembleru, obezbeđivao je privatnost i omogućavao slanje doslovno neograničenog broja signala.

ODNOS S HAMONDOM

Džek Hamond bio bi savršen saradnik za Teslu. Počeo je s pronalazaštvom u gimnaziji u Nju Džerziju, sa šesnaest godina, kada je projektovao obrnuti prekidač koji je gasio svetla kada upravnik škole otvori vrata da proveri da li neko krši kućni red. Kao student tehnike na univer

zitetu Jejl zainteresovao se za daljinsko upravljanje, a Tesla i Bel postali su njegovi „naučni kumovi“. Hamond je dobio više od osamsto patenata u SAD i drugim zemljama, postao je poznat kao „otac radijske kontrole“i položio je temelje za savremene sisteme navođenja projektila.

Štaviše, Hamond se divio Tesli kao istinskom pronalazaču i tvrdio je da njegov pristup ne bi mogao da se oponaša ni disciplinovanim istraživanjima ni jednostavnim trošenjem miliona dolara. „Potrebna je duboka lična posvećenost da se dosegne veliko nadahnuće“, zaključio je Hamond, „Nikola Tesla bio je tako posvećen.“

No, Tesla je podozrevao da Hamond krade njegove ideje o teleautomatici. Kada su novine objavile da Hamond demonstrira vojsci torpeda s daljinskim upravljanjem, Tesla mu je poslao ozlovoljenu poruku: „Rekao bih da se pravite ludi. Bez obzira na Vaša uveravanja, pratiću Vaš napredak i podneću prijateljsku tužbu za kršenje autorskih prava čim utvrdim da imate novca.“

Hamond je kasnije hvalio Teslu što je, deceniju ranije, preispitivao moć hercovskih talasa i pokazao „da talasi nastali u stanici za prenos putuju zemljom kao provodnik.“Ipak, Tesli je smetalo što Hamond pripisuje suviše zasluga njegovom arhineprijatelju Markoniju za razvoj „celovitog i praktičnog sistema bežične telegrafije.“S druge strane pak, Hamondov bogati otac nije verovao Tesli govoreći da on „troši zlato kao da je bakar“.

Porodica Hamond ipak je ponudila Tesli znatna dodatna ulaganja, ali pod uslovom da se teleautomat, odnosno robot, proceni nezavisno. Džekov brat napisao je pronalazaču: „Kao što znate, dali smo ogroman novac za razvoj ovog uređaja i očekivali smo tokom čitave prošle godine da ćemo biti u mogućnosti da ga testiramo.“Tesla se u suštini nije obazirao na ove molbe jer je i dalje bio više zainteresovan za bežični prenos energije uprkos brojnim tehničkim problemima.

Hamondovi su bili uporni i naglašavali su „sjajnu priliku da uređaj pošteno i temeljno testiraju ljudi koji bi nam bili od velike koristi ako testovi budu uspešni“. Tesla je, želeći još

sredstava bez ikakvog izveštaja o napretku, nadmeno odgovorio: „Žrtve koje sam morao da podnesem i gubici koje sam pretrpeo su takvi da se, kad bih imao posla s nekim ko mi nije drag koliko vi, ne bih udostojio ni da odgovorim.“

Tako je još jednom uprkos finansijskim nevoljama, Tesla okrenuo leđa velikom ulaganju, kao i prilici da zaista razvije svoj bežični sistem, delimično zato što nije umeo dobro da radi s drugima, a uglavnom zbog toga što je bio opsednut idejom da ponovo podigne svoj toranj. Hamondovi su se, kao sposobni poslovni ljudi, osvetili tako što su podneli zahteve za patente upravo kada su Teslini patenti istekli. Zaradili su milione, a Tesla još jednom od svog izuma nije dobio ništa.

UVEREN U SOPSTVENE SPOSOBNOSTI

Teslina nadmenost postajala je sve uočljivija. Jedan ugledni novinar intervjuisao ga je za časopis Američka nauka i rekao da se pronalazač pretvorio u „razdražljivog genija“. Jedan Teslin poslovni saradnik se požalio: „Razgovaram s ljudima koji ga smatraju veoma teškim za saradnju, nedoslednim i nepouzdanim u poslovnim odnosima i obavezama.“Tesla je na sve češće kritike odgovarao da je on jednostavno ispred svog vremena. „Možda sam malo požurio [s bežičnim prenosom elektriciteta]“, rekao je grupi novinara. „Možemo i bez njega sve dok moj višefazni sistem zadovoljava naše potrebe. No, čim se ukaže potreba, ja imam sistem spreman da se uspešno primeni.“Iako je nailazio na temeljne prepreke, Tesla je uporno tvrdio da je bežični prenos energije „najveći izum svih vremena“.

Zapravo, Teslina uverenost u sopstvene sposobnosti retko se kolebala. Sa svakom novom idejom napisao bi nešto kao: „To jednostavno mora postići ogroman uspeh.“No, pronalaženje novca ostajalo je i izazov i maštarija. „Jedina nevolja je u tome gde i kada naći novac“, često je govorio, „ali neće proći mnogo pre nego što me zaspe bujica novca.“

Zbog skromnih prihoda i slabljenja energije Tesla je 1928. zatvorio svoju kancelariju, poslao svoje dugogodišnje sekretarice Doroti Skerit i Mjuriel Arbas u penziju i poslao trideset sanduka prepiske, dokumenata i modela u podrum hotela „Pensilvanija“(gde su ostali do 1934, kada su ponovo preseljeni, ovoga puta u skladište na uglu Sedme avenije i Pedeset druge ulice).

Zadatak sređivanja Teslinih finansijskih teškoća pao je na Džordža Šerfa, upravnika čija su sve šira zaduženja obuhvatila i računovodstvo, savetovanje i prikupljanje sredstava. Svakodnevna prepiska odnosila se uglavnom na poslovna obaveštenja, a Šerf je slao poruke kao što je ova: „Kad biste me ljubazno obavestili o tome koliko je na osnovu autorskih prava zaradila kompanija ’Nikola Tesla’...mogao bih da pripremim poreski izveštaj i zamolim vas da po njemu postupite.“

No, Šerf je i pozajmljivao novac Tesli (neki biografi spominju četrdeset hiljada dolara, ali to bi danas iznosilo gotovo milion dolara, što je nedostižna svota za knjigovođu i upravnika kompanije), pa je sve češće tražio da mu se dug vrati. Iako je jedna sekretarica jednom rekla da je Tesla „po svemu sudeći hipnotisao gospodina Šerfa“, ovaj je molio: „Kupio sam kuću na selu i našao se u izvesnim finansijskim teškoćama. Kad biste mogli nešto da mi uplatite na račun, to bi mi sada mnogo pomoglo.“U drugom pismu Šerf je napisao da ga poverioci „teško proganjaju i da bih Vam bio duboko zahvalan ako biste mogli bilo šta da učinite za mene.“Kad se Šerf požalio da je Tesla poslao ček gospođi Švarc, sitnom ulagaču, a ne njemu, Tesla se ljutnuo: „Žao mi je što vidim da gubite spokoj i trezvenost. Gospođa Švarc je slaba, a Vi ste potpuno u stanju da bijete svoje bitke. Morate se pribrati i oterati zle duhove.“

PREZIR PREMA AJNŠTAJNU

No, Tesla je na Šerfove molbe najčešće odgovarao vedro, nesvestan stvarnosti: „Imam velika očekivanja koja će se svakako ostvariti u sledeće dve do tri sedmice. Čim se to dogodi javiću Vam se i uveravam Vas da ću učiniti sve što mogu da pomognem.“

Šerfu je bilo potrebno više od Teslinih nada. „Ja ne mogu da živim bez stalnog prihoda“, napisao je najzad. „S obzirom na Vašu izjavu od pretprošle sedmice da ćete možda obustaviti rad ovde, sa žaljenjem Vas obaveštavam da sam primoran da potražim drugo zaposlenje.“Uprkos tome, ostali su bliski; Tesla je Šerfu napisao preporuke, a Šerf je nastavio da sređuje Tesline finansije radeći puno radno vreme u kompaniji za proizvodnju sumpora „Junion“.

Zapravo, Šerf je pripadao šačici saradnika koji su ostali u dodiru s Teslom dok je zalazio u godine, a um mu slabio. Teslin rukopis bio je sve aljkaviji, a pisma su mu bila puna precrtanih reči; ipak, Šerf je pokušavao da razvedri svog bivšeg šefa redovnim pismima: „Iskreno se

TESLIN PREDLOG O VERTIKALNOM UZLETANJU I SLETANJU, ZA KOJI JE DOBIO PATENT 1926. (NJEGOV POSLEDNJI, U SEDAMDESET DRUGOJ GODINI ŽIVOTA), JESTE PRVI POZNATI NACRT TE VRSTE

VRLO JE REČITA ČINJENICA DA JE TESLIN NAJBOLJI PRIJATELJ BIO PESNIK KOJI JEDNAKO KAO I ON NIJE UMEO S NOVCEM

Hamondovi su se, kao sposobni poslovni ljudi, osvetili tako što su podneli zahteve za patente upravo kada su Teslini patenti istekli. Zaradili su milione, a Tesla još jednom od svog izuma nije dobio ništa

nadam da će Vašim mukama uskoro doći kraj i da će sledeće godine Vaš rad biti nagrađen.“

Tesla je sve češće propuštao – ili odbijao da prihvati – napredak savremenih naučnika, među njima i Alberta Ajnštajna, dvadesetak godina mlađeg od njega. Tesla je pogrešno zaključio da kosmički zraci i radio-talasi mogu da se kreću brže od svetlosti. Tvrdio je da je „cepao atome, ali da nije nastala nikakva energija“, i da je „ideja o atomskoj energiji iluzorna“. Odbacivši osnovu Ajnštajnove formule E=mc2, Tesla je izjavio: „Ideja da se masa pretvara u energiju je potpuna besmislica.“

Takođe je više puta prezrivo govorio o Ajnštajnovoj teoriji relativiteta izjavljujući: „Uopšte se ne obazirem na sve postavke teorije relativiteta koja je za mene samo masa grešaka... Teorija relativiteta prikuplja sve te greške i promašaje i odeva ih u veličanstvenu matematičku odeždu koja blista, očarava i zaslepljuje, pa ljudi ne mogu da uvide greške. Teorija relativiteta je kao prosjak odeven u purpur kog neznalice smatraju kraljem.“(Uprkos ovakvim rečima, Ajnštajn je Tesli povodom sedamdeset petog rođendana odao priznanje kao „uspešnom pioniru na polju visokofrekventnih struja“.)

ŽIVOT NA KREDIT

Tesla je zadržao pogled na fiziku iz devetnaestog veka, odbacivao je ulogu elektrona i verovao je da se električna energija kreće kroz „etar“kojim je ispunjen kosmos. Kad je Ajnštajn izjavio da „etar ne može da se detektuje“i da nije neophodan za objašnjenje kako svetlost putuje kroz prostor, Tesla je i dalje verovao u etar i tvrdio da kosmos ne može biti zakrivljen jer „ništa ne može da dejstvuje na ništa.“

Čudnovato je što je čovek koji je se rodio i živeo delimično u budućnosti odbijao da makar razmotri, a kamoli da prihvati, nove vizije budućnosti. Iako je predviđao moderna dostignuća, ostareli Tesla bio je sve manje spreman da sagleda svet iz novih uglova. Teslina stvarnost postala je oskudica u novcu, naročito kad su zbog Prvog svetskog rata obustavljene isplate autorskih honorara iz evropskih zemalja. Grad Njujork tužio ga je 1916. godine za 935 dolara neplaćenog poreza. Pošto je pod zakletvom priznao da nema novca i da živi na kredit,

Tesla je vodio ovaj razgovor sa sudijom Finčom:

„Od čega živite?“, upitao je sudija.

„Uglavnom na kredit“, odgovorio je Tesla. „Imam račun u ’Voldorfu, koji nije plaćen nekoliko godina.“

„Ima li drugih presuda protiv vas?“

„Mnoštvo.“

„Da li neko vama duguje novac?“

„Niko, gospodine.“„Imate li nakita?“„Nemam, gospodine; prezirem nakit.“

„Imate li automobil?“„Nemam, gospodine.“

„Imate li konje?“„Nemam, gospodine.“Utvrdivši da Tesla „ne poseduje nekretnine ni deonice i da je njegova imovina sve u svemu zanemarljiva“, sudija je naložio stečajnom službeniku da uredi njegove poslove. Tesli je svakako bilo još neprijatnije to što su Njujork tajms i nekoliko drugih listova objavili ovu vest. Ponosni pronalazač pokušavao je da sačuva fasadu, ali prema jednom svedočanstvu „taj događaj bio je prekretnica u njegovom životu. Počeo je polako, ali nezaustavljivo da okreće leđa društvu“.

TUŽBA ZA TUŽBOM

Tužba grada Njujorka povukla je za sobom i druge. Iako mu tužbe finansijski nisu mnogo naškodile, ometale su mu pažnju i jačale njegove strahove. Da je mogao da vidi smešnu stranu svog napetog stanja, svakako bi se smejao gospođi Tirstin, pacijentkinji jedne ludnice koja ga je tužila jer ju je „gađao elektricitetom“.

Tokom tog perioda novčano stanje Roberta Džonsona takođe se pogoršavalo – uglavnom zato što je Vek imao sve više suparnika – do te mere da je zamolio Teslu za novac tvrdeći: „Borim se rukama i nogama da zadržim kuću i očajnički mi treba gotovina.“Tesla je pokušao da razvedri prijatelja i napisao mu je: „Ne brinite zbog finansija. Upamtite, dok Vi spavate ja radim i rešavam vaše probleme.“

Nekoliko dana kasnije Tesla je bio rečitiji: „Molim Vas da ozbiljno shvatite moje reči, da ne brinete i da pišete svoju sjajnu poeziju u potpunom spokoju. Ja ću srediti sve teškoće koje vas tište.“No, Tesla nije mogao da prikrije sopstvene nevolje, na šta je Džonson, najzad shvativši dubinu nedaća svog prijatelja, odgovorio: „Nisam znao da ste u tako osetljivom položaju. Molim Vas da me ne smatrate bezosećajnim i znajte da ću radije zažmuriti pred sopstvenim nevoljama nego što ću Vam ponovo pisati o njima. Možemo makar da saosećamo jedan s drugim.“Vrlo je rečita činjenica da je Teslin najbolji prijatelj bio pesnik koji jednako kao i on nije umeo s novcem.

Kako bi zaradio nešto, Tesla je napisao podroban prospekt, odštampao ga na pergamentnom papiru, ukrasio ga pečatom u crvenom vosku i svojim inicijalima kako bi reklamirao svoje „profesionalne usluge u svojstvu savetnika za elektrotehniku“. Prihvatao je i povremene poslove, uključujući i kontroverzni pokušaj da poboljša učinak đaka puštajući visokofrekventnu struju u njihovim učionicama. U saradnji s upraviteljem javnih škola Njujorka aktivirao je svoj kalem u pokušaju da pobudi „pedesetoro mentalno defektnih učenika“u nadi da će prodorna energija poboljšati njihove rezultate na testovima sposobnosti i najaviti „novo doba obrazovanja“. Nešto slično pokušao je i u brodvejskim pozorištima, stvarajući visoki napon u garderobama kako bi podstakao izvođače pre izlaska na scenu.

Tužba grada Njujorka povukla je za sobom i druge. Iako mu tužbe finansijski nisu mnogo naškodile, ometale su mu pažnju i jačale njegove strahove

Današnji jahači Apokalipse su velike korporacije koje nam već godinama uništavaju živote. Nepobjedive su i doći će nam glave. Obezvređuju ljudski rad, uništavaju prirodu, vode sve „maštovitije“ratove. Nitko im se ne može suprotstaviti, potpuno su se oteli kontroli jer zakoni za njih ne postoje. Ni države, ni granice. Samo lova, lova, lova - kaže čuvena spisateljica Vedrana Rudan.

Uskoro izlazi njena nova knjiga, više nego intrigantnog naslova „U ime novca i kurca, amen“(„Laguna“), svojevrsna zbirka tekstova uglavnom onih koje je pisala za blog, zatim kolumni, komentara... Upravo o njoj govori u razgovoru za „Blic“, kao i o koroni, aktuelnom trenutku, godini koja je minula, onoj koja dolazi...

Na početku, upitana zašto se opredelila za psovku u naslovu, kaže:

- Veseli me što će mi „Laguna“izdati zbirku tekstova sa bloga pod naslovom „U ime novca i kurca, amen“. Doduše, s vlasnikom „Lagune“gospodinom Papićem razgovor nije baš glatko tekao jer sam ja insistirala da u naslovu bude kurac, on je pristao, ali da bude osut zvjezdicama. Vlasnik je uvijek u pravu, pristala sam.

Zašto novac, zašto amen?

- U ovom je naslovu sažeto sve ono što godinama poručujem svojim tekstovima. Svijetom vlada novac, novac imaju muškarci, muškarci sebe vide prije svega kao kurac. Ono amen na kraju je poruka da ni crkva nije daleko od love i kurca. Pretpostavljam da će i u „Blicu“ova rečenica biti posuta zvjezdicama. Kako licemjerno... U svakom slučaju, raduje me pojavljivanje moje nove knjige.

S kojim utiskom i osećanjem ste sklapali tekstove u knjigu? Ima li neka vezivna nit koja je vama bitna?

- Nedavno sam čula rečenicu koju je u seriji „Kruna“, odavno nešto bolje nisam gledala, izrekla stara žena: „Kad sam navršila sedamdeset, shvatila sam da više u životu nisam učesnik nego promatrač.“S jedne strane je to za mene veliko otkriće, ulazim u sedamdeset i drugu, prema tome, ne moram se više paliti, ne moram učestvovati, moje je vrijeme isteklo, ja sam samo promatrač. S druge strane, kad pišem blog koga čita jako mnogo ljudi, mnogo mladih ljudi, pomisliš da si učesnik koji promatra. Ja sad već dugogodišnji „učesnik“i budući kratkoročni promatrač shvaćam zastrašujuću ulogu moći i novca u našim životima. Ta se moja spoznaja provlači kroz gotovo sve tekstove. Čini mi se da mnogi ljudi nisu svjesni toga koliko novac njima vlada. Stoji iza svake velike ili male ljudske priče. Daje pravo na život, nedostatak love osuđuje na smrt. Pa ipak, o moći novca se malo govori, dapače, to je na Zapadu „nepristojno“, jer se obezvređivanjem uloge novca u životu običnih ljudi obezvređuju i oni. Sebi sam dala u zadatak da ljudima na tu temu otvaram oči.

Od srca svim građanima Srbije želim zdravlje i snagu da iz ovog pakla koji nije ni vaš ni naš nego svjetski i ljudski nekako izvučemo živu glavu

Krajem godine, objavili ste na svom blogu tekst „Pet jebača Apokalipse“. Kako su četiri jahača prerasla u pet i ko su oni?

- Četiri jahača Apokalipse, dakle Sudnjeg dana, jesu Isus, drugi je onaj koji izaziva ratove, treći je glad, četvrti je smrt. U moje jahače Apokalipse nikad ne stavljam Isusa, on je za mene oduvijek bio inkarnacija Dobra koje nema mnogo veze sa ovim svijetom. I Biblija ga je kao jahača smjestila na nebo, ostali jašu pokraj nas ili s nama otkako je svijeta i vijeka. U naslov sam stavila pet jahača, mogla sam šest, sedam ili deset. Za mene su današnji jahači smaka svijeta velike korporacije koje nam već godinama uništavaju živote. Nepobjedive su i doći će nam glave. Obezvređuju ljudski rad, uništavaju prirodu, vode sve „maštovitije“ratove. Nitko im se ne može suprotstaviti, potpuno su se oteli kontroli jer zakoni za njih ne postoje. Ni države, ni granice. Lova, lova, lova. Srećom, Apokalipsa će biti konačno ukazanje Pravde na zemlji. Crknuti će i najbogatiji i najsiromašniji. Ljudska vrsta je sigurno najgore zlo što se pojavilo na Zemlji ikad. Zemlja ovih dana žestoko uzvraća udarac. Potresi, poplave, požari, glad, bijeda, smrt i koka-kole koje ipak imaju rok trajanja.

Vaš osvrt na 2020. godinu?

- Iza mene je najstrašnija godina u životu. Korona, bijeda u Hrvatskoj, ukidanje prava ogromnoj većini građana na normalan život. Kad svemu dodamo i potrese koji su uništili sudbine mnogih građanki i građana Hrvatske i bešćutnost naših političara i Crkve koji ne osjećaju patnju kroz koju prolaze obični ljudi, sretna sam što će ovoj godini doći kraj. Naravno da mi ne pada na pamet da januar proglasim novim, sretnijim početkom. Agonija će biti još strašnija jer će se, kad se i ako se zaustavi širenje korone, dignuti tamna magla nad našom nesrećom pa ćemo je moći vidjeti u totalu. Mnogi će ostati bez posla, onima koji su ostali bez krova nad glavom nitko krov neće izgraditi, ali hrvatska priča je i globalna priča. Prvi put nakon Drugog svjetskog rata engleska su djeca gladna i čekaju na pomoć od UNICEF-A. Svjedočili smo prizorima u Njujorku kad su se ljudi borili za rolu toaletnog papira. Ne, ne očekuje nas ništa dobro.

Koja su tri ključna događaja koja su je obeležila?

- Ne znam zašto bih morala nabrojiti tri kad postoje samo dva, prvi je događaj korona, drugi je otkriće cjepiva. Imam veliki problem jer mislim da šišmiši nemaju mnogo veze sa koronom, da se ovdje radi o svjetskom ratu drugim sredstvom. Atomska bomba je izašla iz mode, virus je ušao u nju. Jasno mi je da ću zbog ove teze biti proglašena teoretičarkom zavjere, baš me briga. Moja teza je jednako legitimna kao i teza ekonomiste iz Etiopije koji sjedi na čelu Međunarodne zdravstvene organizacije koja je u rukama Gejtsa i Kineza. Smiju li jedan čovjek, samo zato jer je

sramotno bogat, i Kina biti naši jedini relevantni izvori Istine? Svaki drugi glas se zatire uz pomoć korumpiranih medija. Svi koji ne vjeruju Gejtsu i onom što se propagira su luđaci i onda kad samo traže odgovore na pitanja koja su logična. Pred samo nekoliko mjeseci su oni koji jedini znaju Istinu na internetu zamućivali tekstove u kojima bi pisalo da se testovima na koronu ne smije slijepo vjerovati. Ja sam među njima. Danas svi znamo da test može biti i lažno pozitivan i lažno negativan, čak i lažan. Učenjaci, među njima i čuveni francuski nobelovac koji je otkrio HIV, proglašen je luđakom kad je rekao i napisao da je korona nastala u laboratoriju. Kineski novinari koji su bili previše radoznali ili su ubijeni ili osuđeni na robiju. Zašto? Nemamo pravo ni na objašnjenje ni na odgovor. Danas dok korona, što stari što novi tip, ubija diljem svijeta, u Kini je preko noći nestala. Nema mrtvih, bolesnih ima manje nego u mom rodnom mjestu Mošćeničkoj Dragi?! Kad tražiš objašnjenje, onda si teoretičar zavjere. Nije me briga što će netko o meni reći ili napisati, epidemiju korone držim modernim ratovanjem koga provode jahači Apokalipse da bi ojačali svoju moć i dobro zaradili.

Jedna od ključnih tema u osvit 2021. je vakcina protiv korone?

- Vakcina je također nešto u što treba slijepo vjerovati. Izbora u ratu protiv korone nemamo, prema tome... Ili smrt ili spas. Ja bih voljela da mi netko objasni kako će se spasiti ljudi u Africi i ostalim “divljim” dijelovima Zemlje ako cjepivo treba držati na minus pitaj boga koliko? Ovisi o vrsti cjepiva. Većina ambulanti na svijetu nema obični frižider, o posebnom frižideru u svijetu gdje ljudi nemaju tekuće vode, a struja im je mislena imenica, bijednici mogu samo sanjati. Dakle, unaprijed se računa da će se sa lica Zemlje izbrisati ogroman broj ljudi, ionako nas je previše, jer se cijepiti ne mogu ljudi u afričkim kolibama, oni koji leže na kartonima u Njujorku ili Indiji. Ali to nije sve. Cjepivo košta. Jedna vrsta cjepiva, ono Pfizerovo je jako skupo. Oxfordsko cjepivo će se dijeliti badava, ali ga je Katolička crkva proklela jer se izrađuje od tkiva abortirane djece?! Tko se normalan može snaći u ovim suludim pričama? Nitko. Pa ipak, kad neki od nas razgrnemo maglu, vidimo da se iza svega krije samo ogroman interes za moći i zgrtanjem love. Prastara priča u tako sofisticiranom ruhu većinu ostavlja bez teksta. Žao mi je što me do dana današnjega nitko nije uspio uvjeriti da je korona Božji dar nama grešnicima. Žao mi je što ne znam što će mi se dogoditi kad se cijepim jer oni koji bi o cjepivu trebali znati sve, premalo govore. Srećom, to me jedino u ovoj priči raduje, stara sam pa mi je potpuno svejedno hoće li me ubiti šišmiš ili cjepivo.

Odlazi Tramp, znači li to šansu da svet postane bolje mesto?

- Koja zabluda. Svi predsjednici prije Trampa bili su gori od njega. Meni je Obama bio posebno ogavan. Prije izbora su mu puna usta bila borbe za prava obespravljenih, posebno njegove „braće“i „sestara“. Obama je izjavio da „društvene mreže trebaju promovirati različita gledišta na način koji ne vodi b a l k a n i z a c i j i našeg (zapadnog) društva“. Da je pravde na ovome svijetu, Obama bi kao ratni zločinac gulio dugogodišnju robiju zbog svih pobijenih u ratovima koje je Amerika vodila dok joj je on bio na čelu. Bahati gad na uzici bijelog kapitala. Što je on učinio da ne a m e r i k a n i z i r a američke ulice na kojima svakodnevno ginu nevini Ameri samo zato jer su crnci? Što je učinio da se ukine a m e r i k a n i z a c i j a američkih zatvora u kome čame ljudi njegove boje kože samo zato jer su to što jesu? To je ta zapadnjačka bahatost koja sebi daje za pravo da procjenjuje „divljake“diljem svijeta, pa ih onda „civilizira“bombama. Kad će Klinton odgovarati što je Balkan a m e r i k a n i z i r a o osiromašenim uranom? Ovih ćemo dana dobiti novog Klintona, hvata me jeza. Obama mi se gadi jer svojim „šarmom“i „obrazovanjem“vješto skriva divljaštvo, bešćutnost i prostakluk. Tramp za razliku od njega šalje jasnu poruku - što u izlogu, to u dućanu.

NJEGOŠ JE REKAO: „STRAH ŽIVOTU KALJA OBRAZ ČESTO.“UĐIMO U NOVU BEZ STRAHA

Šta očekujete od 2021. godine?

- Ne očekujem ništa dobro, ali kraj je blizu pa osjećam potrebu da vam zahvalim što ste sa mnom napravili intervju i ukazali mi mogućnost da od srca svim građanima Srbije poželim zdravlje i snagu da iz ovog pakla koji nije ni vaš ni naš nego svjetski i ljudski nekako izvučemo živu glavu. Ako ne mi „promatrači“, onda bar naša djeca i unuci. Njegoš je rekao: „Strah životu kalja obraz često.“Uđimo u novu bez straha.

n